Priče u krug

  Mesto ti je tamo gde je ljubav. Tamo gde ćeš delati iz ljubavi, gde ćeš ignorisati ono što nije izazvalo sreću. Kada si tamo gde je ljubav, onda spoznaš i taj fenomen koji nosi ime "sreća". U pravoj sreći, vidiš ko si. Tvoje originalne odluke donose ispravna rešenja. Mesto ti nije tamo gde se boriš suzama, ali moraš taj put preći.  Iskušenje do života u ljubavi, jednostavno mora da bude prva prepreka.  Moraš biti na testu koji nisi umeo izbeći jer nije lako  izdići se iznad situacije, iznad sveta. A svet očekuje da budeš mnogo sličan, skoro isti kao i svi programirani. Mesto ti je tamo gde si osetio toplinu oko srca, jer ono ne laže. Ljubav je obeležila svoje mesto jakom energijom, onom što je stvoreno sve što je dobro. I nije zamenljiva. Kada radiš nešto iz ljubavi, a da si srećan zbog toga, to je alhemija.

Zalazak sunca je jedan od najlepših prizora koje priroda može da nam pruži.On nas podseća na prolaznost vremena i važnost trenutka. Svaki zalazak sunca je jedinstven, nikada se ne ponavlja isti, baš kao ni dani u našem životu. Zato je važno zastati s vremena na vreme i uživati u tom čarobnom prizoru. Tako da, sledeći put kada budete imali priliku da posmatrate zalazak sunca, setite se koliko je svet lep i koliko je divno što možemo da ga delimo sa drugima. To je prizor koji nas podseća na čuda prirode i čini da se osećamo živim i zahvalnim.   Septembar/Oktobar 2023  

Kada ti ne  treba ništa osim da dišeš slobodno, znači da si došao do dna. I da više ništa ne možeš podneti.  Bez "obaveze" da slušaš reči: treba, mora, ne bi smelo, ćuti, što si ovako, a što ne onako". Učmalost ume da se brani, jak je neprijatelj. Tu pojavu neguju ljudi koji su je stvorili jer ne znaju drugačije. Nameću ti  jedne iste priče, tužbalice i žalopojke, mrzovolju na sve novo. Takvi ljudi odbacuju svaku mogućnost da se može nešto lepše dogoditi, ne vide lepe sitnice, preziru svaku vrednost.  Učmalost j e nečiji naćin življenja i pokušaj isisavanje energije od svakoga ko je drugačiji. Podsmevanje ozbiljnim ljudima, podsmevanje čoveka nad knjigom i ljubitelju životinja, podsmevanje ženi koja se bavi sportom, podsmevanje umetniku.  Odakle potiče učmalost ? Verovatno od kada i postoji čovek. Večita borba između ustaljenog i onog što bi dovelo do lepše promene. Ljudi koji bi ponegde uneli svetlost, ti svakodnevno tragaju barem za lepšim rečima i razmišljanj...

Ljubav je jedina istina koju moraš prihvatiti. Kao vazduh koji moraš udisati, kao voda koju moraš piti. Kao san u koji moraš utonuti i jutro u kojem se moraš probuditi. Teraš je, prestigne te, i opet je ispred tebe, ruga se. Potisneš je, izroni iz dubine i potopi te. Lažeš je, saspe ti istinu u oči kad- tad. Kriješ je, ona sve uočljivija. Odrekneš se ljubavi, nesrećan si i da imaš sve , opet nemaš ništa. Ona je tu s razlogom. Da ti pokaže koliko ti ego baš ništa ne može pružiti, osim taštine. Decenijama se priča da došla su "zadnja vremena". A svima je jasno da su mračne prošlosti u istoriji bile nešto daleko gore. Dok postoji umetnost, biće i spasa. Dok ima kreativaca, ima i lepote. Zlo je jako samo dok se obraća pažnja na njega. Dobro se umnožava ako se neguje. Čemu se usmerava ljudska pažnja, to će i da se događa.

  Osećanje radosti - mnogi od nas dožive radost i onda se sećaju kako je ranije bilo teško. Time izazovemo rušenje sreće pa nam se čini da je sve bilo kao kula od karata. Radost je sadašnji trenutak koji ne treba mešati ni sa brigom ni sećanjem.. Možda osećanje tuge ima osobinu nevremena - pustiš ga da se istutnji, i moraće da prođe. U međuvremenu ... Dešavaju se slične stvari u svetu poput onih u Plavoj jabuci. Alisa je u svom dnevniku zapisala o klimatskim promenama 2024. i 2025. godine. Toliko je sve bilo nepredvidivo da ljudi više nisu očekivali nijedno godišnje doba. I svi ljudi na planeti prešli su na vegeterijsnku ishranu jer su jednostavno počeli da oboljevaju i umiru od životinjskog mesa. Nastavak ćemo videti u stvarnosti...

  Svakome je potrebno "gorivo", s vemena na vreme. Svetlost prema kojoj će se okrenuti, novo uzbuđenje, radosno iščekivanje. Kada kažemo "Samo to me drži", mi potvrđujemo koliko nam je potrebna potpora, cilj koji će doneti radost. Bilo da je to sitnica, iščekivanje dana koji može nešto promeniti, dobit kojim zadovoljavamo neki hir. Dodatak je uvek potreban ako svakodnevnica postane nemoguća i neizdrživa. Ako postoji cilj onda se menja sve.

  Ako je neko pomešao babe i žabe u svojoj veri, to su Srbi. U crkvama izgovaraju molitvu " Verujem u jednoga Boga, Tvorca neba i zemlje "... A zatim se nadovezuju na pagansku veru od pre najmanje sto godina. Priče, poput one : "Ne kupaj se na Ognjenu Mariju, ni na Svetog Iliju, ne radi ništa na Prokop , zbog zmija, ( Sveti Prokopije), itd. To jesu hrišćanski sveci ali je verovanje zamenjeno sa nekim što veze nema sa hrišćanskim. Nijedan svetac ne može da bude strašni i opasni, da na njegov dan smeš ili ne smeš nešto. Na taj način su poštovani paganski bogovi. Za hrišćanina postoji Bog i to je to. U Srbiji se i dalje mešaju babe i žabe, da bi se poštovala volja predaka koji nisu ni imali prilike da čitaju Bibliju. Međutim, nisu ni znali, kao što se ni danas ne razmišlja o tome, da su ova verovanja opasna. U Novom Zavetu piše: "Biraj kome ćeš služiti, ili Bogu ili Đavolu, trećeg puta nema." Kada čovek malo bolje razmisli, ti strahovi od "opasnih svetaca koj...