Priče u krug

Sanjati jedno isto mesto, koje ti je u snu poznato a u javi nije, jednako je sećanju na ono što još nismo doživeli.  Sećanje koje i nije bukvalno sećanje, već znanje sakriveno od sebe. Nečega smo svesni, od nečega bežimo, od pravog sebe...Možda i od iskustva iz prošlog života. Ili od onoga što smo hteli reći i što smo davno poželeli i potisnuli u sebi. Ako sanjamo da ulazimo u hram, da li je to znak da pokušavamo ući u odaje kojih se plašimo? Šta ako u nama leži riznica znanja, zapisana tajna i neba i zemlje, samo se plašimo pročitati te redove? Možda svako od nas, jednostavno, zna sve, ali smo zaboravili ko smo i tragamo za odgovorima u nauci i religiji, u starim spisima.  Često pomislim da je mnogo toga istina, upravo od onoga u šta ne verujemo. Zarobljeni smo u nametnutom svetu, svako je svojim rođenjem dobio sve nametnuto, ništa po izboru, i onda se duša u nama vremenom budi, opire se, neko je izbegne, neko krene tim putem. Nešto sam htela od sebe dok sam b...

Uradiću nešto ludo, kao što je sedenje na kiši, pijuckanje kafe na mokroj klupi, u kabanici i čizmama, bez kišobrana i zaklona. Smejanje u lice svakome ko kaže da ne razmišljam i da sam neozbiljna osoba, detinjasta, u oblacima. Izmisliću i te oblake, da lebdim na njima, ali nikome neću reći kako je gore, jer mi neće ni verovati. Izmisliću nešto što nikome nije palo na pamet, govoriću da je svaka bajka tačna i da sve postoji, od patuljka do anđela, od životinja koje govore do čarobnjaka i Petra Pana. Hoću da budem "budala" u zemlji Serbiji, gde je to postalo kopliment ili privilegija, zavisi od koga je upućeno. Znate, ljudi, videla sam patuljke u svom dvorištu, a Zvončica mi je sletela na dlan i pričale smo na njenom jeziku, iz Nedođije. 👯    Kaže, postoje prinčevi i princeze, zagarantovano!  Uradiću nešto još luđe, objaviću priču o tome kako su nekada davno na svetu postojali samo dobri ljudi. Nisu znali za loše osobine jer su bili stvoreni od pravog Tvorca. On...

Put kojim se ide sa strahom i potrebno je mnogo hrabrosti da se istraje, jeste put kojim te nateralo srce. Ta priča nije bajka, nego je istina živa, da je to ono što nosi ime "sudbina" i ono što je stvarno. Sve ostalo je laž.   Izabrati ono što srce hoće, to je sve što mi želimo celim bićem. A ono što zovemo preprekom nije prava prepreka, već je naša nervoza i gubitak vere. S vremena na vreme, dešavaće nam se da imamo osećaj kako je sve protiv nas. Može se desiti da su i naše porodice protiv naših želja, ali to nije ljubav, pa makar se radilo i o roditelju, to je sebičluk. Desiće se da nam se podsmevaju i prijatelji, ali i da nas podrži neko ko nam nije toliko blizak. Mi smo na ovim prostorima navikli da živimo kako moramo, pa je svaki pokušaj da ostvariš nešto željeno, osuđen od okoline. Možda je najbolje rešenje ćutati o svojim namerama i željama, razmatrati u sebi i donositi odluke sam sa sobom.   Kada sam pisala prvi roman "Princ spoznaje", krila sam, u pota...