Jeretik - treći deo

“Što je moje i tvoje je. –odgovorio je Solomon i odveo svoju dragu u Hram, pred Zavetni kovčeg. Za takvu dragocenost, glavni graditelj Hrama, odvojio je posebnu odaju, gde niko osim glavnih sveštenika nije smeo ući. Ograđen zlatnim lancima, na počasnom postolju stajao je kovčeg, dugačak oko 1,5m i širok oko 75cm. Daleko manja tvorevina i na izgled jednostavnije od one koju je kraljica imala u svojoj viziji. Napravljen od drveta, svetlo braon boje, i pozlaćen samo na ivicama. Na poklopcu nalazile su se dve figure anđela raširenih krila i te figure bile su pozlaćene. Na sve četiri strane bila su po dva kruga, napravljena od nekog jakog materijala, gde su položeni štapovi, kako bi se kovčeg mogao nositi. Očigledno je nešto preteško u njemu bilo, a i opasno.

Kraljica je, pomalo zbunjena, prišla ogradi od zlatnih lanaca, želeći da se uveri kako je ovo stvarnost.

“Šta je u njemu?”- progovorila je skoro šapatom.

“Nismo ga otvorili nikada. Samo Hiram kojeg ubiše oni što su gradili Hram sa njim. Videli su ga jedne večeri da je otvorio poklopac i pokušao izvaditi što je unutra. Zatim je opazio da ga prate i napustio odaju. Meni je obećao da će mi preneti znanje, ali uzalud. Sveštenici ulaze u odaju, oni su ga i preneli ovamo, iz porušenih odaja moga oca, cara Davida. On je poznavao tajnu, koju mi nije preneo, jer me je hteo zaštiti od sile iz kovčega. Rekao mi je da ovo više nikome nije potrebno. Unutra postoji stvar koja je pravila hranu za sav naš narod tokom četrdeset godina lutanja do svoje zemlje. “

“Da li postoje danas takvi ljudi? “

“Postoje i kriju se. Njihova moć probuđena je i oni mogu stvarati sve što drugi ne mogu. Ali ih ubijaju poklonici lažnoga gospoda. I ja, draga moja, lažem da sam Jahvi sagradio ovaj hram i da nemam ništa sa Valom. Živim u laži i ostavljam svoje pesme za neke buduće dane, kao što je i moj otac radio.”

“Objasni mi razliku između dva boga? Toga sam se oduvek plašila. Čiji ste vi poklonici. Moj narod poštuje božanstva u prirodi, za nas je i voda i vazduh božanstvo.”

“Teško pitanje, čiji smo poklonici, još teži odgovor. Kada je nastao čovek, Vrhovni um Svemira poslao je anđele da pomognu novim bićima, da ostanu čisti i da se krv ne prolije. Ne samo ljudska, već i životinjska. Jer su duše u materijalnom telu upale u zamku zemaljskog uma, koji nije ništa osim iluzija i taština. Ljudi su trebali da žive od biljaka i vode, a životinje da im služe za osećaj da brinu o nekome. Nije trebalo biti patnje i bolesti, niti bi smrt bila nešto čega se plaše. Ali onda se pojavio Jahve. Sa mračne planete gospodar, koji je željan moći i ruganja novim bićima. Njegova planeta hiljadama godina bori se za opstanak, jer su njena deca zaboravila ko su. Tamo nema nikoga ko bi doneo svetlo, pa ni anđeli na nju ne svraćaju više. On je doneo njihov način života na našu planetu, on je u tome uspeo jer imaju isti zemaljski izgled kao mi. On je okrenuo ljude protiv sebe samih i protiv životinja. On je zaveo faraone u Egiptu, da vladaju tako što će narode pod sobom držati u tamnici, da im robuju. On i njegove sluge sleteli su u svojim kočijama nebeskim i stvorili priču o bogu Ra, zasenili im umove, a potom su isto to uradili i sa našim našim narodom. Plemena sinova Izraela, postali su robovi i trebao im je spas. Javio im se kao strogi otac koji će ih izvesti ako mu budu poslušni. I tako su, četrdeset godina tražili ovu zemlju, rađali se i nesrećni. Moje poreklo vodi od sinova svetlosti, ljudi koji su se setili sebe. I ti su napravili ovaj kovčeg koji je proizvodio hranu za sve naše izgubljene i gladne.”

“Čula sam za manu nebesku. Sigurno je to unutra.”

“Jeste, ali čekamo da nam dođe neko ko ima znanje. - zamišljeno je odgovorio dok je senka brige prelazila preko njegovog lica. – Voleo biha da ga odneseš sebi ako napustim ovaj svet pre tebe.”

Kraljica se uplašeno trgla, tuga je ispunila. “Ne želim to da slušam! “

“Svakom telu dođe kraj i vraćamo se kući. Do nove igre.”

Ona ga je zagrlila i spustila glavu na njegovo rame. “Samo želim natrag u naše odaje.”

U to vreme, dok je Solomon krio svoj pravi identitet i često primao kraljicu od Sabe u svoj dvorac, nastala je njihova pesma, poznata kao “Pesma nad pesmama”. Ljubavni stihovi koji opisuju pravu ljubav u ljudima, zaljubljenost i čežnju dok su razdvojeni, dok se traže i pronalaze. Za neke dve decenije, Hram u Jerusalimu posetio je princ od Sabe, budući kralj. Posetio je svog oca i odneo iz Hrama tvorevinu kojom je znao da upravlja. Zavetni kovčeg odneo je sin kralja Solomona i kraljice od Sabe.

Stihovi iz “Pesme nad pesmama”

2:14 Golubice moja u raselinama kamenim, u zaklonu vrletnom! Daj da vidim lice tvoje, daj da čujem glas tvoj; jer je glas tvoj sladak i lice tvoje krasno.

2:16 Moj je dragi moj, i ja sam njegova, on pase među ljiljanima

3:1 Na postelji svojoj noću tražih onog koga ljubi duša moja, tražih ga, ali ga ne nađoh. 3:2 Sada ću ustati, pa idem po gradu, po trgovima i po ulicama tražiću onog koga ljubi duša moja. Tražih ga, ali ga ne nađoh. 3:3 Nađoše me stražari, koji obilaze po gradu. Videste li onog koga ljubi duša moja. 

3:4 Malo ih zaminuh, i nađoh onog koga ljubi duša moja; i uhvatih ga, i neću ga pustiti dok 

ga ne odvedem u kuću matere svoje i u ložnicu roditeljke svoje.

4:7 Sva si lepa draga moja, i nema nedostataka na tebi. 4:8 Hodi sa mnom s Livana, nevesto, hodi sa mnom s Livana, da gledaš s vrha amanskog, s vrha senirskog i ermonskog, iz pećina lavovskih, s gora risovskih. 4:9 Otela si mi srce, sestro moja nevesto, otela si mi srce jednim okom svojim i jednim lančićem s grla svog. 4:10 Lepa li je ljubav tvoja, sestro moja nevesto, bolja je od vina ljubav tvoja, i miris ulja tvojih od svih mirisnih stvari. 4:11 S usana tvojih kaplje saće, nevesto, pod jezikom ti je med i mleko, i miris je haljina tvojih kao miris livanski. 4:12 Ti si kao vrt zatvoren, sestro moja nevesto, izvor zatvoren, studenac zapečaćen.

4:16 Ustani severe, i hodi juže, i duni po vrtu mom da kaplju mirisi njegovi; neka dođe dragi moj u vrt svoj, i jede krasno voće svoje.

5:1 Pođoh u vrt svoj, sestro moja nevesto, berem smirnu svoju i mirise svoje, jedem saće svoje i med svoj, pijem vino svoje i mleko svoje; jedite, prijatelji, pijte, i opijte se, mili moji!

5:2 Ja spavam, a srce je moje budno; eto glasa dragog mog, koji kuca: Otvori mi, sestro moja, draga moja, golubice moja, bezazlena moja; jer je glava moja puna rose i kosa moja noćnih kapi.

(Nastaviće se)

Read More

Jeretik - drugi deo ( Silazak, stapanje, postanje i kajanje)

„Svojim ulicama hodam, svoj ritam pratim. Ja sam sve, i Univerzum, i Početak i Kraj, i san i java, odluka i delanje. Sve sam. I spoznaja, i svetlost i tama, i Ego i Duša, i borba između ovo dvoje. Jednostavno – Čovek“.

Negde, nekada davno…

“Nevesto moja, sestro moja…”- govorio je  Solomon svojoj ljubavnici dok nije mogao da se nagleda svog odraza u ogledalu.  “Da sam žena, bio bih kao ti, da si muško, bila bi kao ja, moja dušo!” Kraljica od Sabe bila je njegova polovina još iz čuvenog Pada, kad su deca Univerzuma poželela telesnu ljubav da iskuse. Zato joj se obraćao takvim rečima…nevesta i sestra. Duša bliznakinja. Njihova odaja bila je zaključana i mirisala je na ljiljane. Kraljica, čuvena po svojoj dobroti i veštinom vladanja, poznata kao kraljica od Sabe, želela je upoznati njega koji joj je prorečen. Kako dugo nije imala ni ljubavi ni čoveka koji bi joj ispunio biće, naredila je da joj dovedu najbolje proroke i zvezdare, da bi poslušala nešto o samoj sebi. I svi joj istu sudbinu prorekoše: “Tvoj dvojnik je kralj Izraela, odabranog božjeg naroda. Živi sa mnogo žena a duša mu je prazna. Piše molitve Bogu a moć mu je neograničena. Poznaje božije zakona a krši ih i izgradio je  hram o kojem će se pričati do kraja vremena. “

Kraljica je poželela upoznati svoju drugu polovinu. Od malena su je učili da preuzme presto i služi narodu, i bila je dobra u svojoj službi i vladanju. Ali je poznavala i tajne koje su ljudska istina, stidljivo prepričana. Okupila je žena svoje najvernije sluge i krenula na put. Bilo joj je jasno – postala je Gonitelj. Spremna na odbijanje, spremna na sve, pa i na razočarenje, pristala je pratiti svoje srce. Nije znala kako izgleda a već ga je volela.

Solomon se pojavio u svom punom sjaju jednog vladara, dok je osećao da ga nešto iznutra peče i u isto vreme, i ubija i oživljava. Spokojna žena, sa iskrenim osmehom pobednika, smeškala se zadovoljno i zadivljeno. Magnetna sila i neopisiva toplina ispuniše je i ona ugleda pred sobom svoju životnu svrhu, prorečenu sudbinu. Nije se dugo mučila kao Gonitelj, zahvaljujući kraljevom znanju. On je shvatio zašto mu je ova žena poznata, kao da ju je viđao godinama, a nije. Prvi put pred njim stoji a on oseća nemir i strah. Svetlost njene duše obasjavala je tamu njegove duše i uznemirila ego. Nije više želeo ništa i nikoga, osim ljubavi sa njom. Od tada, postojala je samo jedna, ali koja nije mogla ostati sa njim da živi. Nije htela da ostavi svoj narod. To nije sprečilo da se viđaju kada požele.

“Moj dragi, među ljiljanima”- govorila mu je dok se osećala ženstveno, po prvi put od rođenja. Telo ovog muškarca želela je da prilepi uza sebe, osećala je njegov dodir i fizičko prisustvo i tokom razdvojenosti. Ovo je bilo i više od ljubavi, jer blizanačka ljubav je iznad svega i duhovni blizanci osete da nisu od ovoga sveta.

I jednom prilikom, on reši da joj oda svoju najveću tajnu. Ono što je njegova svrha postojanja i što je teret njegovih dana.

"Ono što ja znam, ljudi neće saznati ni hiljadama godina ispred nas. Mnogi će o tome knjige pisati  neće znati gorku istinu. Da čuda nisu čuda, već se stvarno zbilo ovako... Kada su duše naselile Zemlju i ova tela, koja sebi skrojiše, pojavili su se sa drugih planeta i oni slični nama. Koji su doživeli Pad i lutali nebesima za spasom. Neki su odgovor pokušali naći ovde. A duše zbunjene, tek nastala ljudska stvorenja, prihvatiše došljake iz Svemira kao božanstva. I tako se dogodi da su silazili ovamo u svojim kočijama i usadili u ljudske umove lažno znanje, da su nas oni stvorili. Kako je vreme prolazilo, neke duše su se probudile i stvarale svoj svet, dok je ostali deo sveta  plakao u krvi i nemoći. U Egiptu je postojalo čudo koje će tek u nekom od narednih svetova, ponovo biti pronađeno. Umesto plamena sveća, svaki dom imaće svetlost, kao sunce iznad glave. I to će biti opasno, samo će se time baviti oni koji imaju znanje.”

“Dragi moj, da li je to priča o nebeskoj mani i Zavetnom kovčegu koji je hranio tvoj narod dok su lutali pustinjom?”

“O tome ti pričam, o stvari koje ljudsko oko još nije videlo, osim sinova Izrailjevih. Ali to nije poslato sa nebesa, već su stvorili umovi među narodom, oni koji su probudili svetlost u sebi. Nestali su i ostavili ovu spravu da proizvodi hranu, ali je neke i ubila sila iz nje. Prirodna sila kojom nisu znali da rukovode.”

“Kažeš da su nestali? Zar nisu trebali pomoći plemenima Izraela da pronađu lakši put?”

“Tako je zapisano. Pronašli su svoj put kojim ne bi drugi krenuli. Čoveku nije zapisana sudbina, nego je ponuđeno više puteva. Sudbina je probuditi se ili ostati uspavan u telu.”

“A kome si Hram izgradio?”

“Onom koji je stvorio duše, tvorcu Svemira. Doveo sam najboljeg graditelja, koji je jedan od probuđenih umova, bio…Njegovim darom i čudesnim rukovođenjem, Hram je brzo izgrađen, onako, kako je trebalo.  Hiram je bio jedan od umova kakvi su pomoću prirodne sile stvorili Zavetni kovčeg. Moj greh je što ga nisam sačuvao. Ubili su ga radoznali, poželeše da saznaju tajne ljudske. Od kada se to desilo, pišem pesme tvorcu Svemira, da bih svoju savest umirio.”

Žena ga je milovala po kosi i spajala svoje usne sa njegovim. Poljubac je spajanje Blizanaca, prenos energije, posle čega ništa nije isto u njihovim životima.

 “Sve sam čula. I za Hirama i čudesne ljudske moći. Samo nisam znala da čuvaš tu stvar. Pokaži mi Zavetni kovčeg.”

(Nastavice se...)

 

Read More

Silazak, stapanje, postanje i kajanje ( Zvuk tišine - knjiga)

U početku beše Univerzum, početni um i sve ostale energije izašle iz njega.

Imali su svoje četiri strane, baš kao i ljudsko telo, sastojali se samo iz čistote. Zvezde i druge planete bile su im igračke. Imali su slobodu da žive u raznim dimenzijama, gde su poželeli, bez ograničenja. U tome i jeste cela ova drama nastala. Previše slobode su dobili od Vrhovnog, koji je njih najviše voleo. Ostala svetlosna bića stvorena su da nemaju slobodnu volju, poput raznih vrsta anđela. Njih je Univerzum stvorio isključivo "čiste". 

Slobodna stvorenja, duše, miljenici glavnoga, lutali su u svojoj dečijoj igri, stvarajući nove svetove, u ljubavi i neograničenosti, bez ikakvog znanja o nečemu izvan. 

  

 

 I baš tada, nastade planeta kakvu još nisu videli. Miljenica Vrhovnog, obojena u plavo, prepuna zelenila i čudesne pojave koju nazvaše "voda". Njeno tlo bilo je meko i iz njega je izrastao svet biljki, najlepši ukras koji videše svetlosna bića. Miris cveća oduze im dah, lepota svake latice mamila ih je da se zadržavaju na planeti koju nazvaše "Zemlja". I dopusti im Vrhovni da im ona bude glavno utočište, nakači im Sunce da podeli dan od noći, kako bi noću uživali u sjaju zvezda, pa im nakači i Mesec, da bude glavni ukras noćnog neba. Deca Svemira bila su najsrećnija deca. Anđeli su ih posećivali i divili se planeti koja je bujala od lepote. 
Nakon izvesnog vremena, koje je postojalo na Zemlji, za razliku od nematerijalnog sveta iz kojeg su došli, duše počeše da se ponašaju svojevoljno, bez volje Tvorca. Njihovu čistu energiju osenčilo je pitanje koje do sada niko u svetu svetlosti nije postavio: "Ako je Vrhovni stvorio materiju i mi smo stvorili materiju svojim rečima i mislima, možemo li i mi sami da postanemo materija? Da se stopimo sa prahom zemaljskim i da osetimo materijalna zadovoljstva?"
" Mi možemo sve! " - složila su se bića dok je svetlost obasjavala plavu planetu. I tako, bez saglasnosti Tvorca stvoriše snagom svoje misli figuru po svom obličju. Od zemlje nastade telo i organi, stopiše ga sa vodom  diviše mu se. Napraviše figure u raznim bojama kože, očiju i kose. U tom se anđeli spustiše sa upozorenjem od samog Vrhovnog uma. 
" On vam neće zabraniti da taj korak učinite, jer je  protiv Njegovog zakona da vam nešto brani, stvoreni ste slobodni. On vas upozorava da će te izgubiti sebe ako se stopite sa materijom. Imaćete nešto što se zove zemaljski život i iskusićete ono što se zove bol. Odvojićete se od svog pravog postojanja i zaboraviti ko ste. Da bi izgradili svet ovih bića, morate znati da su ovo i mnoga druga stvorenja učinila na drugim planetama i doživela svoj pad. I da morate posetiti jednu od planeta da bi videli sta vam sleduje."

 Uporni u svojim namerama, stvorenja posetiše planetu na kojoj otkriše život sličan zemaljskom i zastadoše gledajući u stvorenja kakva oni nisu bili. Muško i žensko. Jer duše su bile bespolne, bez ikakve svesti o razlikama. Gledajući u ono što se zove ljubav telesna, shvatili su na šta ih Tvorac upućuje. Trebalo je stvoriti čoveka i ženu. Ali nisu znali da je ova planeta doživela duhovni rast nakon mnogo hiljada godina. I da u tim telima stanuje neka druga energija, da nisu svi isti. Vratili su se na Zemlju i od onih figura stvarali muško i žensko. Sve za njih beše igra, zaboraviše na reči anđela i samog Izvora. Želja za telesnim iskustvom, bila je najjača od svega. Ali, kako? Postavilo se pitanje, čiji odgovor je doprineo čuvenom "padu iz Raja". 



Sve duše, a bilo ih je 2 miliona, složiše se u isti mah šta treba činiti. Svako će se raspoloviti na dve duše, jedna će naseliti muško telo, druga žensko. Tako će razvijati svet na Zemlji i iskusiti telesnu ljubav. U tom dobiše još jedno, poslednje upozorenje: "U mukama će svako od vas da provodi dane na ovoj planeti ako ne pobedite telesni um!"
Ali duše nisu znale šta je "bol", "patnja", "muka".  Toliko moćni, nisu verovali da će novi oblik života biti daleko teži od njihove igre. 
U tom trenutku, kada su se duše razdvajale na pola, desio se prasak u Svemiru. Izmenio se Univerzum, ništa više nije bilo isto. 
I svaka polovina, useli se u telo figure koju je poželela. 
"Uselićemo se i onda ćemo se ponovo spojiti jedno sa drugim, i stvorićemo čoveka ljubav. Vidimo se u novoj igri!" - zadovoljno rekoše duše jedna drugoj, sada ih je bilo duplo više. 
I napustiše svoj Raj. Zaboraviše ko su, jer ih je telesni um prevario. Nisu mogli da se sete ko su i da imaju magnetično poreklo, da mogu stvarati mislima, i da se to dešava automatski. 
Sada ljudi, krenuše u svoj mukotrpan razvoj. A polovine se i dalje traže, kroz vekove, od Postanja. Prošle su hiljade godina dok im to sećanje nije probuđeno. Iz života u život, duše shvatiše da se moraju čistiti od prvobitnog pada. Svaka nova inkarnacija, nova šansa. Onda smisliše jednu od najbolnijih tehnika koje će pomoći da stvorenja ljudi, dostignu viši stepen svesti. Pre nego se rode u novom telu, iskreiraće život dole, da se sretnu polovine, s tim što će ona u telu žene prepoznati ovog drugog, dok muškarac neće ništa znati o tome. Bežaće od nje, u svojoj nesigurnosti i strahu od svega, ona će juriti za njim u tolikoj želji, da će spoznati sebe i setiti se svoje duše. Ljudska stvorenja će tako doživeti duhovni napredak. Ona će dobijati pomoć Univerzuma i patiće mnogo. Njegov plamen osvestiće njeno podsvesno i spaliće sve loše u njoj. U isto vreme, muška polovina dok beži, spoznaje sebe, ali na drugi način, nesvesno, menjaće se iznutra a negiraće to sve dok ne stane. Kada se umori, pogledaće se u oči i prići svojoj izgubljenoj polovini. 
Ovo je priča poznata nama danas, kao Blizanačke duše, Blizanački plamenovi, Begunac i Gonitelj. 

Read More

Lažna stvarnost

Ono o čemu se danas mnogo piše a malo se radi na suzbijanju problema, jeste ego. Prizemni, lažni um, ono što stvara iluziju da mislimo kako nešto jeste što nije i da nikako ne može biti ono što je stvarno. Svest koja se hrani strahom, brigama, čemerom i arogancijom, naše lažno i ograničeno "ja", predstavljajući sebe kao inteligenciju i stvarnost. Ako se oslobodimo ove kuge, koja se u religijama naziva "demon", postanemo posmatrač svega, gledamo po strani šta se dešava i shvatamo da je sve laž, pod egom.

Naše pravo " ja" jeste životna energija ili duša koja se bori protiv ega od samog rođenja. Duša vidi lepotu, ego ne vidi ništa osim nametnutog "programa" od strane svih uticaja okoline i svakodnevnice. Ovo se u religijama zove borba između anđela i demona. Ljudi koji su pre više hiljada godina pisali svete spise nisu mogli drugačije objasniti, nego slikovito, kao bajke deci. Tadašnji pisci nisu znali da će i danas danju njihovo objašnjenje svega biti potrebno svetu, smatrali su da ostavljaju svoje reči isključivo u svom dobu.

Dešava se da ljudi pogrešno tumače šta je ego. Postoji definicija navodnog "egoiste" , da je to čovek koji previše uživa u sebi ili samoći. To uopšte nije mana i "egoista" ne postoji. Jer je ova laž, navučena zavesa preko očiju skoro svih ljudi na svetu. I oni koji su razumeli šta je ego, većina nas i dalje se bori protiv ove bolesti.

Ego je podmetačina, zamka, prevara i lažna "stvarnost" koje nema. Pobeđuje ga ljubav.

Read More

Podele u Vodoliji

Pričajte u prazno, slušajte najave budućih sukoba i ratova, dok se dešava najveći preobražaj koje čovečanstvo doživljava, unutrašnji. Ljudi se svi više dele u tri grupe od kojih jedna "vuče" kolektivnu svest unapred. Davno je prorečeno da će doba Vodolije doneti penjanje na lestvicu više, na viši stepen duhovnosti i samospoznaje, što se i dešava, i to masovno. Slični su pronašli slične, najpre zahvaljujući internetu, što je u skladu sa Vodolijom i onim što ovo doba donosi.

Do pre desetak godina, ezoterija, gnoza i bilo koja vrsta učenja koja donosi potragu za sobom, nije nam bila toliko dostupna jer mnogi nisu ni znali šta je to. Teško i sporo, oslobodili smo se okova nametnutog mišljenja i lažne duhovnosti, sve u skladu tradicionalnog i zamagljenog učenja. 

Sada imamo, otprilike tri vrste svesti, koje se ne sukobljavaju među sobom, ali je razlika ogromna, kao da su u pitanju rase ljudi, a ne samo svest. 

Prvi, koji su se uzdigli iznad i postali posmatrač, jesu svesna duhovna bića u ljudskom telu, koja čine sve i posvećuju godine za rad na sebi. Njihovo istraživanje i put srca kojim idu dovodi ih do ostalih koji su u istoj priči. Odvaja se posebna vrsta ljudi koji bude svetlost i prenose je na druge. Dolazi do oslobođenja. Posmatrač vidi masu koja živi po tuđem protokolu i povlači se u sebe, a svako od nas je deo Univerzuma gde sve piše.

Drugi, oni su na putu do Prvih, osećaju potrebu i želju da se "probude", ali nisu toga svesni, sve dok se ne otvore. Sebi, pa i onome ko će im pomoći. Nemaju predrasude i uglavnom zrače dobrotom. 

Treći, još uvek srednjevekovni umovi, uglavnom su oni koji imaju katastrofalan strah od bilo kakve promene. Sama pomisao da neko u njihovoj blizini može biti drugačiji po pitanju religije i svega što donosi kultura i tradicija, njima donosi nelagodu. Za njih su prosvetljeni ljudi "sektaši" i "čudaci", spas traže u crkvenom učenju i obredima, ali ne nalaze mir nigde, jer nemaju znanje. Čovek bez znanja ne može biti ni vernik ni nevernik, već zbunjen i zaostao u vremenu.

Ko nema znanje, taj ne kapira da se  religijski spisi moraju tumačiti alegorijski, ne bukvalno. 

Religijski spisi jesu spoj nauke i vere, dokaz jedinstva. Treba tumačiti i tražiti istinu.

Samo tako ćemo shvatiti šta jeste a šta nije stvarnost i kako razdvojiti blago od blata.

Read More