Jesen govori: "Nije lepoti kraj, samo sazreva i odmara. Spremajmo se za nove početke, obojene i umirujuće. U prirodi sve se vrti savršeno u krug. I najlepše boje nastale su iz promene, kada je zahladnilo, svetlost je izbila na površinu. Osvrni se na trenutke, lepši su nego što možeš zamisliti."
Jesen ima tu posebnu mirnoću koja nastane kada se priroda konačno umori od dokazivanja. Nema više blještavila, nema takmičenja u bojama i mirisima, kao u proleće i leto. Samo tišina i svedenost. Drveće odbacuje lišće bez drame — kao da kaže: „Ne treba mi više ništa suvišno.“
U tome je njena lepota. Jesen ne pokušava da nas impresionira. Ona postoji u svom ritmu, u prizoru u kojem se sve vraća jednostavnosti. Dana je manje, ali su jasniji. Vazduh je hladniji, ali je čistiji. Priroda se povlači da bi se obnovila, i ne pravda se nikome zbog toga.
Možda je to najveća lekcija jeseni — da je sasvim u redu pustiti stvari da odu, smiriti se i napraviti prostor za ono što tek dolazi.
Коментари
Постави коментар