"Moć"

Reč "moć" ima više značenja, pa ne zvuči ni lepo a  ni nepoželjno.

Moć za normalne ljude jeste ako uspemo da vladamo nad sobom i situacijama koje nas prate. Za mene je velika moć ako neko svoja mala materijalna primanja rasporedi tako da ne mora nikome ništa dugovati a pri tom će imati i za poneko zadovoljstvo.

 Moć je ako ostaneš pošten u državi gde su male šanse za ugodan život a da vredno radiš.

Da ne izgubiš osećaj za lepotu i podigneš oko sebe ogradu koja te štiti  od gluposti i nebitnih stvari koje se predstavljaju kao moćne. 

Ogromna moć je odbiti da ličiš na okolinu, pa makar bio jedan u milion.

Moć je kada ljudi dele jednu novčanicu na više manjih ali dovoljno vrednih, kada i pored onoga"nema" nekako uspeju da imaju.

Moćan si ako imaš razumevanje i osećaj za životinje, da ih ne teraš mržnjom i ne mrziš njihovo postojanje. 

Foto: In5D

A šta u našem društvu predstavlja moć?

Isključivo ako si na nekoj visokoj funkciji, bilo da je kompanija, manja firma, vlast ili neka uloga u vlasti. Kod nas je moć ako i najprostiji čovek ima status "gazde".

Toliko lepa reč "moć" dobila je nisko i jadno značenje. Navodno je moćan onaj u markiranom odelu ili sa punim novčanikom, zlatnim lancem oko vrata, da ne govorimo o skupim automobilima. 

"Moćan" je vlasnik televizije, "moćan" je ministar i njegov rođak, "moćna" je sponzoruša.
"Moćna" je neka žena samo zato što je nečija žena...

Ta pojava među ljudima trebalo bi da bude sjaj duše, lepota koja izlazi iznutra.

Možda još uvek imamo vremena. Dok je tame, biće i svetla. 

Read More

Robin Šarma - "Spoznaj svoju sudbinu"

Knjiga je remek delo, pokretač, zanimljiva i realna. Budi vas i uliva energiju ako i niste hteli. I da ste je slučajno dohvatili i počeli čitati iz radoznalosti, postala bi sastavni deo vaše svakodnevnice i ono što sigurno ne možete zaboraviti. Ova knjiga nije od onih koji vas "drže" samo dok je čitate, već vas menja, a vaše je samo da ne budete lenji. Ona budi volju a hoćete li pokrenuti volju, to od vas zavisi. Uglavnom se sve svodi na to da hrabro krenete u ono što volite, bilo da je hobi, zanimanje, način života, da rizikujete i da "usput" budete poput deteta koje je bezazleno, primećuje lepe trenutke, zabavljate se u sitnicama...Robin vam ne piše o "čišćenju", čakrama, tapkanju, karmi, itd. Na lak način nudi prečicu, jedno vedro učenje dostupno svima. I ako počnete da prihvatate ove savete ili predloge, stvarno će nešto početi da se menja i u vama i oko vas, ali stvarno, verovali ili ne.

Foto: žensketajne.rs

Delovi iz knjige "Spoznajte svoju sudbinu"

Svake proživljene godine u meni raste ubeđenje da se traćenje života sastoji od nepodeljenje ljubavi, neiskorišćene moći i sebičnog opreza zbog kog ništa ne rizikujemo. Izbegavamo bol po cenu propuštanja sreče. Dugoročno gledano, niko nije siromašniji od onog ko za života nije "otpustio" uzde do kraja.

Ne boj se nepoznatog, zato što u njemu prebiva tvoja veličina.

Hrabrost nije odsustvo straha, već volja da se korača kroz njega ka cilju koji vam je neizmerno važan. Ne zaboravite da vas bogatstvo čeka s one strane vaših strahova.

Osećanja su prozor s kog se pruža pogled na dušu. Moraju biti priznata i proživljena do kraja. Ona nose važne podatke, i ako se u potpunosti prouče, osnažuju vezu sa samim sobom. 

Teško je poverovati da živimo u svetu u kom je više ljudi usmereno na kaskanje za gomilom nego na ostvarenje sopstvenih snova. Upoznaj samog sebe pa ti obećavam da će te sudbina pronaći.

Um je odličan sluga ali tiranski gospodar. Uskladi život u umu s funkcionisanjem srca. Postigni najvažniju harmoniju ili partnerstvo između glave i srca.Srce želi da primi sve darove pomenutog zalaska sunca. Srce zna da živi život u sadašnjem trenutku. 

Kad se jednom povežeš s nekom vrstom više svrhe i glavnim životnim ciljem , tvoj život će se zakonomerno ispuniti plimom strasti i energije.

Kad uspeš da razviješ osećanja u vezi s nekom idejom, ona prestaje da bude isključivo stvar uma. Uzbuđenje poteče, a energija eksplodira. Poveži se sa onim što ti leži na srcu, a ne u glavi. 

Read More

Hram u nama

Uđeš u sebe i zatvoriš vrata za sobom...

I  vidiš da tamo nema ni običaja ni tradicije, ni nacije ni imena, ni hrama ni religije a ni vere. Ljudi poludeše od toga kome će istorijske građevine biti dodeljene, dodeljuju božanstvu naciju, gledaju u nebo dok se mole i očekuju čuda iz ikone. A svetla nigde osim iz Sunca i iz unutrašnjosti. Čist hram u nama, obojen svetlim bojama, mirisima cveća. Stanuje u telima koja se muče dok u njega ne pogledaju. Vrata su otvorena a mnogi ih ne vide ili ne smeju da ih otvore, jer tamo je sve, odgovori bez pitanja.

Osećate li da se oko nas rastavljaju dve strane zavese i da se otkriva istina, sve jasnije i jasnije, kao dan kada svanjiva? Ko još veruje u to da ne može sam da se moli, da ga neko mora sprovesti do Boga? Sve je unutra, i deo Njega i veza sa Njim, sva svetlost koju zamišljamo na kraju tunela, sve je iznutra. Kada zatvoriš vrata za sobom...

Ali postoji cena koju plaćaš.

Postaješ posmatrač i meta za posmatranje. Samo što ćeš ti zaista videti dok će se drugi pitati šta ti je. Postaćeš nezainteresovan za sve svetovne probleme. Tvoja okoline misliće da si bolestan a ti si ozdravio/la. Sve će postati toliko smešno, iritirajuće i bezvredno. Nagađanja šta će biti sutra, gde će početi rat, hoćemo li nestati, ko će gde pobediti, kad je koji praznik, jesi li "zgrešio " na crveno ili crno slovo, jesi li ovako ili nisi... 

Sjaj sadašnjeg trenutka gubi se u pitanjima i vraćanju u prošlost koje nema, da bi se zabrinuli za budućnost koja će isto tako, samo biti sadašnji trenutak. Postaješ posmatrač gomile .

Nisu nas učili da to što mi tražimo, ono čeka nas. I da smo zbog toga ovde. Da ono iznutra preobrazi to što je spolja. 

Sve je obrnuto i sve se vidi, kada uđeš u sebe i zatvoriš vrata.

Read More

Pokušaj

Necu obećati sebi ništa, ali pokušaću.

Da nestane mraka, svuda gde je.

Da posvetlim sve što se opiralo svetlosti.

Pokušaću da budem prejaka, jer jaka jesam, ali potrebno je još snage.

Da oprostim neoprostivo, da koračam uporno samo napred jer u ljubavi nestaje straha.

Da povratim odbeglo, jadno, uplašeno i oteto.

Pokuśaću da uzvratim na bes i gnev saosećanjem, da shvatim neshvatljivo i povratim Raj.

Nije lako, ali to je uloga moja.

Vidljivo pobediti nevidljivim, kako bi sve imalo smisla. I borba i ljubav, i patnja u upornost, čitav ovaj duhovni rat. Naizgled sama, protiv svih i svega, protiv života i činjenica, protiv tzv.realnosti...U scenariju koji piše srce.

Foto: Edukacija.Info

Read More

Naučena

U pokušaju da vidim lepšu stranu sveta, hodala sam raznim ulicama i sve su bile različite, ali vodile su do istog cilja. Sve sam ih sama birala, zavisno od raspoloženja. 

Borac ide ulicom srca i vrlo često pada, ali svaki put ustaje.  I nema kraja bitkama, jedna za drugom se nižu. Borac veruje u sebe ali ga često vodi nemir.

Mirni ratnik - taj se mudrošću brani i stvara štit oko sebe. Hoda ulicama koje su popločane sigurnošću i oko čijih ivica je posađeno cveće. Ratnik umesto vere ima znanje, on jednostavno zna.

Sve sam to ja. Prihvatiš različitosti i pokušavaš razumeti zašto je svet baš ovakav kakav jeste. Najbolje rešenje je da se  misli ništa osim o svojim postupcima, igrati se sa sadašnjim trenutkom kao da ne znaš hoće li sledeći trenutak doći. 

Sebičan - po potrebi i to vrlo često. Tražiti način za zadovoljstvom, ugađati sebi i dok se drugi pitaju šta ti je. Vrlo često sam rešavala biti sebična i  drago mi je. Od jutra sam pravila obojeno jutro, od večeri mirnu luku stvaralaštva, od odmora svoj sopstveni raj.

Naučena da mogu biti iznad trenutka i da se ne moram truditi da se svidim drugima. 

Svideti se sebi, prvi je i početni uspeh.

Izabrala sam čitati knjige sa srećnim krajem.

Izabrala sam pisati priče sa srećnim krajem.

Izabrala sam poštovati tuđe mišljenje ali samo svoje tumačiti ili menjati.

Naučena da budem ja.

Foto:https://tocka.com.mk/

Prošlo je vreme lažnih osmeha koji dođu "radi reda", vreme poruka koje su poslate iz običaja i što tako treba. Jednostavno je, prošlo je vreme praznika i ove zime. Ništa loše u praznicima ali užurbanost i dizanje buke oko ničega, preterani troškovi, za neke previše posla dok neki previše odmaraju...

Više volim dane kada ništa nije nadolazeće, kada reklame ne divljaju zbog praznika koji se približavaju, kada je jutro mirno i ne gledam u kalendar.

Kafa mi je lepša ako je dan običan, lakše se diše kada ne očekujem ničiju poruku niti je moram poslati. Poruka prijatelja uvek će stići, bez obzira da li je prvi januar ili dvadeset peti. Lepši mi je lagani doručak i običan ručak, bez poslastica na svakom koraku dok žene usplahireno razmenjuju recepte i kupuju materijal za ovu ili onu salatu. Sve je lepše kada je obično jer obično je i opušteno.

Ne pišem raspored ni za jedan naredni dan, ne planiram godinu kakva će biti, planiram samo sadašnji trenutak.

Ostajem ista ja, neprihvaćena i neshvaćena, od nekih voljena.

Ako mi tako odgovara, ponovo ću sama sa svojim koferom putovati gde mogu, ponovo ću iste greške činiti, ponovo ista zadovoljstva.

Ništa ja ne moram, samo mogu da stvorim svoj početak godine, u mislima i željama, ili da ga ne vidim i nemam. 

Svet se sveo na "moranje" i na potrebe koje nemaju smisla. 

Ljudi su pretvorili svoje živote u dokazivanje i brisanje prašine po "glatkoj površini" ispod koje ne zagledaju.

Zagledana ispred sebe i u daljine u sebi, ostajem u sadašnjem trenutku gde je sve početak i sve odgovor. I odakle sam posmatrač gomile čiji deo nisam. 

Read More

Naši ljiljani i zmajevi - Princ spoznaje

Kako bih započela temu da je ovo video snimak?

Gotovo nigde na  prodajnim mestima nisu me svrstali u jedno jer je žanr mojih knjiga skoro nemoguće odrediti.  Imam 4 romana, od kojih je za sada samo jedan u štampanom izdanju jer su prva dva rasprodata. Srećom, ima ih u elektronskom obliku i  na taj način dostupni su svakome ko se zainteresuje. Nisam od popularnih pisaca, nemam nikakav poseban marketing niti ističem sebe, ali uspela sam da doprem do jednog broja ljudi, i to 2014. godine sa romanom "Princ spoznaje". Radi se o tome da je pažnju skrenula moja tvrdnja kako su Nemanjići poreklom Merovinzi, ali ne po nekoj sporednoj liniji već direktni potomci preživelih Merovinga. Nisam istoričar, nisam luda niti se zezam, samo sam zaključila po nečemu što se kod nas zaobilazi, a to su simboli, imena i događaji koji nisu svrstani u istoriju. 

Jeste li znali da je pronađen Nemanjin prsten pečat oko kojeg je naglašen krug sličan figuri zmije? I da na njemu piše Nemania? I da li vam je istorija nešto o tome rekla?  Da je Nemania starozavetno ime, hebrejsko ime. 

Da se ne zamaramo godinama i istorijom u detalje, sve to možete pronaći i sami. U ta davna vremena, postojao je narod koji je sebe nazvao Katari. Većinom su živeli u Francuskoj ali njehova vera bila je toliko rasprostranjena, da su Katari jednostavno bili mešavina mnogih nacija. Njihovo znanje i dragocenosti koje su posedovali, dovelo je do ludila Katoličku crkvu koja je rešila da ih bukvalno istrebi, 1209. Smatra se da je to bilo pravo, izvorno učenje Isusa Hrista i njegove supruge Marije Magdalene i da su posedovali knjige koje to dokazuju. Možda i sam rukopis Isusa Hrista. Zašto je to važno? Zbog toga što bi čitav svet izgledao drugačije ako bi se ta vera gledala kao nauka a ne kao religija. Ljudi ne bi živeli od običaja do običaja, od praznika do praznika. Znali bi kako se moliti i spajati sa Bogom i razumeli bi svrhu svog života na zemlji. Istina nikada nije višak. A šta se dešava na prostoru današnje Srbije i Bosne i Hercegovine? U Bosni vlada čovek sa krunom ukrašenom simbolom ljiljana, a u doba njegove vladavine glavna vera na tom prostoru jeste nešto identično veri Katara. Pojavljuju se Bogumili. Niko drugo nego Katari. Nekoliko godina nakon njegove smrti, dešava se u Francuskoj pokolj  Katara i velika najezda Bogumila po našem današnjem regionu. U Srbiji vladaju takođe ljudi sa simbolima ljiljana. Potekli od čoveka po imenu Zavida, na najstarijim freskama prikazani kao crvenokosi, po legendama poznati kao čudni ljudi, možda sveti, kao proroci, izvan svog vremena. Sve isto kao Merovinzi.
Zašto ljiljani sve vreme? Crkveno učenje ima neprihvatljivo glup odgovor - ljubav između čoveka i Boga. Ali ko je pročitao Solomonovu "Pesmu nad pesmama", dobro zna da se radi o božanskoj ljubavi između čoveka i žene. A za malo bolje upućene, to je ljubav između duhovnih blizanaca ili ono što je danas poznato kao blizanačke duše. U Postanju piše da je Bog rekao: Napravićemo ih po našem obličju. Jeretičko, odbačeno od crkve učenje, smatra da se Bog obratio svojoj drugoj polovini, Boginji. Tako je svaka stvorena, bespolna duša, podeljena u dva tela, muško i žensko. To dvoje kada se sretnu u fizičkom životu, nastaje prava, božanska ljubav u ljudima, a ljiljani su simbol te ljubavi. 

I šta se dešava u Nemanjino doba? Veliki uticaj Bogumila na celom ovom našem regionu. A isti ti Bogumili ili Katari, slede veru koja potiče od one koja poštuje simbol ljiljana i zmije. Sve je to bilo jeres i za katoličku i pravoslavnu crkvu, ali za ove vladare bila je ispravna vera. 

Eto ogromnog razloga za crkvu i istoriju da izmisle lažnog Nemanju, krvožednog, koji nije imao većeg podviga osim da ubija nedužne ljude koji nisu baratali oružjem, koji su bili vegeterijanci, umetnici, veliki duhovnici. Da bi se sakrilo da neka važna ličnost nije deo tebe, izmisliš ga kao svoga. I slažeš da je Rastko pobegao u Hilandar. Crvenkosi princ je poslat tamo, da bi u saradnji sa svojim ocem izgradio potpuno novu crkvu, onu koja bi se zasnovala na katarskom učenju, bogumilskom. A Nemanjin izraz "Babuni", nije usmeren na Bogumile već na one koji su veru zloupotrebljavali. Koji su hrišćanstvo komercijalizovali, pretvorili u diktaturu i trgovinu, dobru zaradu. Imate pesmu Rastkovu : Pomešah se sa stokom nerazumnom. Šta mislite kako mu je bilo na Hilandaru dok nije postao važan? I to toliko važan, da je u Jerusalimu dobio ikonu Trojeručicu. Crkva se time hvali a ne govori da je u to vreme u Jerusalimu vladao Red Templara. Čekali su baš njega, da bi mu uručili ono što je Marijinom rođaku pripadalo. Opšte je poznato da je Magdalena imala crvenu kosu kakvu su nasledili njeni potomci Merovinzi.
I ko nasleđuje rad Nemanje i Rastka? Crvenokosi Despot Stefan Lazarević, po majci Milici njihov potomak. Najranija freska sa njegovim likom je crvenokosi vladar, a tu je ovog puta i simbol zmije ili zmaja, na samom njegovom grbu. Ko zna da je zmija simbol gnostika, jeretičkih hrišćana i da to nije deo tradicionalne crkve? Da je to deo učenja koje je suprostavljeno celom priznatom hrišćanstvu - NIJE PRAVOSLAVNO. Šta mislite zašto su u ona, beskrajno strašna vremena, kada su ljudi ubijani zbog drugačije vere, postojali simboli? Jedan je odgovor - da bi se ostavio trag u budućnosti. A zašto je to važno saznati? Da bismo bili pametniji i prosvetljeni, da prestanemo biti slepi pored očiju. Zašto je to važno za naše živote? Da bismo prestali biti hipnotisana gomila. Da znamo koga i zbog čega slušamo, kome se klanjamo. Kada je Stefan postao vitez Reda zmaja, Uroborus, simbol zmije koja ujeda sebe za rep, postaje njegov zaštitini simbol, crvena i zelena boja, po jeretičkom učenju boje Marije Magdalene, a tu su i ljiljani. Postoje razne legende da je Stefan bio vidovit, da je u svom dvorcu imao alhemičare, astrologe, umetnike koji su slikali slično renesansi....Sve jeres, čista, jasna kao dan. Veliki poklonik Marije, izgradio je Beograd i nju proglasio zaštitnicom. Manasija, njegova napoznatija svetinja, ima 11 kula. Broj poznat kao najvažniji u susretu duhovnih blizanaca. Jeste li nekada videli nešto čudno u dvoglavom orlu? Da nije možda dva u jednom? Jedna duša a dva tela? Dvojnost, ravnoteža, ljubav?
Mi tako malo znamo i tako nam je učmala istorija i sevirana vera. Sve upakovano. U glavi Srba je pravedno da njihov sveti vladar ubija, istrebljuje nedužne Bogumile. Jeste li se bar nekada zapitali da li je to stvarno moguće??? 
 https://viewer.joomag.com/princ-spoznaje/0467119001679410841     ( Link koji vas vodi do besplatnog, elektronskog primerka)

Simbol Despota Stefana Lazarevića

Despot Stefan Lazarević

Nemanjin pečat

Слово о мукама 

Помешах се са стоком неразумном
и изједначих се с њом,
бивајући убог добрим делима,
а богат страстима,
испуњен срамом,
лишен Божје слободе,
осуђен од Бога,
оплакан од анђела,
бивајући на смех бесовима,
обличаван својом савешћу,
посрамљен злим својим делима.

И пре смрти бивам мртав,
и пре Суда сам се осуђујем,
пре бескрајне муке
собом сам мучен од очајања.    (Rastko Nemanjić)

Za sve što pomislim, osetim i napišem, uvek postoji od sebe same podsetnik koji govori: "možda grešiš". Zbog toga pokušavam pisati iz osećaja i ljudima koji čitaju poslati poruku, da je možda ovako nešto moguće i da postoje čudne stvari koje možda i nisu onakve kako nam se "serviralo". Nisam nikakav istoričar i pametolog, to  su samo pretpostavke...

Za ovu pesmu znam odavno, ali nikada nisam pronašla objašnjenje, zbog čega je nastala, ovakva kakva jeste.

Rastko Nemanjić, Stefan Lazarević, pa  i sam Nemanja, možda su kroz našu istoriju likovi koji su najveštije "pokriveni" zavesom legendi i mitova, samo da bi bili zaboravljeni onakvi kakvi su stvarno bili. U ime i delo pripisano im je da su se obračunavali sa jereticima, naročito Nemanja, i to sa tolikim žarom, da niko ne primeti koliko to nije u redu i nije normalno. Zbog čega je toliko naglašena navodna borba protiv jeretika, kao da srpski narod mora to da zapamti, kao da je mnogo bitno? Možda baš zbog toga što obračun i nije postojao. O čemu bi istorija pisala ako oni nisu progonili jeretike, da li bi istorija mogla priznati da su ovi ljudi i sami bili hrišćanski jeretici u svoje doba? Priča da je princ Rastko pobegao od kuće i zamonašio se,  nije nešto ubedljiva. Veliki župan Stefan Nemanja, stvarao je  državu i verovatno mu je od velikog značaja bio razvoj duhovnosti i kulture. 
Šta ako je zamisao takvog čoveka bila da u srpskoj državi dominira čisto, izvorno hrišćanstvo, koje je i tada, pa i danas, bilo jeretičko? Najmlađi sin, Rastko, toliko se duhovno izdvajao od okoline, da je vaspitan i obučen za stvaranje Nemanjine zamisli. Poslao je ga je na Svetu goru da bi odatle promenio duhovno ropstvo naroda koje je u tim vremenima bilo zastrašujuće. Ljudi su živeli u strahu od opasnog Boga, nisu svi mogli  biti pismeni, živeli su i umirali u neznanju i strahu. Crkva je imala moć i kontrolu. A pri stvaranju nove države, i to od strane ovako neobičnog vladara, tako nešto nije moglo biti dobro. Zbog toga, dobar odnos Svetog Save i Templara nije upisan u zvaničnu istoriju, jer  onda bi se otvorila i mnoga druga pitanja.
"Slovo o mukama" nije slatka pesmica već očajna poruka, da je Rastko u svom životu bio na teškom zadatku, pomešan sa onima kojima duhom nije pripadao, za koje nema reči pohvale, i tamo gde je "lišen  božije slobode".  Ove reči su "jeretičke", reči pobunjenika i posmatrača, čoveka koji je uvideo svu moć onoga što je sebe nazvalo "vera i religija", i što nema neke veze sa Bogom. Možda je to razlog njegovog  putovanja u Svetu zemlju, da bi od nekog drugog zatražio pomoć i podršku, jer je na Svetoj gori bio usamljen, možda i prezren. Dok se o njemu stvorio mit kao o divnom svetitelju i progonitelju jeretika,"Slovo o mukama" možda jeste jeretička pesma.
" U Solunu su sad gospodari Latini. U manastiru Filokal, u kome je ranije često odsijedao, sad se nalaze rimokatolički monasi templarskog reda. Njemu je ranije priložniku i dobrotvoru ovog manastira, bilo dato na upotrebu nekoliko odaja. Tu on, zajedno sa saradnicima, vrši još jednom detaljan pregled cjelokupnoga rada; posebno pregleda ogromni kanonsko - pravni korpus u kome je sadržana rimska pravna građa koja će preko njega ući u temelje naše pravne kulture. Tu on sprema i "druge" knjige koje su bile potrebne njegovoj "sabornoj crkvi".  (Domentijan o Svetom Savi)

Read More