Priče u krug

U ovoj priči postoji "naopački" svet, tamo gde vlada večita tama i đžinovski demon koji je uspeo otvoriti kapiju u naš svet, tako što je zloupotrebio radoznale naučnike jedne laboratorije, a koji su zloupotrebljavali devojčicu čiji mozak je potpuno u funkciji. Ona može sve svojim mislima, savršeno koristi sav ljudski potencijal, i naučnici je šalju u tamni svet, gde postoji sve kao i ovde, isti prostor, kuće, šume, jezero....samo ne postoji niko osim demona. Sve se razotkriva zbog nestanka jednog dečaka koji je preživeo, ali se javljao majci iz onog sveta, kao da je duh, tako da je majčina upornost dovela do istine, bez obzira što su je proglasili ludom. Na kraju prve sezone, devojčica usmerava svoje moći kako bi uništila demona i spasla dečake koji su je sve vreme krili dok je bežala iz tamnice. Krajnje zanimljiva serija od koje nećete odustati dok ne pogledate celu prvu sezonu, dok je druga sezona tek u najavi. Ne samo da se radi o misteriji koja je oduvek veliko pitanje ...

Prva teorija koja se javlja u vezi ovoga jeste mogućnost postojanja prošlog života. Iste ljude upoznajemo, bili su nam dragi ili ne, pa smo ih se setili. Drugo, može biti sličnost između duša, prepoznamo ko nam je na istim talasnim dužinama.  Postoji jedna mogućnost, koja nije dokazana, ali može se učiniti tačnom. Ako ne postoji vreme i sve je u "sada", onda je to naše prisećanje, ništa drugo do naše znanje iz podsvesti, na sve što je "bilo" i "biće". Podsvest sve zna, ako je sve u istoj ravni, seća se i onoga što ćemo tek doživeti. Možda je ceo život u jednoj vreći, i kada nešto navodno predosetimo, mi smo se samo setili šta nam je predodređeno. Podsvest je oduvek znala svu skupinu ljudi i događaja, kojima ćemo biti okruženi, pa šalje signal : "Ovog si voleo i voliš ga i sutra, onaj ti doneo sutra neprilike, ne voliš ga..."   Šta nije predodređeno Teško je poverovati da je bukvalno sve predodređeno, u tom slučaju ne bi trebalo...

Najbolje učenje je ono kada se doživi, iskusi o čemu si čitao i razmišljao. Stalno ponavljani film, iz godine u godinu, pokazuje nam da imamo podršku, ali moramo shvatiti što nam se isto ponavlja. Očigledno je da to ponavljanje događaja  ponovna šansa ili upozorenje, da moramo promeniti taktiku i spoznati prvo sebe, zatim druge, pa događaje i ono što nas podržava, ali ga ne vidimo. Najvažnije od svega jeste shvatiti da je sve u laganim emocijama i tehnikama. Neshvatljivo je zašto velike emocije nisu poželjne u postizanju ciljeva i zašto želju treba odbaciti čim se oseti, pa je onda doživljavati kao nešto što nije "želim" već "hoću". 1.Strpljenje 2.Blago ponašanje prema sebi, ne dozvoliti da emocije vladaju  3.Šta nije bilo rešenje, to ne ponavljati. Ako nema drugog izbora, promeniti taktiku 4.Ne maštati  površno, sa očekivanjem da tako mora biti, onako i u vreme kada smo to očekivali 5.Obratiti se za pomoć, ako verujemo da postoji um iznad nas ( Bog, Un...

Prvi deo Biblije, ili onaj najvažniji koji i danas jeste najveća zagonetka, može se protumačiti kao neka greška ili ponavljanje istog, ali može dovesti do totalne zabune. Možda je ono što buni čitaoca, u isto vreme i odgovor. Pred sobom imam Stari zavet koji je  preveo Đura Daničić, 1865. godine . Ako ga čitam kao vernik, neću zaključiti ništa drugo osim toga da je ljudski rod baksuzan od samog početka. Čitanje iz drugog ugla, potpuno neutralne osobe, koja nije religiozna niti bukvalno shvata ovu priču, odvelo me je do osećaja da je Stari zavet dokument  ravan današnjem scenariju za naučnu fantastiku. Pravi dokument zapisan od jedne vrste ljudi koja je sve odgovore znala.      Dva postanja   Ako pročitate Prvu knjigu Mojsijevu, Postanje, i to prvih 6 poglavlja u njoj,  dobijate utisak da su se na ovoj planeti odigrala dva stvaranja ljudskih bića, i da nije postojao samo jedan Tvorac.    U prvom delu Postanja , jasno ...

Jednom se nešto desilo- u današnjem Izraelu, pre više od 2000 godina. Pojavio se Isus i njegovi sledbenici, najznačajniji i najmisteriozniji pokret u čovečanstvu. Ne zbog same religije što je nastala, već zbog pitanja koje se još uvek nameće: "Šta je istina?" Još od onih dana, kada je on jednostavno nestao, njegovi sledbenici podelili su se u dva tabora i tako je ostalo i do danas. A nama, hrišćanima, ostala su dva učenja, dve tvrdnje, "dva" Isusa, i čuveno pitanje...  Šta je istina? Da se ne zamaramo istorijom, samo bih spomenula da je "pobedila" moćna struja, kao i u politici. Isus je glasanjem proglašen Sinom Božijim, a dobro poznati car Konstantin smirio je strasti između hrišćana i pagana, tako što je priznao hrišćanstvo 313. godine. I njega su proglasili svetim, ali ona druga, poražena strana, ne misli tako.  Hrišćani i jeretički hrišćani - razlike Jedno učenje, Pavlovo, priznato je, drugo je proglašeno  otpadom. Priznati kažu: Isus H...

                                                    Prvi uvid Postaćemo svesni da živimo u misterioznom svetu i da nema slučajnosti, da su svi sihronizovani susreti i događaji, sudbinski. Prepoznavanje ove istine može nas dovesti do ostvarenja viših, duhovnih ciljeva. Drugi uvid Potrebno je da proširimo svoju svest  i shvatimo da je napredak čovečanstva u duhovnosti, ali ne pod uticajem crkve i njenih uverenja. Potraga za duhovnošću  potrebnija nam je od ekonomske sigurnosti. Treći uvid Energija je ono što je stvorilo materiju, nevidljiva energija prožima Univerzum. Ljudi su deo Univerzuma koji će im uvek slati odgovor na njihovo pitanje, ili bar deo od toga, i putokaz. Četvrti uvid Ljudi su se odvojili od svog božansko izvora i pokušavali da vrate tu energiju tako što su dominirali jedni nad drugima. To je razlog svih sukoba. ...

  " Hronovizor je mašina pomoću koje se mogu  videti i čuti događaji iz prošlosti, ali i budući događaji, kao da gledate televizor. Tvorac je Pelegrin Erneti, benediktanski sveštenik." Ovo je jedna od najčudnijih stvari koje se mogu pročitati na internetu, mada se o istom izumu pisalo i u štampanim medijima. Erneti, ( 1925.- 1994.),  nije bio samo sveštenik, već filozof, muzikolog i ezoterista. U svojoj 16. godini otišao je u manastir San Giorgio Maggiore, u Veneciji, i tamo ostao do svoje smrti. Pedesetih godina prošlog veka, predvodio je grupu naučnika pomoću kojih je napravio mašinu, o kojoj se i danas priča. Ono što je privuklo najveću pažnju jeste njegova tvrdnja da je pomoću svog pronalaska gledao Hristovo raspeće, govor Napoleona Bonaparte, grčku tragediju Tijestes. Nakon toga, pojavili su se mnogi naučnici koji će osporavati sve njegove tvrdnje. Pojavila se i navodna fotografija "Hronovizora", ali on je negirao da je to u pitanju njegov izum. Sv...