Oktobar je, dvadeset peti, divan dan, sunčan, lepši ne može biti u to doba godine. U mojoj bašti sve se žuti od lišća koje pada oko klupe na kojoj sedim, u miru i tišini. Dopisujem se sa drugaricom oko utisaka u vezi Sajma knjiga dva dana ranije i hvalim se kako sam došla do trenutka da čitam ono što sam kupila. Opisujem joj knjigu "Rukopis otkriven u Akri", fascinirana Koeljom koji moj um odvede na puteve lepote gde sve ima smisla.
Još nekome sam napisala citat iz knjige, da bi i on pročitao nešto lepo u svojoj sumornoj svakodnevnici. Primetila sam da je malo svežije nego trenutak ranije, odjednom je oblačno, kao da će se vreme promeniti. Premestila sam klupu tamo gde je manje duvao sveži vetrić. Ubrzo je i to prošlo, sunce je ponovo jako grejalo, da je meni opet bila potrebna hladovina.
Predveče sam saznala da je u to doba bilo pomračenje sunca i da su ljudi čekali te minute, da bi posmatrali sunce i snimali. Malo mi je bilo krivo što mi je promaklo ali sam se smejala samoj sebi. Bile su mi važne moje lepe sitnice, moji utisci lepih stvari, moja hvala nečijem pisanu delu. Nisam podigla glavu ka nebu jer nisam očekivala ništa specijalno. A možda je lepši onaj spontani osećaj događaja, sveži povetarac, oblačno, sunce, toplo, hladno, toplo.Osetiti a ne videti...
"Doći će trenutak kada će svi teški trenuci postati samo deo priče koju će pripovedati, ponosni, onima koji budu hteli da je slušaju. I svi će ih slušati uz poštovanje i naučiti tri važne stvari:
Da strpljivo sačekaju pravi trenutak za delanje.
Da budu mudri i ne dozvole sledećoj prilici da propadne.
I da budu ponosni na svoje ožiljke. https://slavicamijatovicpisac.rs/
Kažu : "Budi dobra!" Ali, ne savetuju za koga. Zato, biću sebi najbolja. I naravno, nikome to neće smetati ko razume šta znači imati sebe. To je ujedno i poštovanje drugih. Kada imaš sebe u rukama, ne interesuje te tuđi život.
Setila sam se kuda ću onda kada nikoga nije bilo da mi to kaže. I čula sam svoj glas u glavi kada su drugi konačno o meni zaćutali.
Setih se, ja sam pisac, ja sam stvaralac, dajem najbolje od sebe i ne očekujem ništa. Moje stvaranje jeste radost, čista i jednostavna, bez vezivanja i ambicija.
Ja mora da sam Ljubav jer sam se opredelila da pišem za Ljubav. Moje srce je zadovoljno jer sam se izborila za njegov izbor.
Odstranjivač farbe sa kose COLOR PEEL PROSALON - 100g x 2kom.
Proizvod za potpuno uklanjanje boje sa farbane kose. Čuva prirodni pigment kose. Može se koristiti za korekciju ili dekolorizaciju. Neposredno nakon tretmana kosa se može ponovi farbati. Neće da šteti kosi jer ne sadrži amonijak. Preparat se rastvara u razmeri 1:1. Jedan set je dovoljan za tretman kose srednje dužine.
Oktobar je i konačno Sajam knjiga u Beogradu, nakon dve godine pauze. Kao i uvek, dok traje taj veličanstveni događaj, govoriće se o knjigama, autorima, kako domaćim tako i stranim, mediji će izveštavati o hiljadama posetilaca... I naravno, to je jedina sedmica u godini kada je knjiga u žiži interesovanja.
Ne znam kod drugih naroda, ali znam da je kod nas i dalje čitanje knjige nešto što mnogi u širokom krugu izbegavaju. Uglavnom je to nešto za štrebere, dosadnjakoviće, povučene, lude i čudne.Znam da je tako u provinciji, jer živim u manjem gradu. Znam da se knjige nazivaju "knjižurinama" i da ljudi koji uživaju u čitanju, uglavnom nailaze na primitivna pitanja, poput: "Kako imaš vremena"? "Kako ti ne dosade te knjige"?"I ti bacaš pare na to?" Starije gospođe oduševiće se kada čuju da čitamo ljubavne romane, dok je sve ostalo "nepotrebno i ludačko".
Međutim, kada je u pitanju čitanje dnevne štampe, prelistavanja tuđih profila, to nije ni gubljenje vremena niti dosadno. Mnogi smatraju da je moderno i kul, u skladu sa vremenom, biti prost. Srbija je i dalje ispunjena "kulturom" razbijanja čaša uz hitove od pre pola veka ili uz one patetične balade, nove hitove koje bivaju zabOravljeni za nekoliko meseci, dok ne stigne nešto sasvim slično. Tačno tako, knjiga i film, kvalitetna muzika, zamenjeni su prostatlukom koji je posejan devedesetih godina. Zaostalost i površnost...
I bez obzira na sve, gde je tama, tu je i svetlo. Ima nas, nismo izumrli, uporni smo. Pun je internet kreativnih ljudi, kvalitet postoji, samo se ne potuca po medijima. Nema veze, jednom će se gadosti i prostatluci obrušiti sami u sebe. Predugo traju ali nisu večni.
Knjige su za celu godinu, za ceo život zadovoljstvo, ne samo za oktobar.
Vrlo često pomislim da je sve laž i da ne postoji ništa, da se učinim i sama sebi. Možda i ja ne postojim.
Potreba za samoćom javi se onda kada drugi traže ili očekuju previše, nameću priče i savete, dok ne primećuju sami sebe i svoje praznine. Kada buka pređe granice i prisustvo okoline izgubi svaku svrhu. Ima dana kada je svega previše. U samoći, čini mi se, sve postoji. I misao i dah, i planovi i želje, pauza i želja za nastavkom.
Program za ljude, koji govori da smo pripadnici određenih vera, jeste program iluzije i varke. Svi pripadamo Jednom i duhovno ne možemo biti podeljeni.
Program da nam treba samo ono što moramo i da nam ne treba ništa za sreću, sve je nametnuta iluzija. Ne postoji moranje, samo nepostojeće pravilo iz glave u glavu.
Nema ničega osim onoga što uradimo iz srca.
 |
| Knjiga koja nosi tajnu kako da se setimo sebe👇👇 https://www.facebook.com/maj1823/ |
Druga polovina avgusta uglavnom podseća i na kraj i na početak nečega...Odjednom shvatimo da je vreme "proletelo", jer kao da je juče bio maj i "eto nam zime". Kao da kiša spere i proleće i leto i sve misli, pa nastupi tišina. Neka barem donese predah... I nešto novo...
