Citati iz Biblije - neki od najvažnijih

Luka 10:41 - 42

"Marta, brineš se i uznemiruješ za mnogo, a jedno je potrebno. Marija je uistinu izabrala deo koji joj se neće oduzeti."

Za sve, samo je potrebno odabrati molitvu i prepustiti Bogu sve probleme i terete. 

Apostol Pavle 

"Sada vidimo odraz u ogledalu koje ne daje jasnu sliku. Ali jednog dana ćemo videti licem u lice i ono što sada delimično znamo, jednog dana ćemo znati u potpunosti. U međuvremenu ostaju ove tri stvari : vera, nada i ljubav. Najjača je ljubav." 

Ove reči se odnose na spoznaju samog sebe, šta je Božja volja za nas, ono što mi stvarno jesmo.

                             

Matej 4,4

" Ne živi čovek samo o hlebu, nego o svakoj reči što izlazi iz Božjih usta".

Božja reč je kao seme koje padne na naše srce, daje novi život, leči rane  i štiti od zamki. 

                              

 Jovan 12.45

" Ja - svetlost - dođoh na svet, da nijedan koji u mene  veruje u tami ne ostane".

                               

 Marko 11.23.

" Ako neko kaže gori ovoj: digni se i baci se u more! I ne posumnja u srcu svom nego veruje da će se ispuniti reč njegova , biće mu tako."

Ovo jasno govori koliko je čovekova energija jaka, koliko je moćan kreator ako veruje. Ovo je dokaz da je Zakon privlačnosti tačan. Emotivne misli ispunavaju se, bez obzira da li je to nešto željeno lli ne. Isusovo učenje govori da možemo tu moć iskoristiti na ispravan način samo uz njega. 

                                     

           

 Jovan 

" Ko čini greh, rob je greha."

Ova poruka nam govori da Bog neće kažnjavati za greh već sam greh čoveka. Sam će robovati posledicama onoga što je loše zgrešio.

                                         

 Matej 8.34.

" Ne budite zabrinuti za sutra.Sutra će samo brinuti za sebe. Dosta je svakom danu zla njegova. 

Poruka da se živi u sadašnjosti i da ne trujemo današnji dan brigama za sutra.

                                   

Matej 23. 12

" Ko se uzvisuje, biće ponižen, ko se ponizi, biće uzvišen."

Verovatno se odnosi na jednostavnost u ljudskom ponašanju. Ako je neko na visokom društvenom nivou a sebe uzvisi previše, toj osobi će doći dan kada će ga život poniziti. Bez obzira koliko je neko na visokom položaju ili finansijski bogat, nema potrebe da sebe uzvisi iznad ostalih.

                                    

 Matej 5.48

" Zaista, kažem vam, ako se ne obratite i ne postanete kao deca, nećete ući u carstvo nebesko."

Citat koji se verovatno najčešće ponavlja u hrišćanskim porukama. Mnogim odraslim ljudima toliko je teško da poveruju u Hristovo učenje, da je jedini spas u tome imati dečije srce. Na taj način biće nam lakše da poverujemo i dođemo do istine, bez sumnje.

                               

   Jovan 8.31 - 32

"Ako ostanete u mojoj reči uistinu, moji ste učenici; upznaćete istinu i istina će vas osloboditi".

Jednostavno je - poverovati Gospodu i prepustiti mu svoj život, spoznaćemo istinu i bićemo oslobođeni patnji ovoga sveta.

                                        

                      

Read More

Gospodin sa svrhom

Svakog jutra viđali su ga kako odlazi na posao peške. Ogovarali su ga zbog toga jer je bogat. Smatrali su da štedi gorivo a on je pešačio sa zadovoljstvom.

Svakog dana vraćao se stazom pokraj reke i nosio crni đžak u koji je ubacivao đubre koje su drugi bacili. Ogovarali su ga da je poludeo. Poznanici koji su ga sreli, vikali su na njega da se sramoti. Rekao im je: "Ovo nije moje dvorište ali je moj omiljeni deo grada u kom živim. Pronađite svrhu svog postojanja u svakom trenutku, posebno u onom kada vam je dosadno. Vi ste u težnji da zadovoljite samo svoj dom dok se ja svakodnevno zahvalim planeti koju sam dužan da čuvam. Ja možda jesam lud u vašim očima ali vi za mene ste spavači koji nisu sastavili slagalicu u glavi."

  

Read More

Juče 13, danas 43

Kažu, postoji Alef, tačka koja je SADA. I u kojoj postoji sve i to sve je SADA. Sve što je ikada postojalo, sve postoji i može se promeniti jer je "sada". Tajna nad tajnama, jer za Boga nema vremena.

Postoji u Alefu tačka gde imam trinaest godina i volim te. Postoji tačka gde mi je trideset devet i grlim te, gde u četrdesetoj ljubim te. Ima i ona tačka gde mi je četrdeset tri, potop od suza, poplava u Alefu. Jer ti ne želiš da budeš ti. Juče 13 a danas 43. A ja sam ista, volim tebe i dalje. Jasno vidim da si ti u svakom trenutku zenica oka moga, jedina prava radost i prava ljubav. Otet mi na silu jer to je bilo lako. Pristao si da budeš ušuškan u tuđoj koži, jer je tako lakše i ne mora se tamo bežati od sebe i plašiti se lošeg kraja. Ponekad si u "ludilu" želeo sreću i video je unapred izgubljenu. Lažna stvarnost je vladar u tvom Alefu, ja sam bila odraz onoga što je moglo biti, istinito u srcu, ali treba za to hrabrosti. Stavljala sam slušalice na uši da te čujem dok pričaš kako dišeš. Šta reći više?

Kažu, SADA može promeniti sve...

(Posvećeno tebi koji treba da se setiš sebe.)

Read More

Priče sa planine

Mašta odraslih

Smeš da zamišljaš i pokušaš, da veruješ i da se potrudiš za ono što je bilo mašta. Ako si u sivilu ili hodaš kroz maglu, smeš da kreneš prema tački koja svetli. Nije ti zabranjeno jer si odrastao, jer dok si živ nisi star za svoja umeća, pokušaje, stvaranja, promene, pa neka su i sitnice...Nisi star, ti si stvoren da postojiš.

Njena istina

"Budi siguran da te je poželela, čak i onda kada to za nju nema nikakvog smisla više...Budi siguran da kada uzima vazduh - to i za tebe diše."

Gospodin ispred ogledala

Gospodin ispred ogledala

"Moja senka možda nisam ja. To je neko čije se dubine plašim. To je neko malo dete sa licem odraslog, neko sastavljen od svega što sam trebao biti ja. I kada ga posmatram - ja nisam ja."

Kritičari

Kada definišu nekoga, znači da su zaboravili sebe podsetiti na neke zaboravljene obaveze. Ne u smislu svakodnevnih obaveza već da se prisete šta su nekada hteli a nisu uradili. Šta bi mogli korisno učiniti u danu današnjem, za sebe ili druge. Bilo kakva lepa sitnica uspešno odvlači misli od tuđih života. A korisno je ponekad i ćutati, gledati svoja posla.

Read More

Lažni proroci

Sve više ovo vreme liči na vreme lažnih proroka. Opasne i navodne teorije zavera, koje to i nisu, izlapeli paranoici koji nepresušno pričaju o čipovanju i smaku sveta, dobijaju sve veći publicitet. Za pripadnike Hrišćanstva, koji su bar jednom čitali Novi Zavet, jasno stoji da je vreme kraja sveta poznato samo Ocu. Došlo je vreme kada ljudi mnogo pametuju i svi bi da budu naučnici i mistici, pod uticajem lažnih proroka koji imaju "znanje". Od korone do ljubavi, od prošlog do sadašnjeg života, sve oni znaju ... Neki će vam reći da morate otvoriti sve čakre u sebi kako biste bili srećni. Ima i onih što će prodavati čuveno "tapkanje", isključivanje svesti kroz meditaciju, pa još i još...Međutim, samo jedno je potrebno - molitva. Predaja svojih problema i patnji Bogu, a tzv. učitelji neka se tapkaju i pričaju šta im volja, i onako putuju svetom od novca koji dobijaju.Kao neko ko je jedno vreme sve to pratio, mogu vam reći da u svemu tome nema pravog ispunjenja. Jedino tačno je Zakon privlačnosti, deluje, ali kroz molitvu će nas odvesti na pravi put. Posebno obratite pažnju na čitavu armiju teoretičara koji baš ovih dana prave ludilo, ne nasedajte...

Read More

Naša predstava

 I kao da je sve smešna predstava...A to shvatiš kada se odmakneš, kada odeš u šumu. Da, nije u pitanju more ni bilo koja planina kao turistička destinacija, ni nečija vikendica u selu... Već šuma, divljina, voda, drvo...Ko je probuđen, shvatiće koliko je porazna svakodnevna drama na pozornici, a svaka buka nastala zbog iluzije, zbog težnje da se ostvare jedni isti ciljevi. Kada vidiš pravu postojanost i osetiš mir te postojanosti, osetiš poraz čoveka koji je svoje postojanje posvetio nemiru. I svoje slobodne trenutke posvetio glupostima. Ko je više postigao, ko je kome šta rekao, ko je koga iznervirao i razočarao, milion reči i još više neizrečenih misli.

Pucaju daske pozorišta pod našim nogama a mi i dalje jurimo u predstavi, trčimo za nečim i bežimo od sebe, pitamo se što nešto jeste a što nije, kupujemo lekove od kojih nema ozdravljenja, pa opet sve u krug. I razboleli smo se zbog jurcanja, jer dok smo jurili, nismo u tom putovanju usporili i videli nešto lepo , pokušali pronaći lepšu stranu sveta i sebe. Tražili smo recepte za hranu a lek za dušu prodali su nam prevaranti. Rekli su, ako to i to uradiš, biće ti dobro. Od vere napravili dobar biznis, od ljudske slabosti zaradili, od svega lošeg profitirali.

I onda vidiš prelepu ptičicu kako uživa na grani i pevuši. Njena briga je mogući dolazak čoveka - lovca, koji nije sebi našao drugi hobi od onog sa oružjem. Čuješ kako voda žubori i shvatiš kako te nešto poziva da budeš dostojan savršenstva koje ti daje život, da odbaciš gomilu nebitnih stvari i budeš sebi bitan.

Read More

Kafa i ljudi

Dešava se...

" Samo još ovo da završim pa ću da skuvam kafu. Nikako da stignem."

" Htela sam da popijem kafu malo pre, ali imam posla, ne stigoh."

" Samo što sam skuvala kafu, neko me zove. "

" Ohladila mi se kafa, nisam je trebala ni poželeti na ovom ludom poslu."

" E, sad ću da popijem kafu posle ručka."

" Nestade struje, ne mogu ni kafu popiti."

Jutro

" Baš mi je dobra ova kafa, odavno nisam bolju skuvala."

" Dobro je što me je  kafa razbudila. Jedva sam progledala."

Podne

" Mogli bismo još po jednu kafu, ona prva se ne računa."

Veče

"Popila bih kafu ali neću moći zaspati noćas."

Prijatelji

" Hajde da se jednom nađemo na kafi, da se ispričamo."

Posle godinu dana...

" Eee,  nikako da da popijemo onu našu kafu."

" Haha, hajmo online. Vidi što je lepa ova slika."

" Haha, evo ti gif, još je lepši."

Odvajkada, od kada postoji, ovaj napitak je toliko značajan i toliko često se spominje u svakodnevnici. Kao neki prikačeni detalj, pratilac ili delić rasporeda u našoj obdanici. Pomislim da ljudi nisu ni svesni toga i pitam se da li bi nastala opšta panika ako bi kafa jednostavno prestala da postoji. Šta bi koristili umesto nje? Verovatno svašta a ne bi uspeli da joj nađemo pravu zamenu. Prosto neverovatno koliko je nešto važno u životu a bez čega bi se moglo živeti. Postoje ljudi koji ne piju kafu i to je po meni jako dobro. Nisu zavisni od kofeina i ne treba im šolja napitka da bi se opustili. Mogu da započnu dan i naprave sebi pauzu i bez kafe. Jer, čovek je ipak jači od svega, samo lenj. Da, kafa je lepa, ali preterujemo. Mada, stvarno je lepo popiti je u bilo koje doba, naročito ujutru ili na pauzi nekog velikog posla. Možda nam je ona dar od Boga, možda porok, ali je sastavni deo života...

Read More

Magda i Monarh

 

Magda je videla leptira... Monarh koji toliko radosno leti, kao da je čuo neku najlepšu vest. Onda je u kući pogledala najnovije vesti, ništa dobro...Magda je rešila da krene za leptirom. Brzina njegovih krila, kao da je uključen u struju, bio je najlepši prizor dana, najlepša scena pred njenim očima. Kao da je slao poruku "Ne razmišljaj previše, oseti ono što je trenutno sada, ispred tebe, u tebi." I bilo je tako, trenutak je doneo divljenje. 

"Kada bih mogla kao ti, da treperim od radosti, da ne mislim i ne pitam sebe ništa, a ni druge. Da lebdim dok hodam, iznad svakog osećaja. "

Sledećeg jutra, Magda nije slušala vesti i nije se prisećala ničega. Kao da je let Monarha obrisao blokade u njoj koje su joj smetale. Osetila je samo sebe i  čvrstu vezanost za tlo i udisaje čistog vazduha, koji više nije imao težinu i gustinu kao juče. 

I jutarnja kafa bila je  ukusnija, i početak dana bio je prijatniji u sadašnjem trenutku. Ponovo je videla leptira. Možda nije isti onaj od juče, ali kao da jeste. Lepršao je i dalje, lagano, radosno, kao da će iz tog svog leta, koji je neosetan, proizvesti vetar koji čisti i još lakši vazduh. Njegova nečujna poruka bila je : "Vredna si, sve je u redu, sve je dobro, ako nastaviš da me pratiš."Magda je nastavila svoje obaveze, sa olakšanjem i bez tereta na plućima, iako je dan bio isti kao i prethodni. 

Trećeg jutra, leptir se pojavio, ali prvo na cvetu. Ruža, pa Ljiljan, pa ostalo cveće. Leteo je radosno sa jednog cveta na drugi, kao da ga se ne tiče što su na nebu sivo modri oblaci i što grmi. Ubrzo su se videle i svetlice na nebu, ali on je ostao pri svome. Uživao je u onome što je hteo, jedan leptir nije se uplašio nevremena, dok su se ljudi sklanjali, u komšiluku su već zatvarali prozore, bežali u kuće. Magda nije htela da ga ostavi, sa uživanjem je posmatrala njegovu obavezu i neustrašivost. Kao da je govorio: "Budi usmerena na započeto i na svoje, neka se i sruči nebo, ponovo će obasjati. "

Kiša je padala, teške kapi po vetru, a Monarh je opet odleteo bez teškoće, lagano i radosno, kao da on upravlja vetrom a ne vetar njime. 

Magda je tako zavolela kišu i osetila njenu svežinu po telu. Ubrzo je svežina pročistila sve kanale njene duše. Od leptira je naučila više nego od ljudi.

Read More

Glavni junak jedne knjige

 

Drveni pod je te večeri osetio još nečije korake. Njegova lepa senka a još lepši lik  pojavili su se ispred njenog radnog stola, dok je svetlost sa ekrana televizora osvetljavala njegovo lice. Nije stigla ni da se uplaši niti da se upita ko je, jer se učtivo naklonio, poput gospodina iz vremena sto godina unazad, kada se upoznaje sa damom. Više je ličila na neurednu tinejđžerku, dok je sedela za tastaturom u svojoj otrcanoj majici i kratkim pantalonicama. Toplo veče nakon vrelog dana izvelo je pola komšiluka napolje, sedeli su ljudi zajedno, udisali svežinu i glasno razgovarali. Mrak samo što je pao a on je ovde. Lep i savršen pored jednog nedostatka - nije imao vedrine na licu. Samo je malo topline bilo u pogledu. Pomislila je da su poslali majstora za prozor u njenoj sobi, pa je došao kasno. Od kada se preselila u ovu drvenu seosku kućicu, stekla je dobre odnose sa komšijama koji su rado pomagali da dovede u red sve što je trebalo. Ne bi je čudilo da je majstor stigao sada jer je preko dana bio zauzet. Ali nešto u njegovom liku bilo je previše čudno i poznato. Toliko poznato lice, kao da ga gleda svakodnevno.  

"Ko si ti?"
"Tvoj lik iz knjige. Prepoznaješ me, vidi ti se u očima."

"Ko te je poslao meni?"

"Ti, samo ti mi možeš narediti."

"Sumnjam...Ne pozvah te da izađeš iz tvog sveta."

"Moj svet je tvoj odraz u ogledalu. Htela si da pogledaš u svoju tvorevinu, ali  već se povlačiš. "

"I... kako je tamo?"

"Zavisi od tebe, uvek. Ako si dobrog raspoloženja, svi ćemo se smejati. U suprotnom, ne možemo uteći zloj sudbini."

" Zar je nekome zlo zapisano mojom rukom?"

" Jeste. Kako u tvojoj glavi, tako i u našem svetu, tvom izmišljenom."

"Žao mi je, ne mogu samo pisati o sreći..."

"Znam. Nećeš mi narediti da se smejem ako ti ovamo plačeš."

"Kada me neko povredi, ja ću tebe, jasno mi je. Svi ste vi izmišljeni, vi niste stvarni."

" Možeš ti  drugačije...Da ne prenosiš povredu dalje. "

"Šta predlažeš? Ne želim da budem surova."

"Uradi sve obrnuto. Da li ti se trenutno plače?"

"Da...Nema mi u srcu radosti. Ovde sam došla da zalečim rane, nadam se da ću uspeti."

"Hajde, napiši ovako...Srećna sam, pevušim i radujem se, ne sećam se prošlosti."

"Biće teško ubediti sebe u zaborav."
"Pokušaj. Vidiš, ja sam ipak stvaran jer je to tebi pošlo za rukom. Vidi koliko si srećna u ovoj kući i u novoj okolini. Sve loše si ostavila. "
" Da, tačno onako izgledaš kako sam te zamislila. I hoćeš da budeš radostan."
" Tražim od tebe da me oslobodiš tereta koje mi stvaraju sve one misli. Ja bih da se oslobodim viška."
"Dobor, pristajem...Moraćemo da razmotrimo šta ti najviše smeta a šta ipak ostaje."

DRUGI DAN

"Evo me, stigao sam."

"Uradila sam kako si rekao."

"Nije dovoljno. Ja sam i dalje tvoj odraz u ogledalu. Smejao sam se na silu, iznutra sam nula."

"Ne može to tako brzo."

"Pokušaj ponovo. Ovaj put oživi mi osećanja."

"Kuda ćeš tako brzo?"

"Zoveš me ti, da se vratim".
" Moraš i ti mene da shvatiš. Ovo što se dešava, nije realno i očekivano. Zašto ne bi popili kafu?"
" Oduvek si verovala u čuda, trebalo bi da ti sviđa što sam tu. I što hoću da pomognem. Ali za kafu sada nisu ispunjeni uslovi."
Ovaj put je očekivala njegov dolazak, oboje su bili opušteniji. Pojavio se kada je pospremala sto nakon večere, a sada i nestao, isto tako nečujno. 

TREĆI DAN

"Stigao si, čekam te od jutros! Šta se trenutno dešava "tamo"?"

"Vidiš i sama, smejem se iskreno. Postajem živ čovek, čujem srce da lupa..."

"Toplo ti je oko srca, to hoćeš da kažeš?"

"Da, ovo prvi put osećam."

" To je toplina koja je meni nedostajala. Neka tajanstvena radost."

"Kako si je osetila? "

" Pogledala sam u svoju unutrašnjost, na trenutak zaboravila sve, ko sam, šta sam i odakle sam. I vidim pravu sebe. Hvala tebi. Hodala sam kroz šumu, napravila sam kućicu za ptice, gledala ih kako jedu mrvice hleba koje sam ostavila. Pomogla sam komšinici da zalije baštu. U meni je vrednost i dobra sam za ovaj svet."

" Ja i jesam tvoj odraz. Nemoj više da me rastužuješ crnilom i sivilom."

" Vodi i mene, idem sa tobom."

" Danas ne može. Vratiću se . Moraš imati mnogo više mašte. To je tvoj sledeći korak..."
" A kafa?"
" Može." - rekao je uz osmeh i nestao. Ponovo je iščezao.
Probudila se...Bio je to samo san, ali onaj koji menja život. Ustala je i pogledala oko sebe, u iščekivanju da će videti glavnog lika svoje knjige koju piše. Otvorila je prozor, napolju je već bilo dosta toplo. Prošetala je kroz svoju drvenu kuću i srce joj se ispuni ljubavlju. Danas će da zapiše sve što je potrebno da ova stara kuća postane dom ispunjen toplim bojama, zatim će raditi još puno toga osim što će pisati. Napraviće i tu kućicu za ptice i još mnogo, mnogo toga...Dok ljudi budu čitali zbivanja u njenim pričama...

Read More

Ponešto sa Instagrama

Od ružne gusenice koju svi odbacuju i ne žele da je vide u blizini, do veličanstvene kreacije leptira kojoj se svi dive ali ne mogu ga uhvatiti. To je čudo i pouka prirode.

Ako te zadesi izdaja, šok, tuga, gubitak nekoga ili nečega, knjiga je bolji prijatelj od ponosa ili glume. Tamo se nalaze čitavi svetovi koji isceljuju i pomažu da ustaneš. Svi ti svetovi pripadaju ovome i u jednom od njih prepoznaćeš svoj. Onda zahvali onome ko te izdao ili napustio, jer si zahvaljući njemu sve to pronašao.

Mali prijatelj, bez reči i mudrovanja, ugreje dušu i izmami osmeh...Poješće mrvice hleba koje mu ostavim, pogledaće me kada mu se obratim, stidno će odlepršati kada mu se približim, ali znam da me voli. Svaki put kada se vrati, kao da mu govori tu sam!

Read More

Noć uz vetar ( kratka priča)

Ponekad ovakve večeri odgovaraju, podstiču na neku inspiraciju, koju ne mogu da objasnim. Napisala bih nešto a ne znam šta jer to kao da nema reči. Možda bih smislila i neku melodiju ali nisam kompozitor. Učini mi se da čujem zvuk violine a nisam ni muzičar. Samo sam piskaralo. Ružna reč, ali je prihvatim kada shvatim koliko je boljih pisaca od mene.

Da se vratim na letnje veče, mrak u sobi, otvoren prozor, jak, topao vetar, kao da će oluja i nevreme. Ali neće, samo će duvati da bi izazvao u nekima nejasne emocije, koje ne znamo opisati. Zavesa koja leprša, prozor koji lupka a ja neću namerno da ga zatvorim, odgovara mi sav taj zvuk. I fijukanje i landaranje, i poneki zvuk auta koji juri uplašen od nevremena, sve mi odgovara. Ima nešto u tome, ograda koja štiti, od ljudskih glasova, od mogućeg sutrašnjeg stresa, od saveta koji ne tražim, od nametanja, cike i vriske "glasnogovornika". Od praznih priča koje otimaju energiju a ne služe ničemu. 

Neka noć potraje što duže, pomislih u sebi, jer sada miruju svi nemirni i lukavi, svi dosadni i pametni. Odustaću od čitanja jer ne želim upaliti svetlo, tako bi propao sav događaj noći uz vetar. Dovoljna je mesečeva svetlost. Drvo ispred mog prozora savijalo se, kao u strašnoj sceni mnogih filmova, ali nije to ni strašno ni loše. Savija se i čovek pred naletima vetra, zavisi ko je koliko sposoban da izdrži. Primakla sam stolicu prozoru, na knjigu spustila ugašen telefon, poslužiće da knjiga ne sleti sa stola. Televizor je i dalje radio, pomislih da je ipak pametno isključiti ga iz zida. Sela sam i i prebacila ruke kroz prozor, neka me vetar sve više nosi. Vrata od nečije pomoćne zgrade su lupala, komšijski pas je lajao, svi su se sakrili, samo je moje telo jednim delom bilo napolju. Vetar mi je češljao kosu unazad, i ja osetih dečiju radost u sebi.

- Odnese mi i glavu. Moraću da zatvorim prozor.- rekla sam u sebi, kao da se obraćam vetru.

- Zar mi nije drago? Jeste, kosa miriše nakon pranja, zanimljivo je, oslobađa me.- 

To nije bilo dovoljno, sela sam na prozor, da bi moja spavaćica lepršala. Na nebu se pojavile svetlice, pomalo je i grmelo, po koja kap kišice, nošena uz vetar. 

Nikoga nema, svi su u okolini pogasili svetla, a ubrzo se i moj televizor ugasio jer je nestalo struje. I onako sam bila lenja da pružim koji korak i ugasim ga. Ni plamen sveće ne bi se zadržao od vetra. Sada je moja spavaćica nemirno letela, svežina mi ispunjavala kožu, kao da čisti sve moje ćelije. Nešto se pojavilo ispod mojih nogu, drago i milo stvorenje, crno bele dlake, svilene i meke. 

-Maleni, pa gde ćeš ti? Došao si kod mene.-

Podigao je glavu i zacvileo nestrpljivo i mazno, želeo je pažnju. Pomilovala sam ga nogom a on mi je već vukao kraj spavaćice. 

- Ti bi da se igraš. Pobegao si iz dvorišta, tražiće te.- 

Priznala sam sebi da ovo ipak nije komšijski pas za kojeg sam bila ubeđena da je lajao do skora. Samo su bili slični. A ovaj hoće da se igra, bez obzira na nevreme. Ma, kakvo nevreme, šta ovde ima strašno osim u ljudskim glavama?-

Skočila sam dole, bosa, okružena naletima jakog vetra koji se igrao mojom kosom sa svih strana, dok se pas igrao spavaćicom. Pružila sam ruke da ga pomilujem po glavi, on je pružio šape, kao da hoće da se zdravi sa mnom. Oči su mu sijale radosno, hteo je igru sa mnom, kao da je to jedino na svetu ove noći važno. Trčakarali smo po dvorištu, oko drveća koje se savijalo, skrivali se od varnica sa neba, hvatali opalo lišće, a onda pokisli na letnjoj, bezopasnoj kiši. Nismo prkosili sili vremena već se stopili sa njom.Struja je stigla, osvetlele su se neke komšijske kuće. Više se nisu plašili nevremena, već su hranili radoznalost gledajući me šta radim. Sutra će prepričavati da sam luda, a ja sam stekla prijatelja. Uvela sam ga u kuću, nahranila ga, postideo se kao da se plaši da mu tu nije mesto. Dobio je ćebence koje je meni pripadalo u detinjstvu. Zadovoljno je mahao repom dok nije zaspao, a ja sam se umotala u jorgan dok se moja pokisla spavaćica sušila u kupatilu. 

Tonula sam u san a plan za sutra ispisala sam u mislima. Prijaviti da imam psa, odvesti ga veterinaru i obaviti sve što je potrebno, zatim napisati roman koji će se zvati Igra prijatelja uz vetar. Jer je taj vetar doveo moje postojanje iz stresa u inspiraciju. 

Read More

Pod kapljicama kiše

 Sve dok živim, obećala sam sebi, da nijedna muka u životu, od lepote odvukla me ne bi. Zauvek ću voleti boje, zauvek ružičasto na meni i oko mene, kao podsećanje da lepo je uvek lepo i da bledilo nije moja volja. 

Boje su toplina i ljubav božija, boje su vedrina, nada i ukras koji nam treba.

Kako je lepo kada te ne zanima najnoviji model patika već šta se to u lepoti zbiva.

Kada te ne zanima gde je ko i šta uradio, već da li su kapljice rose ukrasile ružu.

Kada više ne slušaš nijedan događaj iz sveta iz zemlje, već stvaraš svoj svet.

Sve što je lepo oko nas, ako primetimo, bićemo ispunjeni i podstaknuti, na stvaranje, na pisanje, slikanje, čitanje...Samo neka je lepota primećena, jer je za nas i za planetu stvorena...

Read More

Zlatna sredina

Ništa lepše nego biti neutralan, ne razmišljati više o pravdi i nepravdi, ne glumiti buntovnika, jer na kraju ipak nisi siguran šta jeste i šta nije, ko je u pravu a ko greši. 

Mislim da sam prvi put naučila sebe da mi vlast ne smeta jer ne znam u ovom haosu ko je zaista dobar a ko loš. Znam da je nijedna buka u poslednje vreme nije dugo trajala i da pojedinac treba da se posveti sebi a ne drugima. Pravdu ne možeš nigde isterati tako što ćeš na sav glas prepričavati šta si negde čuo, od usta do usta, kao gluvih telefona. Ali budala uvek možeš ispasti. Ne možeš zamišljati zemlju u kojoj živiš da je zemlja tvojih snova, ako nije, i očekivati da jeste ono što ne može biti. U redu je otići i pronaći sebe tamo gde želiš, to je put srca i nema potrebe za lažnim patriotizmom. 

Bitna je zlatna sredina.

Važno je ostati neutralan i od svega izvući nešto dobro.

Nije to  teško, lako je. Samo se čini  na prvi pogled problematično ostaviti sva pitanja.

Večito se pitati zašto neko ovako a neko onako, zašto je neko zaposlen preko veze i zašto neko od nekoga ima veću platu. To je gubljenje vremena i energije na jedno veliko ništa.

Ostaviti polemiku zašto se neke istine nisu obelodanile, jer svaka tajna koja je izašla na videlo, više i nije tajna. 

Ostaviti priču da li postoje vanzemaljci, ako verujem, verujem, nije bitno šta drugi misle.

Prepustiti crkvama i nauci da se prepucavaju oko toga šta je istina, jer je za svakog pojedinca važno šta oseća i ne mora svojim osećanjim da maše kao zastavom.

Budimo ljubazni i kada smo različiti.

Sve može pronaći svoj balans i ravnotežu.

Svi možemo preobraziti loše u dobro i uticati da se loše stvari ne dešavaju, ako poštujemo zlatnu sredinu.

Read More