Priče u krug

Ponekad ovakve večeri odgovaraju, podstiču na neku inspiraciju, koju ne mogu da objasnim. Napisala bih nešto a ne znam šta jer to kao da nema reči. Možda bih smislila i neku melodiju ali nisam kompozitor. Učini mi se da čujem zvuk violine a nisam ni muzičar. Samo sam piskaralo...Ružna reč, ali je prihvatim kada shvatim koliko je boljih pisaca od mene. Da se vratim na letnje veče, mrak u sobi, otvoren prozor, jak, topao vetar, kao da će oluja i nevreme. Ali neće, samo će duvati da bi izazvao u nekima nejasne emocije, koje ne znamo opisati. Zavesa koja leprša, prozor koji lupka a ja neću namerno da ga zatvorim, odgovara mi sav taj zvuk. I fijukanje i landaranje, i poneki zvuk auta koji juri uplašen od nevremena, sve mi odgovara. Ima nešto u tome, ograda koja štiti, od ljudskih glasova, od mogućeg sutrašnjeg stresa, od saveta koji ne tražim, od nametanja, cike i vriske "glasnogovornika". Od praznih priča koje otimaju energiju a ne služe ničemu.  Neka noć potraje što duže, pomisl...

  Sve dok živim, obećala sam sebi, da nijedna muka u životu, od lepote odvukla me ne bi. Zauvek ću voleti boje, zauvek ružičasto na meni i oko mene, kao podsećanje da lepo je uvek lepo i da bledilo nije moja volja.  Boje su toplina i ljubav božija, boje su vedrina, nada i ukras koji nam treba. Kako je lepo kada te ne zanima najnoviji model patika već šta se to u lepoti zbiva. Kada te ne zanima gde je ko i šta uradio, već da li su kapljice rose ukrasile ružu. Kada više ne slušaš nijedan događaj iz sveta iz zemlje, već stvaraš svoj svet. Sve što je lepo oko nas, ako primetimo, bićemo ispunjeni i podstaknuti, na stvaranje, na pisanje, slikanje, čitanje...Samo neka je lepota primećena, jer je za nas i za planetu stvorena...

Ništa lepše nego biti neutralan, ne razmišljati više o pravdi i nepravdi, ne glumiti buntovnika, jer na kraju ipak nisi siguran šta jeste i šta nije, ko je u pravu a ko greši.  Mislim da sam prvi put naučila sebe da mi vlast ne smeta jer ne znam u ovom haosu ko je zaista dobar a ko loš. Znam da je nijedna buka u poslednje vreme nije dugo trajala i da pojedinac treba da se posveti sebi a ne drugima. Pravdu ne možeš nigde isterati tako što ćeš na sav glas prepričavati šta si negde čuo, od usta do usta, kao gluvih telefona. Ali budala uvek možeš ispasti. Ne možeš zamišljati zemlju u kojoj živiš da je zemlja tvojih snova, ako nije, i očekivati da jeste ono što ne može biti. U redu je otići i pronaći sebe tamo gde želiš, to je put srca i nema potrebe za lažnim patriotizmom.  Bitna je zlatna sredina. Važno je ostati neutralan i od svega izvući nešto dobro. Nije to  teško, lako je. Samo se čini  na prvi pogled problematično ostaviti sva pitanja. Večito se pitati zašto neko ...

Jedan momak rešio da se našali sa velikim brojem ljudi u svojoj zemlji, i to samo jednim potezom. Sanjao je brojeve koji će doneti najveći dobitak u državnoj lutriji. Kupio je listić i zaokružio ih po sećanju.  Uveče je zanemeo od čuda jer sve je bilo tačno. Dobitna kombinacija bila je kod njega, a cifra ogromna, milion evra u igri. Međutim, ono što je njega činilo srećnim, nije novac već proročki san. Nismo svi isti, nekoga će usrećiti nevidljivo i posebno, više od materijalnog. Sakrio je listić od svoje porodice, negde u ćošak fioke, gde niko neće ni slučajno pogledati. Znao je da ga san vodi do cilja koji ni sam trenutno ne vidi. Iskoristio je svoju intuiciju i učinio isključivo ono što oseća. Onda je gledao tragikomediju koju je namerno izazvao. Državna lutrija tragala je za srećnim dobitnikom, dnevni časopisi već su pisali o mogućoj zaveri, naslovi su ga "prizivali", ali ništa. Sačuvao je listić kao uspomenu na pobedu za koju je samo on znao. Prošlo je nekoliko godina od...