Priče u krug

Čitajući magazin "Sensa", prošlog leta naišla sam na članak o nečemu što se zove "Fenomenološka psihologija", a sigurno bi trebalo primeniti, bar da se uverimo koliko je istina. To je skoro neverovatno  iskustvo, doživljaj koji može čoveku doneti osećanja onog drugog, informacije kako je u mislima neke druge osobe sa kojom imamo problem. Tvorac ovoga jeste filozof Edmund Husserl, koji je fenomenologiju definisao kao nauku o svesti kojoj nije potrebno dokazivanje. Zbog toga ovaj fenomen nije priznat u nauci, jer se ne može protumačiti, nije nešto o čemu čemu bi se govorilo da je logično i normalno.  Radi se o tome, da možemo doživeti osećanja druge osobe, ako sednemo na stolicu i zamišljamo da je na drugoj stolici, preko puta nas osoba sa kojom imamo konflikt, bilo kakav problem ili neslaganje. Zamišljenoj osobi trebalo bi da ispričamo kako se osećamo i šta doživljavamo u zajedničkom odnosu. Zatim promeniti stolicu, u stvari, promeniti ulogu. Na toj drugoj stolic...

https://view.joomag.com/e-book-slavica-mijatovi%C4%87-prvi-i-trinaesti/0269118001478341280?short Ako veruješ da te stvorila nefizička sila, veruj u dogovor sa njom, ne u strah. Šta bi svako od nas uradio ako bi se našao u svetu koji je pravi, originalan, a pri tom da sazna kako je naš svet samo neuspela kopija? Naslonila se na stablo jednog drveta, čekajući da se desi nešto, jer nije bez razloga stigla ovamo. Napinjala je oči da što bolje može gledati u svetlost. A snop svetlosti više nije bio običan. U njemu se počeo stvarati čovečiji lik, samo što je i on bio od svetlosti, plavo-bele. Nije imao lice, niti se videlo ko se krije iza lika, ali oblik linija od svetlosti bio je ljudski. Sara je osetila strujanje kroz celo telo, nije mogla ni koraka dalje. Lik je bio visok oko tri metra , boje oko njega su se menjale, pomerao je ruke, kao da joj nešto govori ili joj pruža zagrljaj. Od uzbuđenja, Sara je kleknula i zagrlila drvo, kao da će joj ono pomoći da se pribere. Sve ok...

Rekli su : "Dobro jutro",  a sve su učinili da tako i ne bude.  " Jutarnji program " - obavestiće vas koliko ste glupi jer vam je jako važno ono što se dogodilo juče, a nema veze sa vašim životom. Govoriće vam o putovanjima naših zvaničnika i posetama stranih, i o njihovim dogovorima o budućnosti, dok vi ne možete ni sutrašnji dan isplanirati. Ako ste zaposleni, vezani ste za firmu i sve će vam zavisiti od rasporeda koji je određen tamo. Ako ste nezaposleni, slobodni ste i bez obaveza, ali bez novca. Slušaćemo novosti o letovanju i o gužvama u saobraćaju,  o  vrućinama koje su "iznenađenje" u sred leta, i o flašici vode koju treba poneti. Tokom zime slušaćemo  o "pročišćenim" putevima i o snegu koji je iznenadio sve, i da se moramo slojevito oblačiti. Pojaviće se i komentatori na razne teme, uglavnom je zastupljena tema o ratnoj prošlosti, o napadima na Vladu u sadašnjosti...Uporni su, jer ako ne slušamo ono što truje mozak, okrenućemo se na ...

Lucidni san često  bude nejasan. Radnja ''filma'' skoro da ne postoji, osobe koju su sa vama nisu vam poznate, a i okolina je nepoznata. I onda, odjednom se setite da ste u snu. Osećanja postaju jaka i živa, kao da ste budni. Osetite uzbuđenje i radoznali ste. Želite da istražite svoj san ali sve se menja kada ste svesni. Sporije hodate jer telo postaje teško a vazduh gust. Glava kao da je u vakumu. Ako ste dovoljno jaki, možete i poleteti. Onoliko koliko verujete da možete. Postoje tehnike koje neki  primenjuju da bi imali lucidne snove. Onome kome se desi iznenada, brzo se probudi jer nije spreman. Nauka nije dala pravo objašnjenje o svesnosti u snu, postoje samo pretpostavke. Po starim narodnima pričama  to je odlazak duše iz tela u drugu dimenziju. Ne znamo šta je u pitanju, ali je sigurno krajnje zanimljivo i neistraženo. Ako je san nesvesno stanje, kako neko može biti svestan da je u snu? Ovaj fenomen i dalje ostaje zagonetka, kao  i "već viđeno"....

Tajna je istina. Ono što se zbilo  i što jeste, a nisu čule svačije uši. Original koji se kopira i "premazuje" na razne načine, u svim bojama  i u bezbroj reči.  Tajna je ono pravo što se krije, a krije se jer bi stvarnost uništila svu lažnu dramu. Sve lažne dobročinitelje i prosvetitelje, sve je tajna, jer prava drama"treba" da ostane iza zavese, da se kontrolišu događaji i ljudski umovi. Tajna je da čovek treba biti srećan. Tajna je da svi imamo isti potencijal u sebi, samo je razlika u načinu življenja. Tajna je da "čudo" ne postoji kao čudo, već je to najobičnija stvarnost. "Čudo" je ono što bismo sve mogli učiniti, da nije u tajnosti znanje, koje ne bi trebalo biti "tajna". Tajna je da nas lažu i kriju "tajne" od nas. "Nije za obične ljude da znaju sve." "Neke tajne moraju ostati tajne". Tako kažu... Vladari, vekovima unazad. Jer, ako bi "običan" čovek saznao ka...

Šta je potrebno da se otvore ogromna vrata? Odluči neki car, zbog nekakvog važnog položaja na dvoru, testirati svoje dvorjane. Okupi moćne i mudre ljud, i onda im reče: "Imam nedoumicu i zanima me ko mi od vas može pomoći da je rešim."  Potom ih odvede do ogromnih vrata i reče im: "Ovo su najveća i najteža vrata u mom carstvu. Može li ih neko  od vas otvoriti?" Najveći deo prisutnih odmah poče odmahivati glavom u neverici. Manji deo koje su dvorjani smatrali mudracima, počeše zagledati vrata izbliza, dodirivati ih i premišljati, ali na kraju svi priznaše da ih ne mogu otvoriti. Međutim, iz mase iskorači jedan dvorjanin, priđe vratima, poče ih zagledati, opipavati i gurati. Odjednom, povuče ih snažnim trzajem i vrata se otvoriše! Vrata su već bila odškrinuta i nisu bila zaključana.  Za otvaranje već odškrinutih vrata bilo je potrebno samo samopouzdanje da se to uradi u prisustvu samog cara.  Car objavi: "Ti ćeš dobiti položaj na dvoru. Nisi se oslo...

Šta je potrebno da odem? Moć koju nemam, iznenadna sreća ili neko drugo čudo? Nesrećna u sredini koja nije moja, neispunjena u poslu koji nije moj...Ovo nisam ja, ovde nemam na šta potrošiti  reči ni energiju, ovo nije moj život, ni moje jutro ni dan.  Da li je potrebna samo vera kojom ću privući sve i dokazati da čuda postoje? Pobeći, nestati...Ako se već ne može od sebe i od ljubavi koja traje oduvek, bar pobeći od ove tuđe ja, koja nije moja ličnost. Ne ličim na sebe, ovo nisam ja. Ovo nije moj osmeh, ali pogled jeste. Sve što se vidi u očima, istina je. Kako da kažem svima da me ne zovu i zaborave me, jer nisam živa, samo sam senka koja glumi i laže. Ovo je samo uloga, nisam ja. Ja ne mogu više ovako govoriti, svojim a tuđim ustima, kretati se a padati u sebi, nadati se a često ne videti nijedna vrata, ne mogu više tražiti mir...Kako pobeći, nestati, samo nestati, pronaći svoje mesto, uskladiti se sa sobom i sa drugima? Sloboda i zadovoljstvo - i...