Ništa lepše nego biti neutralan, ne razmišljati više o pravdi i nepravdi, ne glumiti buntovnika, jer na kraju ipak nisi siguran šta jeste i šta nije, ko je u pravu a ko greši.
Mislim da sam prvi put naučila sebe da mi vlast ne smeta jer ne znam u ovom haosu ko je zaista dobar a ko loš. Znam da je nijedna buka u poslednje vreme nije dugo trajala i da pojedinac treba da se posveti sebi a ne drugima. Pravdu ne možeš nigde isterati tako što ćeš na sav glas prepričavati šta si negde čuo, od usta do usta, kao gluvih telefona. Ali budala uvek možeš ispasti. Ne možeš zamišljati zemlju u kojoj živiš da je zemlja tvojih snova, ako nije, i očekivati da jeste ono što ne može biti. U redu je otići i pronaći sebe tamo gde želiš, to je put srca i nema potrebe za lažnim patriotizmom.
Bitna je zlatna sredina.
Važno je ostati neutralan i od svega izvući nešto dobro.
Nije to teško, lako je. Samo se čini na prvi pogled problematično ostaviti sva pitanja.
Večito se pitati zašto neko ovako a neko onako, zašto je neko zaposlen preko veze i zašto neko od nekoga ima veću platu. To je gubljenje vremena i energije na jedno veliko ništa.
Ostaviti polemiku zašto se neke istine nisu obelodanile, jer svaka tajna koja je izašla na videlo, više i nije tajna.
Ostaviti priču da li postoje vanzemaljci, ako verujem, verujem, nije bitno šta drugi misle.
Prepustiti crkvama i nauci da se prepucavaju oko toga šta je istina, jer je za svakog pojedinca važno šta oseća i ne mora svojim osećanjim da maše kao zastavom.
Budimo ljubazni i kada smo različiti.
Sve može pronaći svoj balans i ravnotežu.
Svi možemo preobraziti loše u dobro i uticati da se loše stvari ne dešavaju, ako poštujemo zlatnu sredinu.
Коментари
Постави коментар