Ulazak u tuđe misli

Čitajući magazin "Sensa", prošlog leta naišla sam na članak o nečemu što se zove "Fenomenološka psihologija", a sigurno bi trebalo primeniti, bar da se uverimo koliko je istina. To je skoro neverovatno  iskustvo, doživljaj koji može čoveku doneti osećanja onog drugog, informacije kako je u mislima neke druge osobe sa kojom imamo problem. Tvorac ovoga jeste filozof Edmund Husserl, koji je fenomenologiju definisao kao nauku o svesti kojoj nije potrebno dokazivanje. Zbog toga ovaj fenomen nije priznat u nauci, jer se ne može protumačiti, nije nešto o čemu čemu bi se govorilo da je logično i normalno. 

Radi se o tome, da možemo doživeti osećanja druge osobe, ako sednemo na stolicu i zamišljamo da je na drugoj stolici, preko puta nas osoba sa kojom imamo konflikt, bilo kakav problem ili neslaganje. Zamišljenoj osobi trebalo bi da ispričamo kako se osećamo i šta doživljavamo u zajedničkom odnosu. Zatim promeniti stolicu, u stvari, promeniti ulogu. Na toj drugoj stolici isključujemo sva svoja osećanja i misli, dopuštajući da  nam u svest dođu misli i osećanja te osobe. Tako možemo shvatiti kako je onom drugom, otkrićemo tuđu stvarnost i shvatiti u čemu je problem. Kada se vratimo na svoju stolicu, vratićemo se i u svoju ulogu, ali sa novim saznanjima i razumevanjem. 

Kako je sve ovo moguće, naučnici nisu uspeli da objasne, za sada.

Read More

"Prvi i trinaesti" ( E- book)

https://view.joomag.com/e-book-slavica-mijatovi%C4%87-prvi-i-trinaesti/0269118001478341280?short





Ako veruješ da te stvorila nefizička sila, veruj u dogovor sa njom, ne u strah.



Šta bi svako od nas uradio ako bi se našao u svetu koji je pravi, originalan, a pri tom da sazna kako je naš svet samo neuspela kopija?

Naslonila se na stablo jednog drveta, čekajući da se desi nešto, jer nije bez razloga stigla ovamo. Napinjala je oči da što bolje može gledati u svetlost. A snop svetlosti više nije bio običan. U njemu se počeo stvarati čovečiji lik, samo što je i on bio od svetlosti, plavo-bele. Nije imao lice, niti se videlo ko se krije iza lika, ali oblik linija od svetlosti bio je ljudski. Sara je osetila strujanje kroz celo telo, nije mogla ni koraka dalje. Lik je bio visok oko tri metra, boje oko njega su se menjale, pomerao je ruke, kao da joj nešto govori ili joj pruža zagrljaj. Od uzbuđenja, Sara je kleknula i zagrlila drvo, kao da će joj ono pomoći da se pribere. Sve oko nje postajalo je sve više zlatno i zeleno, šareno, plavo, sve oko nje je strujalo... I sve je iščezlo za nekoliko minuta, dok je polako padala u trans, nemoćna da se odupre osećanjima koje joj je slalo ono biće u svetlosti. A kada je iščezlo, u Sarinom krilu sedeo je beli golub, a pored nje leškario je lav, dok mu je glava bila na desnom Sarinom kolenu. Ispred njih, srna i malo lane igrali su se sa zmijom, tako što je ona dizala glavu i jurila za njima, a oni su veselo skakutali. Sve to je posmatrala veverica dok je držala nešto u rukama i grickala. Umesto da vrisne od straha, devojka je od sreće i poplave ljubavi zaplakala, spustila lice na glavu lava, koji se samo zadovoljno protegao, kao mačka kada drema i čeka da je vlasnik pomiluje. Upravo je shvatala šta joj se desilo. Stigla je na mesto gde se Tvorac javlja ljudima, i gde je njoj prikazano kako je bilo na početku i kako je trebalo biti i u drugom svetu, da se nije desilo to što jeste. Izvadila je iz ranca hranu koju je dobila, bili su to

sendviči. Sve ih je ostavila voljenim životinjama, potom napustila šumu, gledajući ih kako zadovoljno i zajedno jedu.

Ponudili su joj da zivi tamo gde vlada vecito dobro i gde se sve samo od sebe ostvaruje, gde moze raditi bukvalno sve sto zeli - u pravom svetu bez ogranicenja. Ipak se vratila u svoj nesavrseni svet, na put gde je srce povelo...
Sara je dobila Magdaleninu pomoc kada je sve izgledalo beznadezno.

Read More

Dobrovoljno poslušnici

Rekli su : "Dobro jutro",  a sve su učinili da tako i ne bude. 

"Jutarnji program" - obavestiće vas koliko ste glupi jer vam je jako važno ono što se dogodilo juče, a nema veze sa vašim životom. Govoriće vam o putovanjima naših zvaničnika i posetama stranih, i o njihovim dogovorima o budućnosti, dok vi ne možete ni sutrašnji dan isplanirati. Ako ste zaposleni, vezani ste za firmu i sve će vam zavisiti od rasporeda koji je određen tamo. Ako ste nezaposleni, slobodni ste i bez obaveza, ali bez novca. Slušaćemo novosti o letovanju i o gužvama u saobraćaju,  o  vrućinama koje su "iznenađenje" u sred leta, i o flašici vode koju treba poneti. Tokom zime slušaćemo  o "pročišćenim" putevima i o snegu koji je iznenadio sve, i da se moramo slojevito oblačiti. Pojaviće se i komentatori na razne teme, uglavnom je zastupljena tema o ratnoj prošlosti, o napadima na Vladu u sadašnjosti...Uporni su, jer ako ne slušamo ono što truje mozak, okrenućemo se na drugu stranu i nećemo biti poslušnici. Čovek je nesvesno poslušnik, ako je uključio tv. i obratio pažnju šta govore na televizijama, kao što su "Pink", "RTS", "Happy"...

Dnevna štampa 

Ne svi, ali oni najpoznatiji, najpopularniji u narodu, jesu jeftin, svakodnevni horor, koji uporno pokušava da nas uplaši od svega i svakoga na svetu. Ako otvorite, taj strašni "Informer" ili "Srpski Telegraf" , videćete gomilu nepresušnih gluposti koje se nude godinama. Crnilo i mržnja, gadosti i gluposti u nedogled, vređanje svakoga ko nije zadovoljan režimom u Srbiji. Nacionalizam šire na razne načine, bilo da je podmuklo ili jasno i glasno, ali huškanja ne prestaju. Sve to za male pare, a naravno, uz njih idu i štampe poput "Skandala", gde se može pročitati sve o privatnom životu onoga što je danas "estrada".

Jeftina škola srama, kako da postaneš glup, ako si dobrovoljac. 

Reklame

Svi mi dobro znamo šta nam je potrebno i šta možemo kupiti, retko i šta hoćemo. Proizvođači su danas podivljali. Histerični zbog prevelike konkurencije, plaćaju reklame koje su svima isuviše dosadne i na koje retko ko obraća pažnju. Prašak koji je navodno najbolji, pasta za zube koja će sprečiti oboljenje vilice, sokovi od kojih se može poleteti, omekšivači uz koje će život biti lepši, pivo bez kojeg muško nije muško... Nije problem u reklami već u zatupljivanju. U pokušaju da nateraju nekoga da kupuje njihove proizvode i da se emotivno veže za njih. A čovek kada upali tv. samo želi odgledati film, bez histerije  marketinga. 

Read More

Lucidni snovi - budni sanjamo

Lucidni san često  bude nejasan. Radnja ''filma'' skoro da ne postoji, osobe koju su sa vama nisu vam poznate, a i okolina je nepoznata. I onda, odjednom se setite da ste u snu.

Osećanja postaju jaka i živa, kao da ste budni. Osetite uzbuđenje i radoznali ste. Želite da istražite svoj san ali sve se menja kada ste svesni. Sporije hodate jer telo postaje teško a vazduh gust. Glava kao da je u vakumu. Ako ste dovoljno jaki, možete i poleteti. Onoliko koliko verujete da možete. Postoje tehnike koje neki  primenjuju da bi imali lucidne snove. Onome kome se desi iznenada, brzo se probudi jer nije spreman. Nauka nije dala pravo objašnjenje o svesnosti u snu, postoje samo pretpostavke. Po starim narodnima pričama  to je odlazak duše iz tela u drugu dimenziju. Ne znamo šta je u pitanju, ali je sigurno krajnje zanimljivo i neistraženo. Ako je san nesvesno stanje, kako neko može biti svestan da je u snu? Ovaj fenomen i dalje ostaje zagonetka, kao  i "već viđeno". Toliko teorija i pretpostavki, i dalje nam ništa nije jasno. 

Američki istraživači su 2011. godine zaključili, da bi lucidni snovi mogli da budu vantelesna iskustva.Od dobrovoljaca su zatražili da iskreiraju biblijske snove o anđelima.

U periodu od mesec dana, 24 od 30 ispitanika doživeli su lucidne snove, podučeni od strane stručnjaka. Bilo je potrebno doživeti sličnu priču onoj o proroku Iliji, kada je zaspao pod drvetom moleći za svoju smrt. Probudio ga je anđeo i pružio mu hleb i vodu. Pošto nisu uspeli prizvati bukvalno istu priču, dobrovoljci su prizvali nešto slično.''Probuditi'' se u svojoj sobi i videti anđela. U ovome je uspelo 15 dobrovoljaca, a 9 je potvrdilo da su sanjali i hranu i anđela. Jedna osoba je ispričala kako je, kada je došlo do svesnosti, poleteo po kući i video je anđela. Upitao ga je za informacije i anđeo je odgovorio da se zove Gabrijel.

Read More

Tajna

Tajna je istina. Ono što se zbilo  i što jeste, a nisu čule svačije uši. Original koji se kopira i "premazuje" na razne načine, u svim bojama  i u bezbroj reči. 

Tajna je ono pravo što se krije, a krije se jer bi stvarnost uništila svu lažnu dramu. Sve lažne dobročinitelje i prosvetitelje, sve je tajna, jer prava drama"treba" da ostane iza zavese, da se kontrolišu događaji i ljudski umovi.

Tajna je da čovek treba biti srećan.

Tajna je da svi imamo isti potencijal u sebi, samo je razlika u načinu življenja.

Tajna je da "čudo" ne postoji kao čudo, već je to najobičnija stvarnost. "Čudo" je ono što bismo sve mogli učiniti, da nije u tajnosti znanje, koje ne bi trebalo biti "tajna".

Tajna je da nas lažu i kriju "tajne" od nas.

"Nije za obične ljude da znaju sve."

"Neke tajne moraju ostati tajne".

Tako kažu...

Vladari, vekovima unazad. Jer, ako bi "običan" čovek saznao kako da koristi moć svog duha, onda vladar ne bi bio "gazda", već sluga.

Crkveni velikodostojnici, isto vekovima unazad. Šta bi bilo ako bi čovek saznao da  Bog ne želi mnogotrpljenje, mučenje i žrtvovanje, več samo svetlost, radost i veru, a da je vera samo pozitivna misao? Da je dobar osećaj - dobra vibracija, ono što je nasleđeno od Boga. I da nijedna religija ne pripoveda žrtvovanje? Onda crkvene vlasti ne bi bile vlasti već samo pomagači, učitelji.

Naučnici, bar decenijama unazad... Šta ako niko nikada ništa nije uspeo da dokaže i sigurno potvrdi istinu. Ako je sve samo pretpostavka, svako učenje, svi uđžbenici, sve brojke, sve formule, teorije...Šta ako je Tesla jedini koji je dokazao da nešto postoji?

Istoričari, pisci istorije. Nesumnjivo najveći lažovi u čovečanstvu. Svu istinu, gurnuli su pod zemlju i sačuvali je kao tajnu, a tajna vremenom izbija poput vode na površinu, na početku mali mlaz, zatim bujica, pa poplava...

Tajna nije tajna, već istina koja se proteže ili razliva na sve strane i stigne u svoje vreme, na svoje mesto. 

Read More

Ogromna vrata

Šta je potrebno da se otvore ogromna vrata?

Odluči neki car, zbog nekakvog važnog položaja na dvoru, testirati svoje dvorjane. Okupi moćne i mudre ljud, i onda im reče: "Imam nedoumicu i zanima me ko mi od vas može pomoći da je rešim." 

Potom ih odvede do ogromnih vrata i reče im: "Ovo su najveća i najteža vrata u mom carstvu. Može li ih neko  od vas otvoriti?"

Najveći deo prisutnih odmah poče odmahivati glavom u neverici. Manji deo koje su dvorjani smatrali mudracima, počeše zagledati vrata izbliza, dodirivati ih i premišljati, ali na kraju svi priznaše da ih ne mogu otvoriti. Međutim, iz mase iskorači jedan dvorjanin, priđe vratima, poče ih zagledati, opipavati i gurati. Odjednom, povuče ih snažnim trzajem i vrata se otvoriše! Vrata su već bila odškrinuta i nisu bila zaključana. Za otvaranje već odškrinutih vrata bilo je potrebno samo samopouzdanje da se to uradi u prisustvu samog cara. 

Car objavi: "Ti ćeš dobiti položaj na dvoru. Nisi se oslonio samo na ono što vidiš. Usudio si se pokušati ono što se u početku činilo nemogućim. "

Tako je i sa našim životima: Mnoga su vrata već odškrinuta, ali se mi pribojavamo da ih do kraja otvorimo. 

Preuzeto sa FB stranice VIŠE od života  https://www.facebook.com/VI%C5%A0E-od-%C5%BEivota-177725675598682/?pnref=story

Read More

Želim da odem

Šta je potrebno da odem? Moć koju nemam, iznenadna sreća ili neko drugo čudo?

Nesrećna u sredini koja nije moja, neispunjena u poslu koji nije moj...Ovo nisam ja, ovde nemam na šta potrošiti  reči ni energiju, ovo nije moj život, ni moje jutro ni dan. 

Da li je potrebna samo vera kojom ću privući sve i dokazati da čuda postoje? Pobeći, nestati...Ako se već ne može od sebe i od ljubavi koja traje oduvek, bar pobeći od ove tuđe ja, koja nije moja ličnost. Ne ličim na sebe, ovo nisam ja. Ovo nije moj osmeh, ali pogled jeste. Sve što se vidi u očima, istina je. Kako da kažem svima da me ne zovu i zaborave me, jer nisam živa, samo sam senka koja glumi i laže. Ovo je samo uloga, nisam ja.

Ja ne mogu više ovako govoriti, svojim a tuđim ustima, kretati se a padati u sebi, nadati se a često ne videti nijedna vrata, ne mogu više tražiti mir...Kako pobeći, nestati, samo nestati, pronaći svoje mesto, uskladiti se sa sobom i sa drugima?

Sloboda i zadovoljstvo - ima li išta važnije za osnovu svega? Kada si zadovoljan a nikome ne polažeš račune i ne daješ nikakve odgovore? Kada imaš pored sebe neograničene a prostodušne, kada možeš razmeniti reči a da nisu iste 0ne od juče. 

Postoji li deo sveta gde ljudi vole gledati u lepotu oko sebe i diviti se jutrima, bez razloga i pitanja kakav li će dan biti? Ima li mesta za nas  ovakve, što bismo voleli saznati sve ljudske i nebeske tajne, a okrenuti lice od tabloida i tračeva? Koji bismo bili srećni i u skromnosti i u siromaštvu, samo da nam je uzvraćena ljubav, koji ne bismo uvredili nikoga a duša nam je ranjena mnogo puta?

Želim da odem.

Read More