Priče u krug

Kiša u junu ume biti dosadna i tako uporna, kao da hoće uništiti deo leta. Ognjen je dovršio rad na kolekciji šolja za čaj i kafu, izgledalo je odlično. Njemu je rad na krovu predstavljao posebno zadovoljstvo, bez  obzira na vremenske prilike. U maloj kućici bilo je dosta udobno, dušek je poslužio za odmor a bilo je i nešto hrane na polici. Njegovi proizvodi išarani raznim dezenima, stajali su na stolu i za koji dan biće spremni za prodaju.  Nadao se odmoru krajem avgusta, na nekoj mirnoj obali mora, samo da pronađe takvo mesto. Zamišljao je raj  gde će slušati galebove i talase, bez gužve i dreke. Prošle godine je  otišao sa bratom i njegovom porodicom na udarno turističko mesto, bilo je lepo i bučno, ali je nakon toga poželeo nešto mirnije i posetio planinu na nekoliko dana, samo da smiri misli. Ova godina donela mu je prelepo i uzbudljivo utočište. Posmatrao je kako sve tako lepo izgleda i pod kišom, tepih trava je dobijala svežiju boju, klupe su izgledale živahni...

Kada samo u jednom danu vidim svetlost da je istinski pobedila tamu, poverujem da je to večno. Ako bezazleni ljudi naprave krug oko mene, osetiću dobrotu na svakome koraku. Kada cinizam bude pobeđen, poverovaću koliko je slab i jadan, dok ona gustina mraka i nije nešto posebno jaka. Kada razumevanje pobedi primitivnu radoznalost i prihvatimo jedni druge onakve kakvi smo, onda ćemo poštovati tuđi teret i osećanja. Kada se ljudi ne budu ocenjivali po tome šta je ko postigao, već ko ima šta reći drugima i šta to lepo iz čoveka izlazi. Ne meri se niko po uspehu, jer za svakoga ta reč nema isto značenje. Uspeh je privatna stvar. Konačnica je u tome, da li smo  u svetlosti ili u tami, koga smo odabrali. 

Maštala je da ode sama od sebe jer ni sa sobom nije uspela da se dogovori. Da li su joj dosadili ljudi ili mane koje nije uspela prevazići? Da li je bila okružena idiotima ili je možda baš ona baksuz? Možda je želela čarobna vrata kroz koja prolazi u drugi svet, možda joj fali malo ludila u glavi. Došla je kao podstanar na potkrovlju stare zgrade, tačnije, imala je na raspolaganju dnevni boaravak sa kuhinjom i kupatilo. Ostale dve sobe bile su zaključane. Ponela je sa sobom dve putne torbe i umorno lice. Prošlost je izbrisana, danas je osvanuo novi dan u novom životu. Znala da je nema ništa i da je prvi put sasvim svoja. Sara je imala trideset pet godina, diplomu iz srednje škole, dokument o razvodu braka koji je mogao biti sve što nije želela. Na pragu tridesete, u selu gde je živela, bilo je strašno ako si neudata, pa je umesto slobode, pala na čari jednog seoskog učitelja, koji je zaista izgledao kao san svake devojke. Prva godina braka bila je mirna, protekla u zaljubljenosti, mirn...

Sećaš li se onih godina, "Đžoni B." kada si bio najslađi i najluđi dečko, kada ti niko nije mogao ni sličan biti? Kada ti je osmeh bio nevin a srce neiskvareno, jer nisi znao da moraš steći mnogo mudrosti umesto gajiti cinizam. Godinama, cinizam i gorčina su te ispunjavali jer čovek koji ne veruje u dobro, ne može dobro ni pružiti. Sećaš li se koliko je tvoja reč derana bila uticajna i koliko je nasmejanih lica bilo zbog tebe? Vrati se unazad, "Đžoni", da bi se setio sebe. Jer tamo leži ključ za sve odgovore. Tvoj Godo kojeg si čekao, možda te je potražio a ti si ga oterao. Jednom je neko rekao da si visok i plav, zelenih očiju i ja sam verovala. Kada sam ugledala totalnu suprotnost, nije smetalo, ja sam te volela. Jednom je meni pamet rekla da si normalan, rekao si da nisi i ja sam poverovala, nije smetalo, jer sam volela. Jednom sam bila sigurna da nisi kreten, rekao si da jesi i ja sam odmah poverovala, ali sam te volela, opet. Jednom si rekao da sam lepa i verov...

  Imam ideju - sanjaj sebe. Najlepši san sa sobom, gde nema nikoga osim beskrajne lepote Raja, kao Adam pre Eve, kao da si jedini prolaznik planetom. Sanjaj sebe, a da mene nigde nema. Ogledaj se u reci poput Narcisa, pruži ruke da dodirneš to prelepo lice, pitaj ga ko je taj što te gleda. Možda dobiješ odgovor. Sanjaj sebe, a ja ću ti ispisati kako da izgleda san, samo što mene tamo neće biti. Sanjaj sebe koji te progoni i kojeg ne podnosiš u sebi. Gledaj drugog sebe i pitaj šta hoće od tebe, što je možda voleo mene ako ti nisi, i pogledaj...taj čovek jeste ti. Sanjaj ženske stope po pesku, a nigde me nema....Čuj njen glas, to te ja zovem, ali nemam lika, jer nisi voleo da postojim. Ogledaj se u plićaku mora, nikako dalje u dubinu ne idi jer si rizičan... I pogledaj sebe u ogledalu mora, uhvati cvikere koje ti spadoše na nos pa u vodu. Samo se ogledaj, samo ga pitaj ko je... Sanjaj sebe, neću biti kraj tebe, jer ja sam sa tim drugim, sa drugim tobom u prošlom vremenu, ovo je sada ...

Svet je prirodno uređen kao mesto gde postoji sve potrebno životu. Onda su ljudi izmislili moć i novac, prirodne sposobnosti zamenili veštačkim i danas je gurnuto u stranu sve što najviše vredi, od početka. Planeta pripada svima ali svetom putuju samo oni koji imaju novca za to, kao što i svako ima dar u sebi, ali ga ne može iskoristiti bez novca, ugledne veze ili lude sreće. Kiša je padala dok je Ognjen radio u svojoj radionici, kolekciju šolja za kafu, bokale i poslužavnike. Za koji dan i vreme će se prolepšati, pa će ponovo moći sedeti na krovu zgrade i sve to ulepšavati crtežima. Malo su mu misli bile skrenute prema stanarima zgrade i onome što mu se nije i što jeste svidelo. Davno je obećao sebi da više neće misliti o ljudskim osobinama jer je to uludo trošenje energije, ali s vremena na vreme nije mogao pobediti sebe. Srbija je pregrmela mnogo toga u poslednjih trideset godina ali neke osobine, neke strahote nisu ni promenjene niti ublažene. Dve porodice iz prizemlja, dva bračna ...

  Drvena polica je sada bila puna proizvoda od gline, koji su blistali u raznim bojama. Ognjen je sedeo u svom dvorištu na vrhu zgrade i posmatrao ono što je upravo priveo kraju. Treba sve te posude odneti u radnje, kada se dobro osuše na suncu. Vreme je bilo na njegovoj strani. Sunce i topao vazduh, prognoza je dobra i za naredne dane. Mogao je da se opusti i odmori bar danas i sutra. Onda ima nameru da svakog jutra odlazi kući u radionicu, i tamo napravi šolje sa tacnama i poslužavnikom. Znao je da to može ostvariti, kao i da mora biti prefinjeno, jer takve proizvode kupuje uglavnom ženski  pol. Uspevao je da živi od grnčarenje bez obzira na moderno vreme u kom se nalazi, danas kada to više pripada prošlosti. Nije ga plašilo i ako jednom dođe dan kada se neće njegovi proizvodi prodavati. To bi za njega bio znak da je došlo vreme za drugi posao. I onako je navikao na promene i  brze odluke. Preselio si u dedinu kuću još pre dvadeset godina i krenuo na kurs, kada je iznen...