Zvuk tišine - Slavica Mijatović

Prvo što želim je da predstavim sebe kao pisca, ne kao predavača, jer danas predavača i tzv. učitelja ima previše. Ponekad imam osećaj da sam pisac u pokušaju, jer  neprestano učim i nikada nisam do kraja zadovoljna sobom. Knjiga  jeste nastala kao rezultat iskustva i mnogo istraživanja, kao i prethodne dve, ali ja ne očekujem da ih svako prihvati. O svojim pričama govorim kako osećam i mislim, bez namere da nekoga u nešto ubeđuje.

Zvuk tišine nastala je  iz mnogo razloga i iz više delova. Pre svega, napisala sam priču za blog, negde u proleće 2016. Ne sećam se zašto, verovatno mi je svega bilo dosta, pa sam zamislila sebe kako jednostavno odlazim negde u divljinu. Ponela sam osnovne stvari i pobegla od života koji zna toliko biti nepodnošljiv, da nemaš ni rešenje ni odgovor. Toj devojci dala sam ime Vesna, i tako je krenula priča o njoj koja se sklanja na Radan planinu. Imala je sreću što je pronašla kućicu staru jedno pola veka, ali je pronašla  i mir. Razlog njenog odlaska od kuće je ludilo koje je zavladalo svetom, i to početkom 2020. godine. Malobrojni su ostali svesni i normalni, i uglavnom su se povlačili u prirodu, da bi se sklonili od bolesti kojoj se ne zna uzrok  I taj osećaj spokojstva i slobode koji je Vesna osetila na Radan planini zasenjuju sve što je ostavila za sobom. U isto vreme ona žali za svojom sobom i radnim mestom, za gradom i svakodnevnicom, ali isto tako dolazi do čudesnog oslobođenja do spoznaje emocija kada vidiš ko si i kada ne moraš i ne trebaš ništa. Dolazi do spoznaje sadašnjeg trenutka, dolazi do one nule u čoveku kada oseća svoje postojanje. I sve to zamenilo je svakodnevnicu gde se večito od nekoga nešto traži i očekuje. Moraš da budeš dobro dete, moraš da budeš pokoran radnik, moraš da se uklopiš, prilagodiš, i svašta nešto što ti nije drago, ali navodno moraš, sve po nekoj tradiciji i kako te drugi usmeravaju. I onda, kada se nađeš u netaknutoj prirodi, postoji šansa da se osećaš kao da si spao odnekud ili se probudio. Posmatraš tu pozornicu ispod sebe i sve postaje drugačije. Meni je to osećanje poznato kada sam u prirodi. Kao da mi se nešto nevidljivo podsmeva i govori koliko sam ograničena što se nerviram za bilo šta, jer je sve iluzija. Kao da je jedina istina postojanje planete i živih bića na njoj, ali ono što nam se dešava kao da liči na neki program. Čega se plašimo, to će da nam se desi, što nas nervira, to se lepi za nas, kao da smo magnet za neželjeno. Sve od čega bežimo, trči za nama i sustiže nas. Isto tako, kada se zbog nečega osećamo dobro i predosećamo dobre događaje, to će se zaista i desiti. Međutim, u istoj sekundi se uplašimo da nam sreća neće potrajati, pa se obično i sruši. Jasno je u čemu je stvar. Pozornica u kojoj se sve dešava kako narede naše emocije. Zvuči kao bajka ili naučna fantastika, ali tek sa ovim zaključkom sve kockice mogu da se slože. 

Hristova nauka, ja tako zovem njegovo učenje, ne uklapa se ni u jedno od navedenog. Ali uklapa se u priču  o Zakonu privlačnosti. Kada svesno pročitate Novi zavet, bez religioznog osećaja, jasno vidite da se sve vrti oko te naše magnetičnosti. Ona radosna vest o kojoj on govori, u stvari je mogućnost svesnog kreiranja emotivnim mislima. I da je sve posledica toga. 

Kako doživeti taj preobražaj, to emotivno stanje koje se sastoji isključivo od dobrih vibracija? Jedini prost i jednostavan odgovor je u knjigama koje se zovu Abrahamovo učenje. Od svega je najvažnije da se osećamo dobro jer drugačije ne možemo privući što želimo. Fora je u neprestanom rotiranju misli, svakodnevno, i to u sitnicama, šta god radili. Nije nam potrebno nijedno religiozno osećanje, samo svesnost da se sve na nas lepi i da je nebitno šta je dobro a šta zlo. Samo  žanješ kako si posejao. Ja sam zamislila sebe kako stojim u nekoj prostoriji gde su ispred mene ogromne šahovske figure. Ima ih bezbroj i svaka predstavlja sve ono što bi mi se moglo desiti u ovom životu. I svaki događaj dolazi privučen mojim emocijama ili verom. Sve mi je ponuđeno i samo će doći bez obzira da li ću to privući automatizovano ili svesno. I zbog toga mogu da zaključim da jesmo stvoreni od Višeg uma i da samo On može da nam pomogne kako da koristimo naše moći jer nam ih je i dao. U knjizi ljudi se mole u crkvi na kolenima, ali u isto vreme meditiraju i zamišljaju bolji svet. Bitno je ne odvojiti se od Boga, jer ne možemo koristiti Zakon privlačnosti bez Njega, a da rezultati budu trajni.

U knjizi Zvuk tišine, proteže se jedno pitanje: Šta bi se desilo kada bi ljudi masovno postajali svesni kreatori? Ako bi se otkrila prečica kako koristiti unutrašnju moć, šta bi se desilo sa svetovnim moćima? Ako bi svi bili autentična bića, ovaj svet više ne bi bio sazdan na lažima? Ko bi ratovao ako bi ljudi vibrirali isključivo dobrim emocijama? I tako se u ovoj priči desilo da su najbogatiji ljudi sveta ili najveći moćnici, došli do tvrdnje koliko mogu biti ugroženi. 

Pojavom interneta i društvenih mreža, slični pronalaze slične, dolazi do nekog buđenja, kakvo je takvo je, postoji mnogo i ludosti, ali ipak nešto se dešava. Nisam poklonik raznih seminara, radionica, preskupih predavanja od strane ljudi koji su predstavljeni kao učitelji, jer to je sve bespotrebno , naročito ako bacate novac da bi vam neko objasnio kako da budete srećni. Ali dešava se duhovna sloboda koju svet još nije zapamtio.Možemo slobodno da pišemo o svojim osećanjima a da nas neko ne proglasi jeretikom. Imamo šansu da se edukujemo, da čitamo i učimo a to moćnicima ne odgovara. I zbog toga su u ovoj mojoj priči, pronašli naučnika koji će pronaći način kako poslati štetne talase u ljudski mozak, i to najlakšim putem, preko televizije. Svi će manje više gledati televiziju, većina stanovništva  je obolela, bukvalno su poludeli, dok jednom broju ljudi nije bilo ništa. Oni su imuni na te štetne talase jer su originalni, nisu pristali da budu nečije kopije, oduvek su se osećali drugačije ili su bili posmatrači gomile. I tako je gomila postala bolesna dok su zdravi radili na pronalasku leka.  A lek je u Zakonu privlačnosti, u magnetizmu koji posedujemo.

Ja sam namerno knjigu započela sa pričama  iz davne prošlosti, jer  postoji mnogo tajni koje se  protežu kroz vekove. Večito se nagađa kako su izgradili piramide u Egiptu, šta je to bilo u Zavetnom kovčegu kojeg su Jevreji nosili kroz pustinju, pa crteži letilica u pećinama, mogućnost postojanja naprednih civilizacija…Meni se čini da je svako vreme izrodilo pojednice koji su poznavali tehnike na koji način će koristiti svoj magnetizam, bez nekog napora i mučenja. U Starom zavetu piše kako je nešto u Zavetnom kovčegu postojalo što je proizvodilo hranu. I to nešto je ubijalo je svakog ko mu se približi osim onih koji su znali da rukuju tom spravom. Mnogo puta sam pročitala tvrdnje raznih istraživača i naučnika da je neko u to doba poznavao rad struje I napravio spravu za proizvodnju hrane. Jer je ubijalo svakoga ko ne zna da rukuje, a navodno je bilo poslato od boga. Da je od boga ne bi ubijalo. Isto tako, neko je znao kako izgraditi piramide, neko ko je koristio veliki procenat svog mozga. Postoji legenda o Hiramu, graditelju Solomonovog hrama, koji je doprineo brzom i lakom načinu da se taj hram izgradi, pa su ga ubili jer nije odao tajnu. Ili priča o klesarima koji su živeli u Sirmiumu, današnjoj Sremskoj Mitrovici. Oni su mogli da iz kamena isklešu bukvalno sve što car Dioklecijan poželi a što drugi nisu mogli. Ubijeni su jer su ih zavidne kolege optužili da su hrišćani. Car se plašio gneva bogova ako dopusti da se nešto radi u ime hrišćanskog boga. Te klesare, za koje istorija piše da su bili Grci, slavi katolička crkva, naša ih i ne spominje. Imamo primer Nikole Tesle koji je promenio svet. I on je, kao i sam Isus Hrist poznavao uticaj čovekovih misli, da je nematerija stvorila materiju. Što znači, da je čitav svet, sve što se ikada dogodilo, posledica vibracije. Ko će šta i kako privući, ko ima znanje, ko ima veštinu, taj će biti nadmoćniji. Niko nije postao bogat a da je sebe video kao siromašnog, niko nije postao moćan a da se osećao robom. Ko je video pred sobom ostvarenje i nije se plašio poraza, tome se upornost isplatila. Imamo primer autorke knjiga o Hari Poteru, ili primer pevačice Madone. To su osobe koje su shvatile da je uspeh jednako moguć kao i poraz. I da je sve u nama. I da to nisu prazne priče već čista fizika. Zbog toga u mojoj knjizi dajem prednost kvantnoj fizici, jer jedina može da pomiri religiju i nauku. Zbog toga što se sve svodi na isto, samo je drugačije opisano. Ja bih tu dodala i bajke. Odakle piscima bajki taj čarobni štapić i dobre vile koje ispunjavaju želje? Kao da su hteli neku skrivenu istinu da sačuvaju u tim bajkama. A to je magnetizam koji posedujemo i  koji je razlog svega. 

Read More

"Moć"

Reč "moć" ima više značenja, pa ne zvuči ni lepo a  ni nepoželjno.

Moć za normalne ljude jeste ako uspemo da vladamo nad sobom i situacijama koje nas prate. Za mene je velika moć ako neko svoja mala materijalna primanja rasporedi tako da ne mora nikome ništa dugovati a pri tom će imati i za poneko zadovoljstvo.

 Moć je ako ostaneš pošten u državi gde su male šanse za ugodan život a da vredno radiš.

Da ne izgubiš osećaj za lepotu i podigneš oko sebe ogradu koja te štiti  od gluposti i nebitnih stvari koje se predstavljaju kao moćne. 

Ogromna moć je odbiti da ličiš na okolinu, pa makar bio jedan u milion.

Moć je kada ljudi dele jednu novčanicu na više manjih ali dovoljno vrednih, kada i pored onoga"nema" nekako uspeju da imaju.

Moćan si ako imaš razumevanje i osećaj za životinje, da ih ne teraš mržnjom i ne mrziš njihovo postojanje. 

Foto: In5D

A šta u našem društvu predstavlja moć?

Isključivo ako si na nekoj visokoj funkciji, bilo da je kompanija, manja firma, vlast ili neka uloga u vlasti. Kod nas je moć ako i najprostiji čovek ima status "gazde".

Toliko lepa reč "moć" dobila je nisko i jadno značenje. Navodno je moćan onaj u markiranom odelu ili sa punim novčanikom, zlatnim lancem oko vrata, da ne govorimo o skupim automobilima. 

"Moćan" je vlasnik televizije, "moćan" je ministar i njegov rođak, "moćna" je sponzoruša.
"Moćna" je neka žena samo zato što je nečija žena...

Ta pojava među ljudima trebalo bi da bude sjaj duše, lepota koja izlazi iznutra.

Možda još uvek imamo vremena. Dok je tame, biće i svetla. 

Read More

Robin Šarma - "Spoznaj svoju sudbinu"

Knjiga je remek delo, pokretač, zanimljiva i realna. Budi vas i uliva energiju ako i niste hteli. I da ste je slučajno dohvatili i počeli čitati iz radoznalosti, postala bi sastavni deo vaše svakodnevnice i ono što sigurno ne možete zaboraviti. Ova knjiga nije od onih koji vas "drže" samo dok je čitate, već vas menja, a vaše je samo da ne budete lenji. Ona budi volju a hoćete li pokrenuti volju, to od vas zavisi. Uglavnom se sve svodi na to da hrabro krenete u ono što volite, bilo da je hobi, zanimanje, način života, da rizikujete i da "usput" budete poput deteta koje je bezazleno, primećuje lepe trenutke, zabavljate se u sitnicama...Robin vam ne piše o "čišćenju", čakrama, tapkanju, karmi, itd. Na lak način nudi prečicu, jedno vedro učenje dostupno svima. I ako počnete da prihvatate ove savete ili predloge, stvarno će nešto početi da se menja i u vama i oko vas, ali stvarno, verovali ili ne.

Foto: žensketajne.rs

Delovi iz knjige "Spoznajte svoju sudbinu"

Svake proživljene godine u meni raste ubeđenje da se traćenje života sastoji od nepodeljenje ljubavi, neiskorišćene moći i sebičnog opreza zbog kog ništa ne rizikujemo. Izbegavamo bol po cenu propuštanja sreče. Dugoročno gledano, niko nije siromašniji od onog ko za života nije "otpustio" uzde do kraja.

Ne boj se nepoznatog, zato što u njemu prebiva tvoja veličina.

Hrabrost nije odsustvo straha, već volja da se korača kroz njega ka cilju koji vam je neizmerno važan. Ne zaboravite da vas bogatstvo čeka s one strane vaših strahova.

Osećanja su prozor s kog se pruža pogled na dušu. Moraju biti priznata i proživljena do kraja. Ona nose važne podatke, i ako se u potpunosti prouče, osnažuju vezu sa samim sobom. 

Teško je poverovati da živimo u svetu u kom je više ljudi usmereno na kaskanje za gomilom nego na ostvarenje sopstvenih snova. Upoznaj samog sebe pa ti obećavam da će te sudbina pronaći.

Um je odličan sluga ali tiranski gospodar. Uskladi život u umu s funkcionisanjem srca. Postigni najvažniju harmoniju ili partnerstvo između glave i srca.Srce želi da primi sve darove pomenutog zalaska sunca. Srce zna da živi život u sadašnjem trenutku. 

Kad se jednom povežeš s nekom vrstom više svrhe i glavnim životnim ciljem , tvoj život će se zakonomerno ispuniti plimom strasti i energije.

Kad uspeš da razviješ osećanja u vezi s nekom idejom, ona prestaje da bude isključivo stvar uma. Uzbuđenje poteče, a energija eksplodira. Poveži se sa onim što ti leži na srcu, a ne u glavi. 

Read More

Hram u nama

Uđeš u sebe i zatvoriš vrata za sobom...

I  vidiš da tamo nema ni običaja ni tradicije, ni nacije ni imena, ni hrama ni religije a ni vere. Ljudi poludeše od toga kome će istorijske građevine biti dodeljene, dodeljuju božanstvu naciju, gledaju u nebo dok se mole i očekuju čuda iz ikone. A svetla nigde osim iz Sunca i iz unutrašnjosti. Čist hram u nama, obojen svetlim bojama, mirisima cveća. Stanuje u telima koja se muče dok u njega ne pogledaju. Vrata su otvorena a mnogi ih ne vide ili ne smeju da ih otvore, jer tamo je sve, odgovori bez pitanja.

Osećate li da se oko nas rastavljaju dve strane zavese i da se otkriva istina, sve jasnije i jasnije, kao dan kada svanjiva? Ko još veruje u to da ne može sam da se moli, da ga neko mora sprovesti do Boga? Sve je unutra, i deo Njega i veza sa Njim, sva svetlost koju zamišljamo na kraju tunela, sve je iznutra. Kada zatvoriš vrata za sobom...

Ali postoji cena koju plaćaš.

Postaješ posmatrač i meta za posmatranje. Samo što ćeš ti zaista videti dok će se drugi pitati šta ti je. Postaćeš nezainteresovan za sve svetovne probleme. Tvoja okoline misliće da si bolestan a ti si ozdravio/la. Sve će postati toliko smešno, iritirajuće i bezvredno. Nagađanja šta će biti sutra, gde će početi rat, hoćemo li nestati, ko će gde pobediti, kad je koji praznik, jesi li "zgrešio " na crveno ili crno slovo, jesi li ovako ili nisi... 

Sjaj sadašnjeg trenutka gubi se u pitanjima i vraćanju u prošlost koje nema, da bi se zabrinuli za budućnost koja će isto tako, samo biti sadašnji trenutak. Postaješ posmatrač gomile .

Nisu nas učili da to što mi tražimo, ono čeka nas. I da smo zbog toga ovde. Da ono iznutra preobrazi to što je spolja. 

Sve je obrnuto i sve se vidi, kada uđeš u sebe i zatvoriš vrata.

Read More

Pokušaj

Necu obećati sebi ništa, ali pokušaću.

Da nestane mraka, svuda gde je.

Da posvetlim sve što se opiralo svetlosti.

Pokušaću da budem prejaka, jer jaka jesam, ali potrebno je još snage.

Da oprostim neoprostivo, da koračam uporno samo napred jer u ljubavi nestaje straha.

Da povratim odbeglo, jadno, uplašeno i oteto.

Pokuśaću da uzvratim na bes i gnev saosećanjem, da shvatim neshvatljivo i povratim Raj.

Nije lako, ali to je uloga moja.

Vidljivo pobediti nevidljivim, kako bi sve imalo smisla. I borba i ljubav, i patnja u upornost, čitav ovaj duhovni rat. Naizgled sama, protiv svih i svega, protiv života i činjenica, protiv tzv.realnosti...U scenariju koji piše srce.

Foto: Edukacija.Info

Read More

Naučena

U pokušaju da vidim lepšu stranu sveta, hodala sam raznim ulicama i sve su bile različite, ali vodile su do istog cilja. Sve sam ih sama birala, zavisno od raspoloženja. 

Borac ide ulicom srca i vrlo često pada, ali svaki put ustaje.  I nema kraja bitkama, jedna za drugom se nižu. Borac veruje u sebe ali ga često vodi nemir.

Mirni ratnik - taj se mudrošću brani i stvara štit oko sebe. Hoda ulicama koje su popločane sigurnošću i oko čijih ivica je posađeno cveće. Ratnik umesto vere ima znanje, on jednostavno zna.

Sve sam to ja. Prihvatiš različitosti i pokušavaš razumeti zašto je svet baš ovakav kakav jeste. Najbolje rešenje je da se  misli ništa osim o svojim postupcima, igrati se sa sadašnjim trenutkom kao da ne znaš hoće li sledeći trenutak doći. 

Sebičan - po potrebi i to vrlo često. Tražiti način za zadovoljstvom, ugađati sebi i dok se drugi pitaju šta ti je. Vrlo često sam rešavala biti sebična i  drago mi je. Od jutra sam pravila obojeno jutro, od večeri mirnu luku stvaralaštva, od odmora svoj sopstveni raj.

Naučena da mogu biti iznad trenutka i da se ne moram truditi da se svidim drugima. 

Svideti se sebi, prvi je i početni uspeh.

Izabrala sam čitati knjige sa srećnim krajem.

Izabrala sam pisati priče sa srećnim krajem.

Izabrala sam poštovati tuđe mišljenje ali samo svoje tumačiti ili menjati.

Naučena da budem ja.

Foto:https://tocka.com.mk/

Prošlo je vreme lažnih osmeha koji dođu "radi reda", vreme poruka koje su poslate iz običaja i što tako treba. Jednostavno je, prošlo je vreme praznika i ove zime. Ništa loše u praznicima ali užurbanost i dizanje buke oko ničega, preterani troškovi, za neke previše posla dok neki previše odmaraju...

Više volim dane kada ništa nije nadolazeće, kada reklame ne divljaju zbog praznika koji se približavaju, kada je jutro mirno i ne gledam u kalendar.

Kafa mi je lepša ako je dan običan, lakše se diše kada ne očekujem ničiju poruku niti je moram poslati. Poruka prijatelja uvek će stići, bez obzira da li je prvi januar ili dvadeset peti. Lepši mi je lagani doručak i običan ručak, bez poslastica na svakom koraku dok žene usplahireno razmenjuju recepte i kupuju materijal za ovu ili onu salatu. Sve je lepše kada je obično jer obično je i opušteno.

Ne pišem raspored ni za jedan naredni dan, ne planiram godinu kakva će biti, planiram samo sadašnji trenutak.

Ostajem ista ja, neprihvaćena i neshvaćena, od nekih voljena.

Ako mi tako odgovara, ponovo ću sama sa svojim koferom putovati gde mogu, ponovo ću iste greške činiti, ponovo ista zadovoljstva.

Ništa ja ne moram, samo mogu da stvorim svoj početak godine, u mislima i željama, ili da ga ne vidim i nemam. 

Svet se sveo na "moranje" i na potrebe koje nemaju smisla. 

Ljudi su pretvorili svoje živote u dokazivanje i brisanje prašine po "glatkoj površini" ispod koje ne zagledaju.

Zagledana ispred sebe i u daljine u sebi, ostajem u sadašnjem trenutku gde je sve početak i sve odgovor. I odakle sam posmatrač gomile čiji deo nisam. 

Read More

Naši ljiljani i zmajevi - Princ spoznaje

Kako bih započela temu da je ovo video snimak?

Gotovo nigde na  prodajnim mestima nisu me svrstali u jedno jer je žanr mojih knjiga skoro nemoguće odrediti.  Imam 4 romana, od kojih je za sada samo jedan u štampanom izdanju jer su prva dva rasprodata. Srećom, ima ih u elektronskom obliku i  na taj način dostupni su svakome ko se zainteresuje. Nisam od popularnih pisaca, nemam nikakav poseban marketing niti ističem sebe, ali uspela sam da doprem do jednog broja ljudi, i to 2014. godine sa romanom "Princ spoznaje". Radi se o tome da je pažnju skrenula moja tvrdnja kako su Nemanjići poreklom Merovinzi, ali ne po nekoj sporednoj liniji već direktni potomci preživelih Merovinga. Nisam istoričar, nisam luda niti se zezam, samo sam zaključila po nečemu što se kod nas zaobilazi, a to su simboli, imena i događaji koji nisu svrstani u istoriju. 

Jeste li znali da je pronađen Nemanjin prsten pečat oko kojeg je naglašen krug sličan figuri zmije? I da na njemu piše Nemania? I da li vam je istorija nešto o tome rekla?  Da je Nemania starozavetno ime, hebrejsko ime. 

Da se ne zamaramo godinama i istorijom u detalje, sve to možete pronaći i sami. U ta davna vremena, postojao je narod koji je sebe nazvao Katari. Većinom su živeli u Francuskoj ali njehova vera bila je toliko rasprostranjena, da su Katari jednostavno bili mešavina mnogih nacija. Njihovo znanje i dragocenosti koje su posedovali, dovelo je do ludila Katoličku crkvu koja je rešila da ih bukvalno istrebi, 1209. Smatra se da je to bilo pravo, izvorno učenje Isusa Hrista i njegove supruge Marije Magdalene i da su posedovali knjige koje to dokazuju. Možda i sam rukopis Isusa Hrista. Zašto je to važno? Zbog toga što bi čitav svet izgledao drugačije ako bi se ta vera gledala kao nauka a ne kao religija. Ljudi ne bi živeli od običaja do običaja, od praznika do praznika. Znali bi kako se moliti i spajati sa Bogom i razumeli bi svrhu svog života na zemlji. Istina nikada nije višak. A šta se dešava na prostoru današnje Srbije i Bosne i Hercegovine? U Bosni vlada čovek sa krunom ukrašenom simbolom ljiljana, a u doba njegove vladavine glavna vera na tom prostoru jeste nešto identično veri Katara. Pojavljuju se Bogumili. Niko drugo nego Katari. Nekoliko godina nakon njegove smrti, dešava se u Francuskoj pokolj  Katara i velika najezda Bogumila po našem današnjem regionu. U Srbiji vladaju takođe ljudi sa simbolima ljiljana. Potekli od čoveka po imenu Zavida, na najstarijim freskama prikazani kao crvenokosi, po legendama poznati kao čudni ljudi, možda sveti, kao proroci, izvan svog vremena. Sve isto kao Merovinzi.
Zašto ljiljani sve vreme? Crkveno učenje ima neprihvatljivo glup odgovor - ljubav između čoveka i Boga. Ali ko je pročitao Solomonovu "Pesmu nad pesmama", dobro zna da se radi o božanskoj ljubavi između čoveka i žene. A za malo bolje upućene, to je ljubav između duhovnih blizanaca ili ono što je danas poznato kao blizanačke duše. U Postanju piše da je Bog rekao: Napravićemo ih po našem obličju. Jeretičko, odbačeno od crkve učenje, smatra da se Bog obratio svojoj drugoj polovini, Boginji. Tako je svaka stvorena, bespolna duša, podeljena u dva tela, muško i žensko. To dvoje kada se sretnu u fizičkom životu, nastaje prava, božanska ljubav u ljudima, a ljiljani su simbol te ljubavi. 

I šta se dešava u Nemanjino doba? Veliki uticaj Bogumila na celom ovom našem regionu. A isti ti Bogumili ili Katari, slede veru koja potiče od one koja poštuje simbol ljiljana i zmije. Sve je to bilo jeres i za katoličku i pravoslavnu crkvu, ali za ove vladare bila je ispravna vera. 

Eto ogromnog razloga za crkvu i istoriju da izmisle lažnog Nemanju, krvožednog, koji nije imao većeg podviga osim da ubija nedužne ljude koji nisu baratali oružjem, koji su bili vegeterijanci, umetnici, veliki duhovnici. Da bi se sakrilo da neka važna ličnost nije deo tebe, izmisliš ga kao svoga. I slažeš da je Rastko pobegao u Hilandar. Crvenkosi princ je poslat tamo, da bi u saradnji sa svojim ocem izgradio potpuno novu crkvu, onu koja bi se zasnovala na katarskom učenju, bogumilskom. A Nemanjin izraz "Babuni", nije usmeren na Bogumile već na one koji su veru zloupotrebljavali. Koji su hrišćanstvo komercijalizovali, pretvorili u diktaturu i trgovinu, dobru zaradu. Imate pesmu Rastkovu : Pomešah se sa stokom nerazumnom. Šta mislite kako mu je bilo na Hilandaru dok nije postao važan? I to toliko važan, da je u Jerusalimu dobio ikonu Trojeručicu. Crkva se time hvali a ne govori da je u to vreme u Jerusalimu vladao Red Templara. Čekali su baš njega, da bi mu uručili ono što je Marijinom rođaku pripadalo. Opšte je poznato da je Magdalena imala crvenu kosu kakvu su nasledili njeni potomci Merovinzi.
I ko nasleđuje rad Nemanje i Rastka? Crvenokosi Despot Stefan Lazarević, po majci Milici njihov potomak. Najranija freska sa njegovim likom je crvenokosi vladar, a tu je ovog puta i simbol zmije ili zmaja, na samom njegovom grbu. Ko zna da je zmija simbol gnostika, jeretičkih hrišćana i da to nije deo tradicionalne crkve? Da je to deo učenja koje je suprostavljeno celom priznatom hrišćanstvu - NIJE PRAVOSLAVNO. Šta mislite zašto su u ona, beskrajno strašna vremena, kada su ljudi ubijani zbog drugačije vere, postojali simboli? Jedan je odgovor - da bi se ostavio trag u budućnosti. A zašto je to važno saznati? Da bismo bili pametniji i prosvetljeni, da prestanemo biti slepi pored očiju. Zašto je to važno za naše živote? Da bismo prestali biti hipnotisana gomila. Da znamo koga i zbog čega slušamo, kome se klanjamo. Kada je Stefan postao vitez Reda zmaja, Uroborus, simbol zmije koja ujeda sebe za rep, postaje njegov zaštitini simbol, crvena i zelena boja, po jeretičkom učenju boje Marije Magdalene, a tu su i ljiljani. Postoje razne legende da je Stefan bio vidovit, da je u svom dvorcu imao alhemičare, astrologe, umetnike koji su slikali slično renesansi....Sve jeres, čista, jasna kao dan. Veliki poklonik Marije, izgradio je Beograd i nju proglasio zaštitnicom. Manasija, njegova napoznatija svetinja, ima 11 kula. Broj poznat kao najvažniji u susretu duhovnih blizanaca. Jeste li nekada videli nešto čudno u dvoglavom orlu? Da nije možda dva u jednom? Jedna duša a dva tela? Dvojnost, ravnoteža, ljubav?
Mi tako malo znamo i tako nam je učmala istorija i sevirana vera. Sve upakovano. U glavi Srba je pravedno da njihov sveti vladar ubija, istrebljuje nedužne Bogumile. Jeste li se bar nekada zapitali da li je to stvarno moguće??? 
 https://viewer.joomag.com/princ-spoznaje/0467119001679410841     ( Link koji vas vodi do besplatnog, elektronskog primerka)

Simbol Despota Stefana Lazarevića

Despot Stefan Lazarević

Nemanjin pečat

Слово о мукама 

Помешах се са стоком неразумном
и изједначих се с њом,
бивајући убог добрим делима,
а богат страстима,
испуњен срамом,
лишен Божје слободе,
осуђен од Бога,
оплакан од анђела,
бивајући на смех бесовима,
обличаван својом савешћу,
посрамљен злим својим делима.

И пре смрти бивам мртав,
и пре Суда сам се осуђујем,
пре бескрајне муке
собом сам мучен од очајања.    (Rastko Nemanjić)

Za sve što pomislim, osetim i napišem, uvek postoji od sebe same podsetnik koji govori: "možda grešiš". Zbog toga pokušavam pisati iz osećaja i ljudima koji čitaju poslati poruku, da je možda ovako nešto moguće i da postoje čudne stvari koje možda i nisu onakve kako nam se "serviralo". Nisam nikakav istoričar i pametolog, to  su samo pretpostavke...

Za ovu pesmu znam odavno, ali nikada nisam pronašla objašnjenje, zbog čega je nastala, ovakva kakva jeste.

Rastko Nemanjić, Stefan Lazarević, pa  i sam Nemanja, možda su kroz našu istoriju likovi koji su najveštije "pokriveni" zavesom legendi i mitova, samo da bi bili zaboravljeni onakvi kakvi su stvarno bili. U ime i delo pripisano im je da su se obračunavali sa jereticima, naročito Nemanja, i to sa tolikim žarom, da niko ne primeti koliko to nije u redu i nije normalno. Zbog čega je toliko naglašena navodna borba protiv jeretika, kao da srpski narod mora to da zapamti, kao da je mnogo bitno? Možda baš zbog toga što obračun i nije postojao. O čemu bi istorija pisala ako oni nisu progonili jeretike, da li bi istorija mogla priznati da su ovi ljudi i sami bili hrišćanski jeretici u svoje doba? Priča da je princ Rastko pobegao od kuće i zamonašio se,  nije nešto ubedljiva. Veliki župan Stefan Nemanja, stvarao je  državu i verovatno mu je od velikog značaja bio razvoj duhovnosti i kulture. 
Šta ako je zamisao takvog čoveka bila da u srpskoj državi dominira čisto, izvorno hrišćanstvo, koje je i tada, pa i danas, bilo jeretičko? Najmlađi sin, Rastko, toliko se duhovno izdvajao od okoline, da je vaspitan i obučen za stvaranje Nemanjine zamisli. Poslao je ga je na Svetu goru da bi odatle promenio duhovno ropstvo naroda koje je u tim vremenima bilo zastrašujuće. Ljudi su živeli u strahu od opasnog Boga, nisu svi mogli  biti pismeni, živeli su i umirali u neznanju i strahu. Crkva je imala moć i kontrolu. A pri stvaranju nove države, i to od strane ovako neobičnog vladara, tako nešto nije moglo biti dobro. Zbog toga, dobar odnos Svetog Save i Templara nije upisan u zvaničnu istoriju, jer  onda bi se otvorila i mnoga druga pitanja.
"Slovo o mukama" nije slatka pesmica već očajna poruka, da je Rastko u svom životu bio na teškom zadatku, pomešan sa onima kojima duhom nije pripadao, za koje nema reči pohvale, i tamo gde je "lišen  božije slobode".  Ove reči su "jeretičke", reči pobunjenika i posmatrača, čoveka koji je uvideo svu moć onoga što je sebe nazvalo "vera i religija", i što nema neke veze sa Bogom. Možda je to razlog njegovog  putovanja u Svetu zemlju, da bi od nekog drugog zatražio pomoć i podršku, jer je na Svetoj gori bio usamljen, možda i prezren. Dok se o njemu stvorio mit kao o divnom svetitelju i progonitelju jeretika,"Slovo o mukama" možda jeste jeretička pesma.
" U Solunu su sad gospodari Latini. U manastiru Filokal, u kome je ranije često odsijedao, sad se nalaze rimokatolički monasi templarskog reda. Njemu je ranije priložniku i dobrotvoru ovog manastira, bilo dato na upotrebu nekoliko odaja. Tu on, zajedno sa saradnicima, vrši još jednom detaljan pregled cjelokupnoga rada; posebno pregleda ogromni kanonsko - pravni korpus u kome je sadržana rimska pravna građa koja će preko njega ući u temelje naše pravne kulture. Tu on sprema i "druge" knjige koje su bile potrebne njegovoj "sabornoj crkvi".  (Domentijan o Svetom Savi)

Read More

O hrabrosti

Lepa reč i ne baš za svakoga isto značenje.

Meni je najveća hrabrost oduvek bila postupati ispravno  u svim oblastima života, biti onakav kakav želiš da budeš i priznati emocije.

Mnogi su za letače, kaskadere, planinare, spasioce, rekli da su hrabri. Jeste tako ali oni rade svoj posao. Hrabrost je mnogo veća boriti se za svoje ciljeve, za ispunjenje želja zamisli i ideja o kojima ne pričaš mnogo. Još veća hrabrost je ako radiš nešto po veri a da niko drugi ne veruje u to što veruješ. Najveća je hrabrost kada te sputavaju a ti ideš dalje i dalje, kao da si vatra koja spaljuje sve blokade ispred sebe. 

Hrabrost je okrenuti glavu od agresivnih pitanja i saveta, od očekivanja da budeš ljubazan i gde ne treba, da se pokloniš nižem od sebe... Nositi jeftinu odeću i biti lep u njoj kao da je markirana.

Hrabrost je stvarati iz duše i to ponuditi javno. 

Hrabro je kada pogledaš sebe u oči i preobraziš ono što znaš da u tebi nije dobro. Ne skrivati se od sebe kada si u samoći, već otkriti svoje kvalitete. Hrabro je pokazati svoje kvalitete i pihvatiti da postoji svetla strana sveta, kao što postoji i loša. 

Hrabrost je biti uporan i tamo gde ništa ne obećava uspeh.

Hrabrost je voleti sebe i svoj rad.

Hrabrost je biti normalan a da te nije stid.

Ne truditi se da se uklopiš.

Učiniti jake poteze od kojih se preznojiš ali koji skidaju teret sa srca.

Hrabrost je biti onaj koji jesi.

Foto: Wallpaper.cave

Read More

Neprihvaćeni

Nemojmo tražiti pomilovanje ni razumevanje što smo normalni. Što volimo pričati o lepim stvarima i što nam nije smešna prljavština. Blago meni što mi nisu zabavne primitivne i vulgarne priče, što ne vidim ljude kao mužjake i ženke. Sve više shvatam koliko sam u pravu i što je dečije svetlo u meni zauvek vidljivo.

Nikada neću pisati čemer  i jad kojem će se "ozbiljni" diviti, nikada neću obojiti u tamu svoje pisane redove i nikada neću napisati tužan kraj. Ni svojoj majci nisam po volji jer umem pisati umesto da pletem i što nisam primetila u kojoj boji je posuđe na izlogu. Ne očekujem više prihvatanje, blago meni što sam svoja.

Svi koji se osećate kao "ružno pače", ne brinite već se radujte. Jer to pače je orao i poletelo je kada su krila ojačala. Svi smo na planeti satkani od istog materijala, samo je razlika u buđenju. Uvek je neko spavao a neko budan, a budan je posmatrač koji prati gomilu. Radujte se ako ste posmatrač kojeg će smatrati čudakom, jer će te kao takav biti tamo gde oni nisu. Tamo gde sve ima smisao i dubinu, gde stvaraoci kreiraju najlepšu stvarnost. 

Radujte se što vas je zadivila lepota ružičastog neba ili one zlatne svetlosti u snopovima dok se probija kroz oblake, a da vas nije dotakla najnovija marka parfema. 

Sve je u redu sa nama. I kada se oduševimo bajkama, dok čitamo te divne redove i ushićeno razgledamo slike vila i prinčeva...Sve je u redu, na pravom smo mestu i u pravo vreme, bez obzira koliko nam se čini sve oko nas kao promašaj. 

Tu smo da održavamo lepotu i da budemo što jesmo. 

Jer znamo da je tama zamenljiva i da nestaje ispred svetlosti.

Tu smo da prihvatimo sebe i da budemo  u okolini neprihvaćeni.

Foto: Virtual Lux - Vangled

Read More

Ješuino učenje

Bliži se dan koji se obeležava kao dan rođenja verovatno najuticajnije ličnosti u istoriji sveta. Ješua ben Josif, ( Jeshua ben Joseph), poznat kao Isus Hrist, za neke sin Boga, za neke Učitelj i čudotvorac, čovek bez ega, prenosilac poruke...Moglo bi se reći da je sve zajedno. Ali samo u jednom se mogu svi složiti, to da je sa namerom živeo u običnom, nesrećnom i porobljenom narodu, da bi im objasnio kako se mogu osloboditi svetovnih okova. Da bi ih uverio koliko je siguran u svoju reč, dozvolio je svoje raspeće, kako bi, prema predanju Novog zaveta, oživeo, jer je verovao u to. 

Kakav god da je imao život, u svim spisima, pa i onim jeretičkim, Isus nije želeo da se diskutuje i njemu samom, o tradiciji i običajima naroda, već samo o veri. Apsolutno je nebitno da li je bio siromašni drvodelja ili neko iz kraljevske loze. Njegov cilj, da uveri ljude kako ništa nije nemoguće ako imaju vere, protumačen je kao približavanja ljudi Bogu, i pročišćenje njihove duše kako bi mogle u Raj nakon fizičke smrti. Na toj veri podignuta je hrišćanska crkva, tako da više nije bilo mesta za pitanje i odgovor, šta je učitelj hteo reći. Međutim, sve ono što se danas zove Zakon privlačenja, ispunjenje želje, postići cilj, karma, leva i desna moždana strana usklađene, i stotine drugih pitanja, sve je u rečima koje je on izrekao. A takođe i u poruci Jovana Krstitelja: "Božije carstvo je u vama".

Foto: https://www.sementesdasestrelas.com.br/

“I ja vama kažem: Ištite i daće vam se! Tražite i naći ćete! Kucajte i otvorit će vam se! Zaista, ko god ište, prima; i ko traži, nalazi; i onome ko kuca, otvoriće se.” 

Luka 11:9-10

Šta je hteo reći, mnogi od nas se pitaju, jer izgleda kao šala i bajka. Mnogi od nas će pomisliti da bi stvarno bilo dobro da je tako. Ali ovo je upravo ono što danas govore mnogi predavači širom sveta. Oni pred hiljadama ljudi ovo objašnjavaju, samo što je cena njihove reči preskupo plaćanje ulaznice ili "tretmana", razgovora, saveta. Ne potcenjujem ničiji talenat, samo vidim da za ovakvo učenje nije potrebno dalje od besplatne Reči. Imate ih u Novom zavetu ali i u odbačenim od crkve spisima, naročito u Jevanđelju po Tomi. Svi koji su zapisivali šta je Isus govorio ili sledbenici koji su nastavili njegov put govorili su unutrašnjem čovekovom potencijalu. Ako je neko u ono vreme, pre dvadeset vekova, kada nije postojala struja, televizija, internet, rekao da je Božije carstvo u nama, onda je ta osoba bila daleko iznad svog vremena, neko ispunjen mudrošću i prvobitnim znanjem o čoveku. A to znanje je da mi imamo u sebi mnogo više nego što želimo verovati. Jer ako poverujemo, onda krenemo da upoznajemo tu svoju unutrašnjost, upletemo se i razočaramo na kraju, jer  su na nas uticali spoljašnji faktori. Ali postoji i za to odgovor: " Ne možete služiti Bogu i Mamonu. " - Matej, 6:24.    Ovde se spominje pohlepa ili neka vrsta demona, ali može biti i sama ljudska slabost. Kao što u Abrahamovom učenju neprestano nailazite na upornu rotaciju misli i osećaja, i preporučuje se da uopšte ne mislite o stvarima koje ne želite, tako je i ovde jasno rečeno, da u veri nema mesta za  slabosti. Jer odmah u nastavku, 6:26 učitelj prenosi poruku da ne prolazimo kroz život zabrinuti ako smo se opredelili za Božije carstvo. " Pogledajte na ptice nebeske kako ne seju  niti žanju, a opet otac nebeski hrani ih. Niste li mnogo pretežniji od njih?"  Čisto i jednostavno, za ljudsko biće u današnjici nemoguće  i nestabilno. Potrebna je predanost i čista slika ispred sebe koju želimo za svaki novi dan. Možda bi nam Isus rekao da sutra ujutru otvorimo prozor i pogledamo u nebo ili oslušnemo da li se ptice čuju, krenemo na posao i započnemo dan sa jednom, jedinom mišlju, a to je da zahtevamo da nam dan bude dobar. Kažem "zahtevamo", jer je jasno rečeno "tražite, daće vam se". Kada zatražiš od svoje unutrašnje sile da ti ostvari dobro, ostavićeš joj prazan prostor i mogućnost da to uradi za tebe ako je ne blokiraš sumnjama i slabostima. Ukoliko si poverovao da ćeš nešto ostvariti ili rešiti problem uz pomoć više sile, trebalo bi da svim svojim bićem osećaš da je to ostvarenje već rešeno. Sila koja nas je poslala dole u zemaljski život, očigledno radi samo pod našim čistim uticajem. Ukoliko "služimo oba gospodara" ostaćemo zaglavljeni  u stalnoj borbi sa sobom i drugima.

"Budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi"- Matej   Ova poruka može biti usklađenost u čoveku kada je na putu koji je odabrao. Zmija može biti znanje, oprez, autentičnost. Dok je golub poverenje, bezazlenost poput dečije, lepota vere, sloboda...Imati znanje i mudrost, usklađenu sa čistom verom. 

Citati iz Jevanđelja po Tomi

(44 )"Ko god na oca huli, biće mu oprošteno, i ko  na sina huli, biće mu oprošteno; ali onome ko huli na Duha Svetoga, neće mu biti oprošteno, ni na zemlji ni na nebu. "

Ove reči su veliki svedok koliko je bitno koristiti deo Božijeg carstva u sebi. Ljudi su duše u telu, rođene sa velikim namerama za ovozemaljski život, a to je doživljaj telesnog i pobede energije nad telesnim. Sve dok se život svodi na potčinjavanje, prilagođavanje okolnostima, na strah i neznanje, to će biti potcenjivanje i odbacivanje Duha ili samog sebe. Ovde uopšte nije bitno da li si tradicionalni vernik, poštuješ li religiju i kulturu koju pripadaš, da li se moliš Ocu ili Sinu. Ovde se isključivo odnosi na svrhu postojanja ljudskog bića. 

(17) Isus reče: "Daću vam ono što oko nije videlo, što uho nije čulo i što ni ruka nije dodirnula, i ono što se još uzdiglo nije u srcu čovekovom." 

Jedna od Isusovih tvrdnji koje se, u drugom obliku pojavljuju danas na društvenim mrežama, poput onih veruj, možeš, pred tobom su čuda ako veruješ, ne možeš da zamisliš šta sve možeš... Ali opet se vraćam na problem "dva gospodara" . Samo ako odaberemo mudrost i bezazlenost, možemo privlačiti dobro. 

(37) Učenici ga upitaše: "Kad ćeš nam se razotkriti i kad ćemo biti u stanju da te vidimo?"
Isus reče: "Kad skinete sa sebe odeću, a da ne budete posramljeni, i kad bacite odeću sebi pod noge, kao što to mala djeca čine – tada ćete videti sina Boga živoga, i nećete se bojati."

Ovde imamo moćnu poruku za našu originalnost, ono što danas govore "budi autentičan". Kada budeš ono što jesi i skineš masku a da te nije strah šta će drugi misliti, tada će i božija sila biti uz tebe. Isto kao i mala deca koja ne glume i bez problema izražavaju svoj stav i ne kriju šta vole i šta ne žele. Ne stideti se svoje volje i svoje prave ličnosti.

Srećan Božić svima, bez obzira kada ga slave...

Foto: https://www.youtube.com/watch?v=VfhzNtD0nuQ

                                                                              Jesus Of Nazareth (Young Jesus)

Read More

Epigenetika

"Epigenetika je nova grana nauke i iznad je genetike. Epi znači : iznad, a genetika smatra da je bolest pod kontrolom gena, pa epigenetika znači: kontrola iznad gena." 

Američki molekularni biolog dr. Brus Lipton, poznat je po tome što je krajem šezdesetih godina otkrio da je prava istina o zdravlju naše uverenje o tome, umesto geni kojima se pripisuju nasledne bolesti. Mi smo energija, duh koji pokreče telo i naša uverenja mogu da menjaju ćelije, samim tim i gene. Od svega je najvažnije da promenimo uverenja koja su u nas ubačena do sedme godine života, od strane roditelja i okoline. Detetu do sedme godine usklađeno rade desna i leva hemisfera mozga, desna emotivna, leva logični um. I u tom uzrastu dete je autentično i ponaša se kako želi. U sedmoj godini hemisfere se razdvajaju i ljudsko biće postaje onakvo kakvim ga kreiraju odrasli. 

Dr. Brus Lipton

"Moramo shvatiti da nismo žrtve, nego smo kreatori, a ako verujemo da smo žrtve, onda ćemo to i biti. Poenta je u tome da ćemo biti žrtve ako geni kontrolišu naš život, žrtve smo jer smo ih odabrali, ne možemo ni da ih promenimo, a govore nam i da se geni isključuju i uključuju sami od sebe. To su sve pogrešne tvrdnje. Pre eksperimenta rekao sam kolegama: Mogu da promenim sudbinu ćelije  ne menjajući njenu genetiku, nego njenu okolinu. Ove ćelije će za tri dana, postati to i to."

" Kvantna fizika je najistinitija nauka na planeti. Prvi princip kvantne fizike odnosi se na to kako svest stvara naša životna iskustva. To se govori još od 1925. godine, a sada biologija, posebno epigenetika, ukazuje na mehanizam kojim svest kreira fizičko iskustvo i ponašanje. Ako promenimo programe i postavimo svoje želje i čežnje kao programe, a ne ono što smo videli i čuli od drugih, 95% našeg života će doći iz toga. Ako je moj podsvesni program raj na zemlji, moj um će stvoriti ponašanje koje će mi otkriti raj na zemlji."

Izvor : Sensa

https://www.apotekavalerijana.rs/deo-ego-krema-protiv-znojenja-24h?tracking=Ra0pHt2DgpnCKekmgRAWMN9PD7QfySfl9v9npvVPpptjsbzQUkS5EVI8Rf3puDGP

Read More

Autentični - stalna tema

Počinjem verovati da nikada nisam o nečemu toliko čitala i slušala. Poruka da budemo autentični toliko postaje učestala, agresivna, pomalo i dosadna. Što više se neko trudi da o tome podučava druge, to se stvara veća zabuna.

Istina, dojadilo je isto kao što je bila i tema"osmeha". Toliko dosađivanje, obasipanje člancima po društvenim mrežama : "osmeh", "osmeh"... Onda su pisci o pozitivi i osmehu utihnuli jer ne možeš se stalno smejati kao da si blesav. I ništa ti od toga ne zavisi. Možeš biti i ozbiljan i namršten, samo je bitno znati izvući se iz neprilika i boriti se za sebe. I tek tu dolazimo do teme autentičnosti. Shvatiš da to i jeste najvažnije. 

To je skup sitnica i velikih osobina, nešto jednostavno i najteže.

Kada ti dođe vreme da želiš ili moraš biti originalan, to znači da moraš da spaseš svoj život ili si ga zauvek predao drugima u ruke. Ti si taj jedan, drugi su roditelji i njihov uticaj, familija, komšije, tzv. prijatelji. Svi bi da te skroje po svojoj meri, i prvi, najteži korak jeste ignorisanje. I to ne tiho već drsko ignorisanje, zastupljivanje samog sebe po svaku cenu. Dođe ti vreme da se boriš za svoje pravo na željeni put, da moraš biti sebičan i oterati od sebe sve što nisi ti.

Sve što ti je na srcu, da pokušaš.

Sve što želiš pokušati a traži rizik, da rizikuješ. I najbolje da ćutiš jer će ti reći da to nije dobro i da si lud. 

Sve što želiš reći i osećaš da to mora biti rečeno, dan će doći kada ćeš se otvoriti. I biće ti lakše. 

Seti se kako su te plašili dok si bio dete umesto da te ohrabruju...Šta si onda želeo, kakav si želeo da budeš? To je autentičnost. 

Skup svih naših " Da" i "Ne".   Odgovori i sebi i drugima.

Read More

O ćutnji

Evo, ja danas u mislima ćutim.
Ne nabrajam ništa, ni odgovore ni pitanja. Samo ćutim.
I čujem nečiji kljun kako kucka od stablo drveta, podseća me na neku, davno izgubljenu lepotu, na mesto gde je " smešno" i ništavno sve.
Rekoh sebi, " samo ću da ćutim, čak i ako ustima govorim.
Neka se slegne haos i red samo otvori vrata. Jer, dok ne miruju pitanja, haos će vladati kao da ničeg nema osim njega. I taj nemogući vrtlog od haosa što nastade od napetih jutara i večeri, od otrovnih momenata svakodnevnice...
Smiriće se, jer ću od sebe da ćutim. Da posmatram okolinu poput životinje ili tek nekog nastalog stvorenja, da iskusim šta je tišina i šta nosi u sebi.

Read More