Priče u krug

  Kažu da je patnja potrebna za duhovni rast i pronalazak sebe.  Zato ne krivimo one koje smo čekali da nam se jave ili da nas vole. Oni su se jednostavno našli tu, na našem putu, kao pauza, prepreka ili neka vrsta ljubavi. Ako su manipulisali našim osećanjima, to je znak da su i sami bili povređeni, neispunjeni, ostavljeni. I možda je tačno to, da nas Bog udaljava od ljudi koje nismo dobro prepoznali, jer On jeste video sve.  Posle gorčine, svetlo dolazi, posle tuge, sreća nalazi svoje mesto.           Čovek je anđeo zarobljen u telu. Dok hoda stazama ovog sveta, on u sebi nosi tiho sećanje na svetlost iz koje je došao. Zato se bori, pati, oseća da pripada nečemu što ne vidi.          

  Postoji mesto na svetu gde priroda ne pokušava da te impresionira — već te potpuno utiša. To mesto se nalazi u zapadnom delu Norway , u oblasti poznatoj kao Geirangerfjord .     Na prvi pogled, sve izgleda nestvarno. Strme planine uzdižu se direktno iz vode, kao da žele da sakriju nešto što nije namenjeno svakome. Između njih, duboko uvučen u kopno, fjord miruje — tih, taman, gotovo mističan. A negde visoko iznad njega, na ivici litice, nalazi se mala drvena kuća. Nije luksuzna na način na koji to danas zamišljamo. Nema buke, nema gužve, nema svetla grada. Ali ima ono što je retko — prostor da čuješ sebe. Jutra u Geirangeru počinju tišinom. Magla se polako podiže sa površine fjorda i obavija kuću kao nežan veo. Sunce se probija kroz oblake i osvetljava vodopade koji se spuštaju niz planine — tanki, srebrni tragovi u kamenu. Sve izgleda kao scena iz sna, ali je potpuno stvarno.     Tokom dana, možeš da siđeš stazom do vode ili jednostavno ostaneš na terasi,...

 Želela bih mir, svoj mir, luksuz koji se najteže danas postiže.  Divna mirna jutra i odlazak na posao koji je po meri čoveka. Želim taj mir u životu kada mi neće "konci" pucati u organizmu i tuga i stres prvo mesto zauzimati. One dane koji ne traže ništa i obećavaju sve. Sadašnje trenutke koji su radost i svetlo, bez ikakve sumnje da će tako i da ostane.         Molim život da normalan bude jer svako ima pravo na svoj mir. Molim za radost jer sam je dostojna. I onaj mir iz kojeg proističe svaka sreća. Da ne budem ničiji rob niti most do nečijeg uspeha. Želim jutro uz osmeh  i veče ispunjeno zahvalnošću. Svet je za sve nas i zaslužujemo ravnopravnost.      

  Sećanja na tebe, da li su stvarna? Možda je samo to istina dok živim u iluziji. Osećam, postojiš negde u prošlosti koja stoji, poput zaustavljene scene filma. Tamo si i znaš za mene, dok se ja uvek iznova pitam... Šta je istina? Šta je san? Od svega ovoga šta je java?  Tvoje su reči ostale u meni, pokušavam da ih iznedrim, dok ćute i čekaju svoje vreme.  Tvoj pogled uvek istu poruku šalje, dok ne znam odakle i kako u prošlost da krenem.  Zatvaram oči i sebi se vraćam, daleko...Ti si tamo.        

    Boje daju smisao, raspoloženje i podižu vibraciju. Boje su ljubav prema životu, umetnost i lepota. Boje ukazuju da sve je različito i vredno.  I da u toj različitosti postoji jedinstvo - lepota. Tajanstvena priča o stvaranju svega dobila je svoju stranicu o bojama.  Svaka boja jeste novi drugi osećaj, inspiracija, poruka. 

  Misliš da sve se ponavlja i da krug je proklet. I vremenom shvatiš da ipak nema reprize. Stoji sve, ne ponavlja se. Čekanje je to, ali ne znaš čije. Da li tvoje ili čekanje života na tebe?Često čovek nema izbor i uzalud je svaka priča. Znaš da ti treba promena i ne znaš odakle da počneš. Vreme se okreće u vidu kazaljke i kalendara, a stoji sve. Vrata su sva zatvorena. Poneki dragulj iz blata izroni, da ti ulepša život i podari nadu.  U krugu stoji sve - izlazak iz kruga je sloboda.  Ne moraš biti deo nečega, možeš biti otuđen i doživeti oslobođenje. Prilagoditi sebe sebi. Kada nemaš izbora, postoji opcija - udaljiti se. Dokazati krugu da sečeš njegove čvorove, da te ne dotiče ništa više, ne davati pažnju drami što se neprestano emituje. Ako je ne posmatraš, nestaće. Projekcija mora stati i slobodan si.              

  Nemoj da ti tuđe reči imaju težinu - sve to ode u nepovrat, u tišinu. Nemoj da ti tuđe misli motaju se po glavi, sve je to tuđe i nebitno je. U prašinu i nepovrat odleti sve. Pojave se druge reči i misli, ali sve prolazno je. Samo ti sebi ostaješ.    I ako neko zaboravi te, zanemari, dobro je. Nije patnje vredno to što je nevidljivo i nebitno. Zemaljska tišina među ljudima nije vredna pažnje. Sve je to drama emocija koje se na kraju gube.