Svoj
Tačno je da imam dovoljno mašte i da je pozajmim drugima. A ne bih to nikada uradila, jer ko nema mašte, nema ni kretivnosti ni vere. Suvoparne priče i prizemna shvatanja, kolektivna "tradicija"ponašanja i shvatanja, sve to je nasledno i prihvaćeno kao da je Ustav.Utkrivanje ko će biti ozbiljniji za život i ko će steći veće poštovanje svoje okoline, ko će biti za "primer", navelo me da mi se ogadi ovo društvo i to odavno. Reči, kao što su "odrasti i uozbilji se", verujem da su dovele do uništenja mnogih života, do toga da se ljudi pomire sa patnjom i neostvarenim željama. I sve je ovo razlog da nemam poštovanje prema svakoj starijoj osobi. To što je neko stigao do starosti, to je znak da treba imati mudosti i dovoljno lepih i umirujućih reči za mlađe. Ali kod nas je većinom drugačije. Kod nas ima mnogo loših starih osoba, koje su kroz život bili poznati baksuzi i ostali takvi. Upravljali su svojoj decom, braćom i sestrama, supružnicima, kao da robov...