To se pojavi "niotkuda" i ostaneš zatečen. Pomisliš, nije to ništa, obična je slučajnost...Onda pročitaš rečenicu koja ti se sama nametnula: "Nema slučajnosti!"
Zbunjen si i ego te još uvek vodi. Dok ne shvatiš da je, ono drugo nešto, mnogo uporno. I neće odustati od tebe, steže obruč, počinje drama... Nikome ne govoriš o tome, nije ti jasno ko te to posmatra i šta hoće da ti kaže. Počinješ da tragaš za odgovorima a oni izleću sami. To nešto, jedva je čekalo da se osvrneš na njegove poruke. Setiš se neke osobe i odjednom je vidiš ili čuješ nešto o njoj, krene ti pesma u glavi, i to ona koje se nisi setio mnogo godina, i baš nju čuješ, i dobiješ osećaj čudan, da si nekada i negde nešto zaboravio.
Poželiš nešto da stvoriš, ali to nije samo tvoja želja, to je nešto poručilo da je vreme za tu želju. Javljaju ti se ljudi koji će ti biti duhovni učitelji i koji će ti pomoći da ne odustaneš, i da shvatiš ko si i da nisi na pogrešnom putu... Postaviš sebi neko veoma važno pitanje, i dobiješ odgovor kada se najmanje nadaš, ali ga prepoznaješ, jer više ništa oko tebe nije isto. Ako nisi siguran da li je neka odluka prava, kao slučajno, osvrnućeš se oko sebe u nekoj radnji, i videti naslov knjige koji upravo daje odgovor. "Znak pored puta", saznaćeš da se to tako zove. Pratiš ga, potrebno je mnogo hrabrosti da mu veruješ, jer ima dana kada ćeš verovati da si lud. Ako kreneš putem koji ti se nameće, može biti teško, jer ćeš čuti oko sebe ovozemaljske glasove, da živiš u bajci. To će te obeshrabriti i posramiti, bićeš na raskrsnici, nastaviti ili vratiti se na staro. Ako nastaviš, kreće nastavak drame i zaplet kakvom se nisi nadao. Postaješ glavna uloga u scenariju koji je neko pripremio za tebe, bilo da je posao, ljubav, stvaranje... I više nema povratka, Univerzum je u tebi i ti u njemu.
Коментари
Постави коментар