Постови

Приказују се постови за јануар, 2020

O hrabrosti

Слика
Lepa reč i ne baš za svakoga isto značenje. Meni je najveća hrabrost oduvek bila postupati ispravno  u svim oblastima života, biti onakav kakav želiš da budeš i priznati emocije. Mnogi su za letače, kaskadere, planinare, spasioce, rekli da su hrabri. Jeste tako ali oni rade svoj posao. Hrabrost je mnogo veća boriti se za svoje ciljeve, za ispunjenje želja zamisli i ideja o kojima ne pričaš mnogo. Još veća hrabrost je ako radiš nešto po veri a da niko drugi ne veruje u to što veruješ. Najveća je hrabrost kada te sputavaju a ti ideš dalje i dalje, kao da si vatra koja spaljuje sve blokade ispred sebe.  Hrabrost je okrenuti glavu od agresivnih pitanja i saveta, od očekivanja da budeš ljubazan i gde ne treba, da se pokloniš nižem od sebe... Nositi jeftinu odeću i biti lep u njoj kao da je markirana. Hrabrost je stvarati iz duše i to ponuditi javno.  Hrabro je kada pogledaš sebe u oči i preobraziš ono što znaš da u tebi nije dobro. Ne skrivati se od sebe kada...

Neprihvaćeni

Слика
Nemojmo tražiti pomilovanje ni razumevanje što smo normalni. Što volimo pričati o lepim stvarima i što nam nije smešna prljavština. Blago meni što mi nisu zabavne primitivne i vulgarne priče, što ne vidim ljude kao mužjake i ženke. Sve više shvatam koliko sam u pravu i što je dečije svetlo u meni zauvek vidljivo. Nikada neću pisati čemer  i jad kojem će se "ozbiljni" diviti, nikada neću obojiti u tamu svoje pisane redove i nikada neću napisati tužan kraj. Ni svojoj majci nisam po volji jer umem pisati umesto da pletem i što nisam primetila u kojoj boji je posuđe na izlogu. Ne očekujem više prihvatanje, blago meni što sam svoja. Svi koji se osećate kao "ružno pače", ne brinite već se radujte. Jer to pače je orao i poletelo je kada su krila ojačala. Svi smo na planeti satkani od istog materijala, samo je razlika u buđenju. Uvek je neko spavao a neko budan, a budan je posmatrač koji prati gomilu. Radujte se ako ste posmatrač kojeg će smatrati čudakom, jer ć...

Ograničena učenja

Слика
Ponovo ovih dana listam u glavi sve što sam pročitala, čula, naučila, pokušavala da razumem. Na sva usta se trubi o toj ljubavi prema sebi. Svako ljudsko biće voli sebe i tera do kraja života da ostvari namere i želje. Ako ne može jedno, pronađe se drugo ili treće. Ceo život je težnja da se ispunimo. Samo su se neki lošije snašli od onih mentalno jačih. Postoje učenja koja u toj poruci "voleti sebe" i ne zvuče baš toliko zdravo jer vode u potiskivanje. Navešću primere na koje sam ja nailazila nekoliko godina unazad. 1. Imaj samopoštovanje, ne otkrivaj emocije, ne otkrivaj slabosti.  Ovo je u redu ako ste u nekom internatu za devojke, otprilike 50-60 godina ranije, gde su ih učili kako da budu dostojanstvene dame, zatvorene i hladne. Ne postoji život gde se neći pojaviti želja i potreba za istinom, toplinom, priznanjem i skidanjem hladne maske sa lica. Sva potisnuta osećanja vode do psihičke tegobe, do bolesti, "pucanja" u sebi. Samopoštovanje može da bude ...