Priče u krug

     Da li je potrebno tražiti smisao života? Vekovima se mnogi ljudi time bave.  A mnogi se uopšte i na bave životom. Uglavnom smatraju da se mora živeti kako društvo i drugi zahtevaju. Ti što zahtevaju i što su iznad nas, ništa drugo nisu do iluzija. Tražiti smisao? Ne, jer tada se upravo smisao i gubi. Jedini smisao jeste buđenje, kada shvatimo ko smo i šta život od nas očekuje. Sloboda smo mi sami i nesloboda. Ili ćemo je sebi dozvoliti , ili ćemo je ukinuti. Šta bez tog "smisla"? Samo tako smisao se i ukazuje, dolazi sam po sebi. Ako smo razumeli želju i težnju svoje unutrašnjosti, tada prepoznajemo smisao.  Put do njega nije potraga već osećaj. Sloboda i težnja da osvetlimo sebe i svet oko nas.    

    Trenutak sjaja zaseni sve. Trenutak tame prekrije sve. Iz prvog se rađa sumnja i strah . Da li će sve ostati dobro? Iz drugog rađa se nada. Bez tame ne bismo razumeli šta je svetlost. Bez pratnje ne bismo tražili veru, pitanja i odgovore, nadu i učenje. A kada svetlo pobedi tamu, spoznajemo šta jeste pobeda, čiji sjaj ne prolazi.  

 Šta je radost?  Skupina naših uverenja da je određena stvar ili situacija, ili osoba izvor naše radosti. U svemu tome vežemo se i kada to nešto prestane, smatramo da smo izgubili radost. Što znači da ipak nije stvar u stvarima ili osobama.  Izvor je naše unutrašnje stanje.         Šta je mašta? Može biti jako korisna ako nije prožeta čežnjom i vezana za želju od koje zavisi naše unutrašnje stanje. Ako sa osmehom maštamo, onda možemo i privući te događaje , da se zaista dese. Mašta može biti pretočena u kreativnost, u onaj momenat kada se "upali lampica " u glavi.        Šta je sreća? Biti ono što jesmo. To je moje viđenje sreće. Ako smo srećni zbog nečega ili nekoga, to ipak nije naše, ispunjeno unjutrašnje stanje. Sreća je kada sve svoje potencijale iskoristiš na pravi način, kada slobodno pokažeš svoje unutrašnje bogatstvo. I nisi ničiji rob.      Šta je mir? Upravo sve ono što nam daju mašta, radost i sreća. ...

    Život bez stresa, da li je moguće?   Ne znam, nisam još doživela taj luksuz. Ne treba računati detinjstvo, ali i tada sam gledala kako odrasli žive u stresu, od jutra do mraka. Niti znam da li su ga mogli izbeći i koliko su preterivali. Sigurno jesu. Kao što i mi danas preterujemo. Život bez stresa - to je prihvatljivo, normalno stanje gde čovek živi u ljubavi prema svemu što ga okružuje. A da bi voleo svoj život, mora ga izgraditi prema svojoj želji i prilagoditi se stvarima koje ne može promeniti.  Posao  Sigurna sam da  posao mnogo više utiče nego što želimo priznati. Kada mi neko kaže: "Ma, pusti, to je samo posao, ne nerviraj se", sigurno je u pravu. Zbog posla se ne treba nervirati jer samo ako si zdrav, uvek možeš raditi. Problem je ako je posao toliko naporan, da ti 40 časova sedmično prolazi u stresu. To onda jeste problem i radnik je pshofizički iznuren, ugrožen.     Okolina Ako neko želi živeti bez nepisanih pravila društva, živeti ...

     " Drveće sa najdubljim korenjem opstaje i tokom najjačih oluja. Tako je i sa ljudima."     Rezilijentnost nije sposobnost da nikada ne padnemo. To je sposobnost da ustanemo svaki put kada život pokuša da nas obori. Nije znak slabosti kada osećamo umor, strah ili razočaranje. Naprotiv, upravo u tim trenucima otkrivamo koliko smo zaista jaki. Rezilijentni ljudi nisu oni koji nikada nisu doživeli neuspeh, već oni koji su naučili da iz neuspeha izvuku lekciju, iz bola mudrost, a iz prepreka novi put. Život retko ide pravolinijski. Ponekad nas suoči sa gubicima, neizvesnošću i izazovima koje nismo birali. Ipak, u svakom čoveku postoji unutrašnja snaga koja često ostaje skrivena sve dok ne bude potrebna. Ta snaga nas podseća da nijedna oluja ne traje večno i da iza svakog teškog perioda postoji mogućnost novog početka. Rezilijentnost ne znači ignorisati probleme. Ona znači pogledati ih pravo u oči i odlučiti da nećemo dozvoliti da nas definišu. To je vera da...

  Jeziva priča inspirisana stvarnim događajem   Netflixova serija Radnja prati bračni par koji kupuje kuću iz snova u mirnom predgrađu, verujući da započinje novi i savršen život. Međutim, ubrzo nakon useljenja počinju da dobijaju anonimna pisma od osobe koja sebe naziva „Posmatrač“. Pisma postaju sve mračnija, uznemirujuća i ličnija, zbog čega porodica polako počinje da živi u strahu i paranoji. Ono što mnoge gledaoce posebno fascinira jeste da se ovakav slučaj zaista dogodio 2014. godine porodici Broaddus u gradu Vestfild, u saveznoj državi Nju Džerzi. Nakon kupovine kuće na adresi 657 Boulevard, počela su da im stižu misteriozna pisma nepoznate osobe koja je tvrdila da „posmatra kuću generacijama“.    Foto: https://media.netflix.com/en/ Foto: https://time.com/6222207/the-watcher-ending-explained/   Najjezivije u celoj priči jeste činjenica da identitet „Posmatrača“ nikada nije otkriven. Policijska istraga trajala je dugo, postojalo je više osumnjičenih ...

  Zašto je serija Manifest osvojila publiku širom sveta? Manifest je jedna od onih serija koje gledaoce uvuku već u prvoj epizodi. Kombinacija misterije, naučne fantastike, emocija i duhovnih pitanja učinila je da ova priča postane pravi fenomen među ljubiteljima neobičnih i zagonetnih serija. Radnja počinje kada avion Montego Air Flight 828 upadne u jaku turbulenciju tokom leta sa Jamajke ka Njujorku. Za putnike je prošlo svega nekoliko sati, ali kada slete, saznaju šokantnu istinu — u spoljašnjem svetu prošlo je više od pet godina i svi su ih smatrali mrtvima. Ono što Manifest razlikuje od klasičnih misterija jeste način na koji spaja ljudsku dramu sa natprirodnim elementima. Putnici počinju da doživljavaju čudne vizije i „pozive“ koji ih vode ka događajima koje tek treba sprečiti ili razumeti. Serija postavlja pitanja o sudbini, vremenu, slobodnoj volji i povezanosti među ljudima, zbog čega je često porede sa kultnim serijama poput Lost .    Foto: https://www.netf...

  „Zamislite da negde postoji rukopis samog Isusa Hrista; knjiga koja je vekovima opstajala kroz prepise, skrivena od očiju javnosti.“ Da li ste čuli priču o ljudima koji su hodali ivicom istorije, noseći u rukama teret zabranjenog znanja? Šta mislite, da li je naša istorija mnogo dublja i „tajanstvenija“ nego što smo učili u školama? U mračnim vremenima srednjeg veka, dok su lomače gorele širom Evrope, postojali su oni koje su sebe nazivali "Čistima". Katarski i bogumilski učitelji nisu bili samo propovednici; oni su bili žive arhive. Kada bi njihove zajednice bile razbijene, ovi mistični učitelji bi nestajali u senkama, povlačeći se u nepristupačne planinske pećine i tajna skrovišta. Legenda kaže da se ovi „nevidljivi čuvari“ s vremena na vreme pojavljuju u istoriji, uvek u tajnosti, kako bi preneli iskru znanja onima koji su spremni da čuju. Oni su bili ti koji su čuvali nit duhovne slobode, ne dozvoljavajući da dogma potpuno ugasi unutrašnju svetlost čoveka.     IZGUB...

  Kažu da je patnja potrebna za duhovni rast i pronalazak sebe.  Zato ne krivimo one koje smo čekali da nam se jave ili da nas vole. Oni su se jednostavno našli tu, na našem putu, kao pauza, prepreka ili neka vrsta ljubavi. Ako su manipulisali našim osećanjima, to je znak da su i sami bili povređeni, neispunjeni, ostavljeni. I možda je tačno to, da nas Bog udaljava od ljudi koje nismo dobro prepoznali, jer On jeste video sve.  Posle gorčine, svetlo dolazi, posle tuge, sreća nalazi svoje mesto.           Čovek je anđeo zarobljen u telu. Dok hoda stazama ovog sveta, on u sebi nosi tiho sećanje na svetlost iz koje je došao. Zato se bori, pati, oseća da pripada nečemu što ne vidi.          

  Postoji mesto na svetu gde priroda ne pokušava da te impresionira — već te potpuno utiša. To mesto se nalazi u zapadnom delu Norway , u oblasti poznatoj kao Geirangerfjord .     Na prvi pogled, sve izgleda nestvarno. Strme planine uzdižu se direktno iz vode, kao da žele da sakriju nešto što nije namenjeno svakome. Između njih, duboko uvučen u kopno, fjord miruje — tih, taman, gotovo mističan. A negde visoko iznad njega, na ivici litice, nalazi se mala drvena kuća. Nije luksuzna na način na koji to danas zamišljamo. Nema buke, nema gužve, nema svetla grada. Ali ima ono što je retko — prostor da čuješ sebe. Jutra u Geirangeru počinju tišinom. Magla se polako podiže sa površine fjorda i obavija kuću kao nežan veo. Sunce se probija kroz oblake i osvetljava vodopade koji se spuštaju niz planine — tanki, srebrni tragovi u kamenu. Sve izgleda kao scena iz sna, ali je potpuno stvarno.     Tokom dana, možeš da siđeš stazom do vode ili jednostavno ostaneš na terasi,...

 Želela bih mir, svoj mir, luksuz koji se najteže danas postiže.  Divna mirna jutra i odlazak na posao koji je po meri čoveka. Želim taj mir u životu kada mi neće "konci" pucati u organizmu i tuga i stres prvo mesto zauzimati. One dane koji ne traže ništa i obećavaju sve. Sadašnje trenutke koji su radost i svetlo, bez ikakve sumnje da će tako i da ostane.         Molim život da normalan bude jer svako ima pravo na svoj mir. Molim za radost jer sam je dostojna. I onaj mir iz kojeg proističe svaka sreća. Da ne budem ničiji rob niti most do nečijeg uspeha. Želim jutro uz osmeh  i veče ispunjeno zahvalnošću. Svet je za sve nas i zaslužujemo ravnopravnost.      

  Sećanja na tebe, da li su stvarna? Možda je samo to istina dok živim u iluziji. Osećam, postojiš negde u prošlosti koja stoji, poput zaustavljene scene filma. Tamo si i znaš za mene, dok se ja uvek iznova pitam... Šta je istina? Šta je san? Od svega ovoga šta je java?  Tvoje su reči ostale u meni, pokušavam da ih iznedrim, dok ćute i čekaju svoje vreme.  Tvoj pogled uvek istu poruku šalje, dok ne znam odakle i kako u prošlost da krenem.  Zatvaram oči i sebi se vraćam, daleko...Ti si tamo.        

    Boje daju smisao, raspoloženje i podižu vibraciju. Boje su ljubav prema životu, umetnost i lepota. Boje ukazuju da sve je različito i vredno.  I da u toj različitosti postoji jedinstvo - lepota. Tajanstvena priča o stvaranju svega dobila je svoju stranicu o bojama.  Svaka boja jeste novi drugi osećaj, inspiracija, poruka. 

  Misliš da sve se ponavlja i da krug je proklet. I vremenom shvatiš da ipak nema reprize. Stoji sve, ne ponavlja se. Čekanje je to, ali ne znaš čije. Da li tvoje ili čekanje života na tebe?Često čovek nema izbor i uzalud je svaka priča. Znaš da ti treba promena i ne znaš odakle da počneš. Vreme se okreće u vidu kazaljke i kalendara, a stoji sve. Vrata su sva zatvorena. Poneki dragulj iz blata izroni, da ti ulepša život i podari nadu.  U krugu stoji sve - izlazak iz kruga je sloboda.  Ne moraš biti deo nečega, možeš biti otuđen i doživeti oslobođenje. Prilagoditi sebe sebi. Kada nemaš izbora, postoji opcija - udaljiti se. Dokazati krugu da sečeš njegove čvorove, da te ne dotiče ništa više, ne davati pažnju drami što se neprestano emituje. Ako je ne posmatraš, nestaće. Projekcija mora stati i slobodan si.              

  Nemoj da ti tuđe reči imaju težinu - sve to ode u nepovrat, u tišinu. Nemoj da ti tuđe misli motaju se po glavi, sve je to tuđe i nebitno je. U prašinu i nepovrat odleti sve. Pojave se druge reči i misli, ali sve prolazno je. Samo ti sebi ostaješ.    I ako neko zaboravi te, zanemari, dobro je. Nije patnje vredno to što je nevidljivo i nebitno. Zemaljska tišina među ljudima nije vredna pažnje. Sve je to drama emocija koje se na kraju gube.  

  Ko te poslao meni? Da osetim ledeni dodir, poslednji spas, svežinu na mojoj užarenoj patnji. Znaš li koliko mi trebaš, dok tražim jesam li kome bitna i da li  uopšte postojim? Dugo su moji koraci bili nemirni i zalutali. Dugo sam verovala da je svaki put ispravan i za drugi da ne znam. Nikada nijedna zacrtana staza nije prava. Sve je laž kada mislimo da nešto mora. Rešenje dolazi kada obustavimo potragu, laži odlaze same.  Vrlo često nam se učini da je mnogo toga van kontrole naše, pa ne znamo kako uopšte kreirati i jedan svoj dan. I kada se pojavi život u sred pustinje, osetimo da smo zaista bitni, i ne tako mali i nevidljivi. Mora postojati neko ko naše suze shvata ozbiljno i razume potrebu za srećom. Neko te poslao meni i svoj obraz prisloniću na tvoju svežinu, moju užarenu patnju ugasićeš i sprati sve tragove pepela iz kojeg me podižeš. Spas je kada te neko voli i prihvata. Spas je kada te koraci dovedu do otvorenih vrata. I kada san vode u pustinji pošalje poruku, ...

  Nije glupa, niti je ikada bila. Samo je živela u nadi.Žena koja je čekala Čekala je i slušala unutrašnje otkucaje. Bez ogorčenja i mržnje. Njeno iščekivanje bilo je iz ljubavi i želje da se ostvari najbolje.  Devojka koja je čekala, nije videla ni budućnost ni sebe, ni ženu u sebi. Videla je samo figuru čoveka koji bi trebao da dođe. Čekajući doživela je duhovni rast i lekcije, uzdigla se iznad bola i obrisala sve gorčine.  Jer to čekanje beše putovanje gde je spoznala sebe.      

  Juče sam rešila da mi ne budeš potreban. Danas je to istina. Juče sam jedva čekala da prođe ludilo. Danas ni traga ludilu. Nisam verovala da sve će biti iskustvo. Danas vidim da me je iskustvo nateralo da se izgradim i izađem iz oklopa. Ti si prošao, ja sam postala.         Svaki momenat lep uspori, jer su previše kratki i nepredvidivi. Svaki lep dan pokušaj prebaciti na sledeći, možda se ponovi. Ulepšaj i oboji sitnice kako znaš, jer će značiti...        

  U našem društvu skoro svi smo odgojeni tako da se "uozbiljimo" kada odrastemo i da živimo ogoljeni crno - beli život. Sve dok ti ne bude dosta i osetiš da može drugačije... Mašta nije budalaština već staza do realnosti u koju nismo juče verovali. Kada odrastao čovek mašta, dešava se uvod u moguću kreaciju, u novu stvarnost koju će stvoriti. - Dok mašta, čovek diše slobodnije, zbog toga što razume da je vlasnik svojih misli i sposobnosti. - Mašta otrkriva šta sve želimo i šta bismo mogli, šta nam se sviđa a da nismo bili ni svesni. - Mašta daje odgovore kako i kada nešto možemo učiniti. - Kako možemo rešiti probleme ili ih zaobići na putu do željenog cilja. - Kreativna mašta odvodi odrasle na pravi put, pokazuje olakšice i svetliju stranu svega. - Tek tada shvatamo šta bismo mogli, ako maštu pretvorimo u plan. Ne maštu da odemo na mesec, već da nešto posedujemo, da se borimo za nešto valjano ili odemo negde. Biramo načine srcem i mozgom, prelistavamo mogućnosti.     - M...

  Svet je naopak, nešto ne valja ovde. Kada se smeješ, ljudi se pitaju šta ti je. Kada vidiš lepotu i diviš se, kažu da si glup i smešan. Ako si bezazlen i raduješ se sitnicama, pričaju da si kao dete. Naopak je ovaj svet koji lepotu ne voli i radostima se ruga, ljubav menja za gorčinu. Svet stvoren da bude naopak i traži sam u sebi smisao svog propadanja.  I kada nemaš ništa a hoćeš sve, i u svemu tome što je ništa stvaraš najbolje što može biti. Voliš sebe dok cvetaš i opet potoneš. I sve u krug. Do svitanja, a mora jednom da svane.