Priče u krug

Prv o jutro u SFRJ, Damjan i Alisa , 2060.-1970. Sve je bilo previše slično onome što sam videla u San Francisku. Nalazili smo se na nekoj poljani, dovoljno daleko od grada, dok je zgrada bila ogromna i siva, zaštićena žičanom ogradom. Videla sam kamione Jugoslovenske narodne armije, nekoliko uniformisanih vojnika i civila. Na jednom prozoru vijorila se zastava Jugoslavije. Prepoznala sam zvezdu petokraku, koja je bila jedan od najvažnijih simbola te države. Svidela mi se zastava, izgledala je lepo i pozitivno, podsećala na pobedu. „Došli smo usred bela dana. Ovde je odmaklo i jutro. U San Francisku je bilo tek svanuće”, bilo je prvo što je neko od nas dvoje reklo. „ Neka smo, oni najbolje znaju da li nas neko vidi.” „Sada će nam biti lakše, govorimo isti jezik.” Damjan je prebacio torbu preko ramena i zavrteo glavom u nekoj neverici. „Ne znam zašto moji šefovi veruju da će ovi ljudi pokušati da zaustave ratove koji će se desiti za dvadeset godina. Očekujem da nam kažu koliko smo ludi....

  Otkrila sam nešto : Nikome zaista nisam bitna...Niko ne vidi pravu mene, niko ne vidi šta sam iznutra i kakvom se predstavljam...Nisam važna i slobodna sam. Slobodna od iščekivanja i svojih i  tuđih, slobodna kao nevidljiva, poput duha kojeg niko ne vidi, poput senke koja bi dodirnula stvarnost ali ne može, jer stvarnost izmiče. Nisam nigde i ne moram nikuda, ni koristi drugome ni sebi, ni sutrašnjem danu. Moje misli mogu da počivaju jer nisu važne više ni meni. Znam ko sam i ne znam kuda ću. Znam gde bih ali ne vidim stazu, koračam a ne vidim korake. Ništa oko mene nije moje, ništa osim ove reči koju pišem...

  Pravi umetnik je kreator koji po svaku cenu unosi boje svuda, čak i onda kada je taman iznutra. On oseća i zna koliko je potreban jer je stvaranje ružičastog sveta iz njegove ruke, veliki podsticaj. Kreator zna da će preneti kreaciju na druge i da će i sami stvarati nešto drugo što je dobro.  I tako u krug. Prenosimo svetlo na razne načine, jer svet i jeste borba svetla da se oslobodi mraka. Svetlo se ne bori protiv mraka već za oslobođenje sebe, za jednakost Neba i Zemlje . 

  S atkala sam te od najlepšeg materijala. Od ljubavi i lepote. Dodala sam i ono što je sigurno i ono možda stvarno, usadila u tebe da dobro pobeđuje, i ti ćeš uvek imati srećan kraj. Nikada nećeš na kraju rasplakati nekoga, niti ćeš biti stvorena da bi pokupila dobre kritike. Stvorena si za probranu čitalačku publiku, krećeš se prema njima, tako što te oni traže i privlače kao magnet. Napisana si da njima prirasteš za srce, da te čitaju i meni utiske javljaju. Stvorena si da ih oduševiš i da pronađu u tebi deo sebe, ne da bi proizvodila novac. Unela sam u tebe sebe, a ti ćeš mene ogoliti pred sličnima, jer  i ti si mene ispisala. Nisam pratila tradiciju dok sam te stvarala, pratila sam svoj osećaj. Zato češ ti probuditi emocije u drugima. Pričam ti o ljudima koji vole istinu i lepotu u tome, koji će razumeti svaki tvoj detalj i čitati između redova. Shvatiće da u tebi postoje i poruke nenapisane.  Zato što  si stvorena radi nas, izašla si iz mene, a stanovala si i u...

Pitala sam anđela šta da radim na putu svom, on mi je kroz srce moje odgovorio: "Ako si na svome, onda poznaješ način kojim hodaš. Ako si srećna što si ovaj ratnik svetla, onda vidiš ishod, onda svaki korak znaš kuda i kako." Hodala sam smelo, i tako kako srce zahteva jer je u njemu Bog, odgovor i sva lepota. I pozvah anđela da priča kroz mene. Izgovorih sve nevezane reči i rečenice  nedovršene, misli nepovezane,  i osećaj da se u njima slagalica krije.   Zamolih vodu da me pro č isti, svaki put kada uronim šaku u nju ili umijem lice, da mi osvetla  horizont kada u đ em u njenu svežinu cela. I videh zlatnu auru oko svoje desnice i aure drugih  ljudi. Pozvah mislima golubove, doleteše u jatu, pozdraviše me uz vetar ljubazno, kao da sam  oduvek sa njima, na nebu bila. Zaspah na travi i usnih č udan san, doleteo mi plavi leptir na levo rame i podseti me ko sa m.  Otvorih o č i i setih se, ja sam pola od onoga što je našlo svoju dopunu, na putu sam za naš...

  Što je dan teži, to smo prazniji. Što je dan luđi, to nismo pametniji. Što više gledamo u druge, to uspešnije zaboravljamo sebe. Što nas više koriste "bolji", to rađa jaču nadu da će se nešto promeniti. Što više slušamo druge, to nas manje ima. I gde god se okreneš, sve je krug, sve je nula. Što nas više zabole ljudi, to više volimo životinje. Zatvaramo se u svoj svet, pravimo ga, kreiramo po svojoj mašti, sužavamo krug prijatelja. Ne tražim od Boga više ni strpljenje ni snagu, već probražaj, iz korena iz nule...Da vidim sve kako treba da vidim, da pričam što treba drugi da čuju, da čujem samo ono što ću razumeti, da mi se dešavaju stvari koje ću iskoristiti. Sve je sebičnost i laž, sve je gluma, vrlo često pomislim u sebi. Niti je mene briga kako se ko oseća niti je nekoga briga za mene. Samo radoznalost... Ako me neko pita šta mi je, verovatno je samo radoznalost u pitanju. Jer pomoć nije u pitanju već u nemom saosećanju. Prijatelj je kada zna šta ti je i ćuti. Prijateljs...

Čitajući najnovije izdanje časopisa Sensa, naišla sam na vrlo interesantan članak o ružičastoj ili rze boji. Mnogo toga nisam znala osim da se u njoj oslikava toplina, lepota i ženstvenost, kao i da budi  pozitivno osećanje, smiruje.  Pink nastaje mešanjem crvene i bele - spoj strasti i spokoja. Pink boji čežnju samuraja i cvet trešnje u Japanu, koji ima više reči u svom jeziku za opisivanje nijansi ružičaste. Zbog toga je u Japanu roze bila boja muževnosti. U članku piše da su u prošlosti, više od sto godina unazad, roze boju nosili dečaci dok su devojčice nosile plavu.  U Renesansi smatralo se da je to boja bezuslovne ljubavi, oslobođena strasti.  Grupa "Aerosmith" uradila je pesmu "Pink" gde je opisuje kao ljubav na prvi pogled, dok je bila glavna boja u imenu Pink Floyd, na haljinama Merlin Monro ili Barbike. Rok bend The Clash nazvao je ovu boju bojom rokenrola dok je jedno vreme bila zaštitna u pank pokretu.  U arhitekturi, fasade Art Deco-a preovladava ro...