Ako neko poželi da promeni pogled na čitav svet i ljude, na sve ono što su ga učili od detinjstva i što mu nije jasno, dovoljno je da pročita trilogiju od Ketlin Mekgovan: "Iščekivana", "Knjiga ljubavi" i "Princ pesnika". Sve može biti mnogo jasnije, od stvaranja sveta pa do odnosa između ljudi i bogova, o smislu religija i ljubavi između muškarca i žene. "Knjiga ljubavi", najviše se bavi dokazima da postoji najmoćnije oružje u poslednjih 20 vekova a da ne ubija, već bi se zbog njega moćnici ubijali, jer može da sruši izgled čitavog današnjeg sveta. To je knjiga pisana rukom Isusa Hrista, rukopis gde leži istina o planeti i ljudima. Dugo vremena bila je u rukama Katara, zbog čega je taj narod istrebljen skoro do kraja, a onda su je vekovima čuvali Hristovi potomci i mnogi bogati plemići koji su gradili hramove i sakrivali je, a nije svako mogao da je pročita. Samo ko je posebno nadaren, naročito žene koje su rođene u Hristovoj i Magdaleninoj krvnoj lozi. One su se rađale 22. marta i nosile su titulu "Iščekivane". Njihov zadatak bio je da čuvaju knjigu i da ostavljaju uspomenu na ono što piše u njoj, kroz razne simbole u crkvama i umetničkim delima, jer su ta dela stvarali umetnici, pod okriljem "Iščekivane". Jedna od tih posebnih žena sa titulom, bila je Lucia dos Santos, koja je poznata po tome što je 1913. zajedno sa svojim rođacima, imala ukazanje Device Marije. I danas je popularna priča o troje dece koji su videli Blaženu Devicu, u Portugalu, nedaleko od mesta Fatima. Drugo dvoje dece ubrzo su umrli a Lucia je preživela i zamonašila se. Umrla je 2005. u 97. godini, a da niko još nije saznao pravu istinu, koga su videli, šta su čuli , kakve su im "tajne" poverene. Da je stvarno reč o nekoj tajni, ne bi se donosilo na svet običnim smrtnicima. Vatikan je, umesto sestre Lucije, objavio više verzija koje su vezane za ukazanje, a uglavnom je reč o tome, da je Devica Marija upozorila ljude na čuveni smak sveta iz Apokalipse, pa možda i godinu kada će se to dogoditi. Tako su naveli mnoge vernike da se više ne interesuju za ono što su deca čula u Fatimi, jer je to mnogo strašno i bolje da se o tome ne priča. Nije jasno zašto je Lucia ćutala, zašto nije obelodanila svetu ono što joj je preneto kao zapovest. U romanu "Knjiga ljubavi" Ketlin Mekgovan nudi svoje objašnjenje koje nije nimalo naivno i u kom se sve kockice mogu složiti. Ona piše da su deca u Fatimi videla Mariju Magdalenu jer je Lucia njen krvni potomak. Imala je dar da pročita Hristov rukopis koji se nalazi u Vatikanu. Vatikan ga poseduje ali niko ne može pročitati ništa. Zadatak je Lucia shvatila ozbiljno i zamonašila se, kako bi stigla do Vatikana i knjige. Ali je ubrzo postala njihov zarobljenik. Saznali su njeno poreklo i dar koji poseduje, prisvojili su je za sebe, da bi za njih pročitala Knjigu. Tako bi sve njehove strepnje prestale, imali bi sve neotkrivene tajne u svom posedu i nastavili bi da kontrolišu milione vernika.
Odlomak
"Lukija Santos ostala je jedini živi svedok Gospinih tajni. Dugo je poživela, a kao monahinja karmelićanskog reda, zaklela se na ćutanje do kraja života. Lukijina duboka spiritualnost ukazuje na to da je njena zakletva bila dobrovoljna i deo njenog poziva, međutim Morin se začudila neobičnoj zakletvi na ćutanje, jer joj je izgledalo ekstremno. Vatikan joj je zabranio da govori o svom iskustvu bez izričite dozvole Svete Stolice. Kako je starila, restrikcije su pooštrene tako da su joj zabranili da prima posetioce koje je crkva smatrala neprihvatljivim. Čak je i njenom ispovedniku na kraju bilo zabranjeno da je poseti. Poslednjih godina samo su papa Jovan Pavle ll i kardinal Jozef Racinger dolazili u posetu Lukiji Santos. Živela je u Keliji. Uprkos tvrdnji crkvenih velikodostojnika da je Lukija poštovani član njihove zajednice, preminula je 1995. godine zbog komplikacija od infekcije disajnih puteva pošto je živela u vlažnoj, plesnivoj keliji.
Prema portugalskim dokumentima, datum rođenja Lukije Santos bio je 22. mart 1907. godine."
