Nedeljom nije želeo da radi a njegova novostečena prijateljica imala je slobodan dan. I konačno je sunce učinilo svoje, ugrejalo je vode u kojima se možemo kupati, donelo je letnje radosti i duge dane, tako da vam se čini kako nikada neće doći zima. Zvao je Petra i Sanju da krenu sa njim na reku i priznao im da namerava pozvati i Saru. Oni su se spremali za gradski bazen ali ovo im je zvučalo mnogo privlačnije. Biće interesantno otići sa Ognjenom bilo gde, naročito sada kada je i nova komšinica tu. Na kratko su je jednog dana upoznali i saznali od Ognjena da je dolazila kod njega. Drago im je bilo ako se to prijateljstvo pretvori u ljubavnu vezu, njihova dečija srca su se radovala tuđoj sreći.
Odveo ih je na mesto gde nema previše ljudi, jer je to bilo mesto gde plaža nije sređena. Nekih stotinak metara od buke, gde su mogli da biraju hladovinu ili sunce. Voda je bila tek mlaka i ne baš tako čista jer su kiše do skora padale, ali neopisivo lepo je sedeti pored nje i kupati se bar u plićaku. Nedaleko od njih ribari su mali svoj kamp i kuvali čorbu napolju, zaljubljeni par je sedeo pokraj vode, jedna četvoročlana porodica se igrala sa psom. Malo dalje od njih brujalo je sve na plaži, od muzike u drvenim kafićima do raznih povika dece i odraslih. Ognjen je tražio da mu budu iskreni gde zaista žele provesti dan i svi su se složili da je mesto gde trenutno jesu, savršeno. Bili su kao porodica, poput starijih i mlađih sestara i braće, mada su Ognjen i Sara osećali sve jaču privlačnost. Pokušavao je da se izbori sa svojim željama i da je ne dotiče, da čak više i pliva dalje od nje, samo da je ne bi uplašio i da bi pokazao toplinu drugarstva. Bilo mu je jasno, ako ona bude htela nešto više od toga, to će vreme pokazati. Sanja i Petar su veselo čavrljali, pričali im kakve planove imaju za ovo leto. već su prali sudove u jednom restoranu, da bi imali za večernje izlaske i to im je bilo dovoljno. Nije bilo šanse da odu negde na letovanje, osim u selo kod rodbine. Bez obzira na to, izgledali su kao stvarno srećni, ništa im nije stvaralo tegobu. Kada su se udaljili od starijeg para, Sara i Ognjen su pričali o njima, zadivljeni koliko su ovi tinejđžeri savršeni, kao nestvarni u današnje vreme. Zaslužili su da ih Bog blagoslovi na svom koraku. Ove osobe će svoj život uzeti u svoje ruke, uvek će biti vladati situacijom, pribrani, pošteni, vredni. Baka ih je naučila da budu fokusirani na vrednosti, da se opredele za mogućnosti, da prihvate sve dobro što im se nudi. Nisu imali đžeparac ali su radili da bi ga dobili, što je za njih bilo poput blagoslova. Nisu mogli svake godine na more ili planinu, ali će uštedeti novac za bazen i za skromnije izlete. Od njih su odrasli mogli da nauče.
Zajedno su ručali, tako što su postavili sve na mušemu koju je Ognjen poneo, a nije mu umaklo i da donese glinene čaše, koje je obojio u svetlo plavu boju, šaranu žutim linijama. To je predstavljalo nebo i sunce, letnji dan. Nisu krenuli sve do predveče, mada se druženje nastavilo na krovu, do ponoći. Sara je insistirala da donese večeru, i učinila je to tako što je napravila dve ogromne pice i kupila svakome po sladoled. Pozvali su i dvoje starijih prijatelja, Zagorku i Blagoja, ali oni su otišli u šetnju do doma penzionera, gde se održavalo slavlje u nečiju čast.
Ostali stanari govorili su o njima kao da su stranci koji su prisvojili zgradu. A krov zgrade je cvetao. U avgustu, Ognjen je napravio izložbu svojih radova, baš na krovu, gde su konačno došli i ostali susedi, mnogi njegovi prijatelji, brat sa porodicom, ali i mušterije koje vole Ognjenove radove, prolaznici koji su videli oglasnu tablu. Svu zaradu, a bilo je mnogo novca tog dana, želeo je da pokloni Petru i Sanji. Dugo su se opirali, kao i njihova baka, ali nije bilo svrhe odbijati ga. Želeo je da deca imaju pristojnu sumu novca za početak školske godine. Gospođa Zagorka nije znala kako da mu se zahvali dok je Ognjen govorio da njoj treba zahvaliti što tako dobro izvodi na pravi put dvoje dece u pubertetu.
Jesen je došla, topao septembra, zlatan i drag, samo ako ga prihvatimo kao novi početak. Obično žalimo za letom, ali samo treba biti fokusiran na vrednosti i lepšu stranu.
Sara je odjednom dobila obaveštenje da se mora preseliti iz stana, jer je na prodaju. Da je bila sama, možda bi ovo bio problem za nju,ali bila je u ljubavnoj vezi sa Ognjenom, od onih dana posle prvog odlaska na reku. Posle je bilo više takvih dana, večernjih izlazaka, šetnji, vožnje...Kada ju je odveo do svojih radnji i upoznao sa familijom, a zatim je odveo kući, izrazio je želju da budu više od prijatelja. Ne samo da ga je već od prvog dana volela i bila zaljubljena u njega, već je doživela najveće moguće poštovanje od muške strane, kakvu je želela i zasluživala. Venčali su se do kraja godine, dok su Petar, Sanja i Zagorka ostali njihovi najbolji prijatelji koji su sa njima delili i sređivali krov zgrade.
Kraj
