Kako bih započela temu da je ovo video snimak?
Gotovo nigde na prodajnim mestima nisu me svrstali u jedno jer je žanr mojih knjiga skoro nemoguće odrediti. Imam 4 romana, od kojih je za sada samo jedan u štampanom izdanju jer su prva dva rasprodata. Srećom, ima ih u elektronskom obliku i na taj način dostupni su svakome ko se zainteresuje. Nisam od popularnih pisaca, nemam nikakav poseban marketing niti ističem sebe, ali uspela sam da doprem do jednog broja ljudi, i to 2014. godine sa romanom "Princ spoznaje". Radi se o tome da je pažnju skrenula moja tvrdnja kako su Nemanjići poreklom Merovinzi, ali ne po nekoj sporednoj liniji već direktni potomci preživelih Merovinga. Nisam istoričar, nisam luda niti se zezam, samo sam zaključila po nečemu što se kod nas zaobilazi, a to su simboli, imena i događaji koji nisu svrstani u istoriju.
Jeste li znali da je pronađen Nemanjin prsten pečat oko kojeg je naglašen krug sličan figuri zmije? I da na njemu piše Nemania? I da li vam je istorija nešto o tome rekla? Da je Nemania starozavetno ime, hebrejsko ime.
Da se ne zamaramo godinama i istorijom u detalje, sve to možete pronaći i sami. U ta davna vremena, postojao je narod koji je sebe nazvao Katari. Većinom su živeli u Francuskoj ali njehova vera bila je toliko rasprostranjena, da su Katari jednostavno bili mešavina mnogih nacija. Njihovo znanje i dragocenosti koje su posedovali, dovelo je do ludila Katoličku crkvu koja je rešila da ih bukvalno istrebi, 1209. Smatra se da je to bilo pravo, izvorno učenje Isusa Hrista i njegove supruge Marije Magdalene i da su posedovali knjige koje to dokazuju. Možda i sam rukopis Isusa Hrista. Zašto je to važno? Zbog toga što bi čitav svet izgledao drugačije ako bi se ta vera gledala kao nauka a ne kao religija. Ljudi ne bi živeli od običaja do običaja, od praznika do praznika. Znali bi kako se moliti i spajati sa Bogom i razumeli bi svrhu svog života na zemlji. Istina nikada nije višak. A šta se dešava na prostoru današnje Srbije i Bosne i Hercegovine? U Bosni vlada čovek sa krunom ukrašenom simbolom ljiljana, a u doba njegove vladavine glavna vera na tom prostoru jeste nešto identično veri Katara. Pojavljuju se Bogumili. Niko drugo nego Katari. Nekoliko godina nakon njegove smrti, dešava se u Francuskoj pokolj Katara i velika najezda Bogumila po našem današnjem regionu. U Srbiji vladaju takođe ljudi sa simbolima ljiljana. Potekli od čoveka po imenu Zavida, na najstarijim freskama prikazani kao crvenokosi, po legendama poznati kao čudni ljudi, možda sveti, kao proroci, izvan svog vremena. Sve isto kao Merovinzi.
Zašto ljiljani sve vreme? Crkveno učenje ima neprihvatljivo glup odgovor - ljubav između čoveka i Boga. Ali ko je pročitao Solomonovu "Pesmu nad pesmama", dobro zna da se radi o božanskoj ljubavi između čoveka i žene. A za malo bolje upućene, to je ljubav između duhovnih blizanaca ili ono što je danas poznato kao blizanačke duše. U Postanju piše da je Bog rekao: Napravićemo ih po našem obličju. Jeretičko, odbačeno od crkve učenje, smatra da se Bog obratio svojoj drugoj polovini, Boginji. Tako je svaka stvorena, bespolna duša, podeljena u dva tela, muško i žensko. To dvoje kada se sretnu u fizičkom životu, nastaje prava, božanska ljubav u ljudima, a ljiljani su simbol te ljubavi.
Zašto ljiljani sve vreme? Crkveno učenje ima neprihvatljivo glup odgovor - ljubav između čoveka i Boga. Ali ko je pročitao Solomonovu "Pesmu nad pesmama", dobro zna da se radi o božanskoj ljubavi između čoveka i žene. A za malo bolje upućene, to je ljubav između duhovnih blizanaca ili ono što je danas poznato kao blizanačke duše. U Postanju piše da je Bog rekao: Napravićemo ih po našem obličju. Jeretičko, odbačeno od crkve učenje, smatra da se Bog obratio svojoj drugoj polovini, Boginji. Tako je svaka stvorena, bespolna duša, podeljena u dva tela, muško i žensko. To dvoje kada se sretnu u fizičkom životu, nastaje prava, božanska ljubav u ljudima, a ljiljani su simbol te ljubavi.
I šta se dešava u Nemanjino doba? Veliki uticaj Bogumila na celom ovom našem regionu. A isti ti Bogumili ili Katari, slede veru koja potiče od one koja poštuje simbol ljiljana i zmije. Sve je to bilo jeres i za katoličku i pravoslavnu crkvu, ali za ove vladare bila je ispravna vera.
Eto ogromnog razloga za crkvu i istoriju da izmisle lažnog Nemanju, krvožednog, koji nije imao većeg podviga osim da ubija nedužne ljude koji nisu baratali oružjem, koji su bili vegeterijanci, umetnici, veliki duhovnici. Da bi se sakrilo da neka važna ličnost nije deo tebe, izmisliš ga kao svoga. I slažeš da je Rastko pobegao u Hilandar. Crvenkosi princ je poslat tamo, da bi u saradnji sa svojim ocem izgradio potpuno novu crkvu, onu koja bi se zasnovala na katarskom učenju, bogumilskom. A Nemanjin izraz "Babuni", nije usmeren na Bogumile već na one koji su veru zloupotrebljavali. Koji su hrišćanstvo komercijalizovali, pretvorili u diktaturu i trgovinu, dobru zaradu. Imate pesmu Rastkovu : Pomešah se sa stokom nerazumnom. Šta mislite kako mu je bilo na Hilandaru dok nije postao važan? I to toliko važan, da je u Jerusalimu dobio ikonu Trojeručicu. Crkva se time hvali a ne govori da je u to vreme u Jerusalimu vladao Red Templara. Čekali su baš njega, da bi mu uručili ono što je Marijinom rođaku pripadalo. Opšte je poznato da je Magdalena imala crvenu kosu kakvu su nasledili njeni potomci Merovinzi.
I ko nasleđuje rad Nemanje i Rastka? Crvenokosi Despot Stefan Lazarević, po majci Milici njihov potomak. Najranija freska sa njegovim likom je crvenokosi vladar, a tu je ovog puta i simbol zmije ili zmaja, na samom njegovom grbu. Ko zna da je zmija simbol gnostika, jeretičkih hrišćana i da to nije deo tradicionalne crkve? Da je to deo učenja koje je suprostavljeno celom priznatom hrišćanstvu - NIJE PRAVOSLAVNO. Šta mislite zašto su u ona, beskrajno strašna vremena, kada su ljudi ubijani zbog drugačije vere, postojali simboli? Jedan je odgovor - da bi se ostavio trag u budućnosti. A zašto je to važno saznati? Da bismo bili pametniji i prosvetljeni, da prestanemo biti slepi pored očiju. Zašto je to važno za naše živote? Da bismo prestali biti hipnotisana gomila. Da znamo koga i zbog čega slušamo, kome se klanjamo. Kada je Stefan postao vitez Reda zmaja, Uroborus, simbol zmije koja ujeda sebe za rep, postaje njegov zaštitini simbol, crvena i zelena boja, po jeretičkom učenju boje Marije Magdalene, a tu su i ljiljani. Postoje razne legende da je Stefan bio vidovit, da je u svom dvorcu imao alhemičare, astrologe, umetnike koji su slikali slično renesansi....Sve jeres, čista, jasna kao dan. Veliki poklonik Marije, izgradio je Beograd i nju proglasio zaštitnicom. Manasija, njegova napoznatija svetinja, ima 11 kula. Broj poznat kao najvažniji u susretu duhovnih blizanaca. Jeste li nekada videli nešto čudno u dvoglavom orlu? Da nije možda dva u jednom? Jedna duša a dva tela? Dvojnost, ravnoteža, ljubav?
Mi tako malo znamo i tako nam je učmala istorija i sevirana vera. Sve upakovano. U glavi Srba je pravedno da njihov sveti vladar ubija, istrebljuje nedužne Bogumile. Jeste li se bar nekada zapitali da li je to stvarno moguće???
https://viewer.joomag.com/princ-spoznaje/0467119001679410841 ( Link koji vas vodi do besplatnog, elektronskog primerka)
и изједначих се с њом,
бивајући убог добрим делима,
а богат страстима,
испуњен срамом,
лишен Божје слободе,
осуђен од Бога,
оплакан од анђела,
бивајући на смех бесовима,
обличаван својом савешћу,
посрамљен злим својим делима.
И пре смрти бивам мртав,
и пре Суда сам се осуђујем,
пре бескрајне муке
собом сам мучен од очајања. (Rastko Nemanjić)
Šta ako je zamisao takvog čoveka bila da u srpskoj državi dominira čisto, izvorno hrišćanstvo, koje je i tada, pa i danas, bilo jeretičko? Najmlađi sin, Rastko, toliko se duhovno izdvajao od okoline, da je vaspitan i obučen za stvaranje Nemanjine zamisli. Poslao je ga je na Svetu goru da bi odatle promenio duhovno ropstvo naroda koje je u tim vremenima bilo zastrašujuće. Ljudi su živeli u strahu od opasnog Boga, nisu svi mogli biti pismeni, živeli su i umirali u neznanju i strahu. Crkva je imala moć i kontrolu. A pri stvaranju nove države, i to od strane ovako neobičnog vladara, tako nešto nije moglo biti dobro. Zbog toga, dobar odnos Svetog Save i Templara nije upisan u zvaničnu istoriju, jer onda bi se otvorila i mnoga druga pitanja.
"Slovo o mukama" nije slatka pesmica već očajna poruka, da je Rastko u svom životu bio na teškom zadatku, pomešan sa onima kojima duhom nije pripadao, za koje nema reči pohvale, i tamo gde je "lišen božije slobode". Ove reči su "jeretičke", reči pobunjenika i posmatrača, čoveka koji je uvideo svu moć onoga što je sebe nazvalo "vera i religija", i što nema neke veze sa Bogom. Možda je to razlog njegovog putovanja u Svetu zemlju, da bi od nekog drugog zatražio pomoć i podršku, jer je na Svetoj gori bio usamljen, možda i prezren. Dok se o njemu stvorio mit kao o divnom svetitelju i progonitelju jeretika,"Slovo o mukama" možda jeste jeretička pesma.
" U Solunu su sad gospodari Latini. U manastiru Filokal, u kome je ranije često odsijedao, sad se nalaze rimokatolički monasi templarskog reda. Njemu je ranije priložniku i dobrotvoru ovog manastira, bilo dato na upotrebu nekoliko odaja. Tu on, zajedno sa saradnicima, vrši još jednom detaljan pregled cjelokupnoga rada; posebno pregleda ogromni kanonsko - pravni korpus u kome je sadržana rimska pravna građa koja će preko njega ući u temelje naše pravne kulture. Tu on sprema i "druge" knjige koje su bile potrebne njegovoj "sabornoj crkvi". (Domentijan o Svetom Savi)
I ko nasleđuje rad Nemanje i Rastka? Crvenokosi Despot Stefan Lazarević, po majci Milici njihov potomak. Najranija freska sa njegovim likom je crvenokosi vladar, a tu je ovog puta i simbol zmije ili zmaja, na samom njegovom grbu. Ko zna da je zmija simbol gnostika, jeretičkih hrišćana i da to nije deo tradicionalne crkve? Da je to deo učenja koje je suprostavljeno celom priznatom hrišćanstvu - NIJE PRAVOSLAVNO. Šta mislite zašto su u ona, beskrajno strašna vremena, kada su ljudi ubijani zbog drugačije vere, postojali simboli? Jedan je odgovor - da bi se ostavio trag u budućnosti. A zašto je to važno saznati? Da bismo bili pametniji i prosvetljeni, da prestanemo biti slepi pored očiju. Zašto je to važno za naše živote? Da bismo prestali biti hipnotisana gomila. Da znamo koga i zbog čega slušamo, kome se klanjamo. Kada je Stefan postao vitez Reda zmaja, Uroborus, simbol zmije koja ujeda sebe za rep, postaje njegov zaštitini simbol, crvena i zelena boja, po jeretičkom učenju boje Marije Magdalene, a tu su i ljiljani. Postoje razne legende da je Stefan bio vidovit, da je u svom dvorcu imao alhemičare, astrologe, umetnike koji su slikali slično renesansi....Sve jeres, čista, jasna kao dan. Veliki poklonik Marije, izgradio je Beograd i nju proglasio zaštitnicom. Manasija, njegova napoznatija svetinja, ima 11 kula. Broj poznat kao najvažniji u susretu duhovnih blizanaca. Jeste li nekada videli nešto čudno u dvoglavom orlu? Da nije možda dva u jednom? Jedna duša a dva tela? Dvojnost, ravnoteža, ljubav?
Mi tako malo znamo i tako nam je učmala istorija i sevirana vera. Sve upakovano. U glavi Srba je pravedno da njihov sveti vladar ubija, istrebljuje nedužne Bogumile. Jeste li se bar nekada zapitali da li je to stvarno moguće???
https://viewer.joomag.com/princ-spoznaje/0467119001679410841 ( Link koji vas vodi do besplatnog, elektronskog primerka)
 |
| Simbol Despota Stefana Lazarevića |
 |
| Despot Stefan Lazarević |
 |
| Nemanjin pečat |
Слово о мукама
Помешах се са стоком неразумноми изједначих се с њом,
бивајући убог добрим делима,
а богат страстима,
испуњен срамом,
лишен Божје слободе,
осуђен од Бога,
оплакан од анђела,
бивајући на смех бесовима,
обличаван својом савешћу,
посрамљен злим својим делима.
И пре смрти бивам мртав,
и пре Суда сам се осуђујем,
пре бескрајне муке
собом сам мучен од очајања. (Rastko Nemanjić)
Za sve što pomislim, osetim i napišem, uvek postoji od sebe same podsetnik koji govori: "možda grešiš". Zbog toga pokušavam pisati iz osećaja i ljudima koji čitaju poslati poruku, da je možda ovako nešto moguće i da postoje čudne stvari koje možda i nisu onakve kako nam se "serviralo". Nisam nikakav istoričar i pametolog, to su samo pretpostavke...
Za ovu pesmu znam odavno, ali nikada nisam pronašla objašnjenje, zbog čega je nastala, ovakva kakva jeste.
Rastko Nemanjić, Stefan Lazarević, pa i sam Nemanja, možda su kroz našu istoriju likovi koji su najveštije "pokriveni" zavesom legendi i mitova, samo da bi bili zaboravljeni onakvi kakvi su stvarno bili. U ime i delo pripisano im je da su se obračunavali sa jereticima, naročito Nemanja, i to sa tolikim žarom, da niko ne primeti koliko to nije u redu i nije normalno. Zbog čega je toliko naglašena navodna borba protiv jeretika, kao da srpski narod mora to da zapamti, kao da je mnogo bitno? Možda baš zbog toga što obračun i nije postojao. O čemu bi istorija pisala ako oni nisu progonili jeretike, da li bi istorija mogla priznati da su ovi ljudi i sami bili hrišćanski jeretici u svoje doba? Priča da je princ Rastko pobegao od kuće i zamonašio se, nije nešto ubedljiva. Veliki župan Stefan Nemanja, stvarao je državu i verovatno mu je od velikog značaja bio razvoj duhovnosti i kulture. Šta ako je zamisao takvog čoveka bila da u srpskoj državi dominira čisto, izvorno hrišćanstvo, koje je i tada, pa i danas, bilo jeretičko? Najmlađi sin, Rastko, toliko se duhovno izdvajao od okoline, da je vaspitan i obučen za stvaranje Nemanjine zamisli. Poslao je ga je na Svetu goru da bi odatle promenio duhovno ropstvo naroda koje je u tim vremenima bilo zastrašujuće. Ljudi su živeli u strahu od opasnog Boga, nisu svi mogli biti pismeni, živeli su i umirali u neznanju i strahu. Crkva je imala moć i kontrolu. A pri stvaranju nove države, i to od strane ovako neobičnog vladara, tako nešto nije moglo biti dobro. Zbog toga, dobar odnos Svetog Save i Templara nije upisan u zvaničnu istoriju, jer onda bi se otvorila i mnoga druga pitanja.
"Slovo o mukama" nije slatka pesmica već očajna poruka, da je Rastko u svom životu bio na teškom zadatku, pomešan sa onima kojima duhom nije pripadao, za koje nema reči pohvale, i tamo gde je "lišen božije slobode". Ove reči su "jeretičke", reči pobunjenika i posmatrača, čoveka koji je uvideo svu moć onoga što je sebe nazvalo "vera i religija", i što nema neke veze sa Bogom. Možda je to razlog njegovog putovanja u Svetu zemlju, da bi od nekog drugog zatražio pomoć i podršku, jer je na Svetoj gori bio usamljen, možda i prezren. Dok se o njemu stvorio mit kao o divnom svetitelju i progonitelju jeretika,"Slovo o mukama" možda jeste jeretička pesma.
" U Solunu su sad gospodari Latini. U manastiru Filokal, u kome je ranije često odsijedao, sad se nalaze rimokatolički monasi templarskog reda. Njemu je ranije priložniku i dobrotvoru ovog manastira, bilo dato na upotrebu nekoliko odaja. Tu on, zajedno sa saradnicima, vrši još jednom detaljan pregled cjelokupnoga rada; posebno pregleda ogromni kanonsko - pravni korpus u kome je sadržana rimska pravna građa koja će preko njega ući u temelje naše pravne kulture. Tu on sprema i "druge" knjige koje su bile potrebne njegovoj "sabornoj crkvi". (Domentijan o Svetom Savi)
