Odraz 3

 Znate li šta je odraz ovoga sveta?  Iskrivljena stvarnost i skrivena stvarnost.

To je momenat u istoriji kada je belo zamenjeno crnim.

Kada se ponudi najbolje a prihvati najgore.

Kada svetlo sija a širi se mrak.

Kada verujemo u nešto i ne znamo šta je to.

Odraz je skriven i može se videti. On je ta sumnja u skrivenom delu svesti kada osećamo da nešto nije u redu. Odraz nije iskrivljena stvarnost već obrnuto. Skrivena stvarnost je ta senka što nas prati i ne možemo je se osloboditi.

Žitije Svetog Simeona

Postoje dva dela koja govore o životu Stefana Nemanje. Jedno je zapisao njegov sin Rastko, drugo monah Domentijan, istoričar, književnik iz Hilandara. Prvo delo je ono što je nestvarno.

Rastko je putovao, čitao, pisao, obnovio i podigao SPC. Svi znamo šta je sve učinio Sveti Sava za Srbiju. I takva ličnost, nije mogla da bude slepa za izvorno Hrišćanstvo.  

On je morao znati, koliko je uzdizanje jednog čoveka kao da je sami Isus, sigurno nehrišćanski. U svom pisanom delu, više delova postoji gde Sava piše o svom ocu kao da je božanstvo. 

Kada bi to pročitala osoba koja nije sa ovih prostora, smatrala bi ceo zapis mitom. Ako bi pročitao neko ko je proučavao pravog Isusa Hristosa i njegov život u Kumranu, pomislio bi da je Sava nešto tu prepisao. Zvuči neprijatno i van pameti sve dok se ne uključi zdrav razum. Stefan Nemanja, postao  je skoro pa božiji sin kada se zamonašio na Svetoj Gori.

Kada sam pisala knjigu Princ spoznaje, verovala sam da su Nemanjići direktni potomci Merovinga jer je sličnost ogromna. Sve te legende o riđim, svetim kraljevima, koji nose ljijane na sebi i misteriozni su, sve je previše slično. Ali situacija sa Bogumilima je nerešiva. Ako ih je neko drugi pobio, onda se Nemanja samo izmakao, pa je ostatak života na Hiladaru proveo moleći Boga za oproštaj. 

Da li je monah Sava, tokom svog boravka negde pronašao spise koji svedoče o životu Učitelja Isusa u Kumranu, nakon raspeća? On je iz Kraljevine Jerusalim, 1217. godine, izneo Trojeručicu, jer su tako odredili pravoslavni monasi. Malo je naivno kada se uzme u obzir da su tamo u to vreme vladali Krstaši. Otkuda toliki ugled jednog monaha, bivšeg princa iz Srbije? On do 1219. nije još bio arhiepiskop. Verovatno je posedovao veliko znanje. A znanje je dovelo do poznanstva, uticaja na druge, do mudrosti. Nisu uzalud spominjane tajne u vezi njega i njegovih putovanja. 

 

U Žitiju Svetog Simeona Sava piše kako je Nemanja tog dana lovio i naišao na zapušteni manastir Hilandar. Ovde imamo običnog čoveka, koji je iz hobija lovio, pa poželeo da se zamonaši u manastiru koji će obnoviti. 

Navešću samo one rečenice koje više liče na legendu. A možda su te reči iz nekih spisa stvorenih u Kumranu a tiču se Isusa.

"Jer kako ovoga da nazovem? Vladarem li, ili više učiteljem? Jer utvrdi nas i urazumi srca svih i povede nas kako treba ..."

"Jer sâm Bog zna, a ni od ljudi nije skriveno koliki je bio njegov podvig za nas i za ljudska neznanja, ovoga blaženoga muža, gospodina nam i učitelja, koji ima Solomonovu premudrost, Davidovu krotost, Josifovu dobru narav; svima divan i strašan vladar vladarima i gospodar gospodarima, i prosto reći drugi mu neće biti ravan".

"A oni plakahu i ridahu, gledajući kako se rastaju od takvog gospodina i pastira. "

"Vaistinu u nedoumici sam kako da ga nazovem. Da li gospodinom dobrim? Da li učiteljem prave vere? Ocem blagim? Pastirom, koji verom napasa predano mu stado?

"Da li preizobilnim služiteljem i ljubiteljem ništih? Da li nastavnikom prave vere i učiteljem dobre vere i čistote, svetlom vaseljene? Da li nastavnikom punim vedre i uzorom krotosti i posta? Da li nastavnikom premudrosti i smislodavcem i ukrotiteljem nesmislenih? Da li čuvarom stada svoga i premudrim braniteljem sviju onih koji žive oko njega? Jer vaistinu ovo sve dogodi se na njemu. "Jer beše pun premudrosti i razuma, i blagodat Božja beše na njemu". 

"I stiže na livadu mira, među drveta krasna uzrastom i plodovima, na kojima poju slatke ptice, gde slušavši i požive mirnim i  bogougodnim žiivotom, ukorenivši se dobro u pravoj veri i svetlo sijajući, stojaše kao divno drvo u dobrom pristaništu, to jest Svetoj Gori. A posred ove nađe nekoga željenoga monaha kao slatkoglasnu pticu i pustinoljubnu grlicu, milu utehu hristoljubivu starcu, i nekada od njega othranjeno jagnje, izdanak od ploda njegova i cvet od korena njegova, a tu je i dobri miris. Jer, vaistinu, zažele i počinu na livadi krasnoj, na kojoj pojaše ptica menjajući glasove, i nasićivaše se sa pet premudrih čula: gledanjem, slušanjem, mirisom, glasanjem i dodirom ptice. "

Sve ovo moglo bi se napisati o samo jednoj osobi koja je hodala svetom a to sigurno nije neko ko je vladao nad jednim narodom 37 godina, ratovao, donosio stroge zakone, a možda je odgovoran i za  masovne zločine. Ovo može da bude delić priče o Isusu u Kumranu, i uopšteno o njegovom uticaju i ugledu među Esenima. Sveti Sava piše o svom ocu kao da  nikada ranije nije imao ni duhovnog učitelja ni znao za Boga. Možda je dobronamerno želeo preneti važnu poruku, u ono surovo vreme. Na kraju Žitija on piše kako je Simeon znao kada će da umre i danima se opraštao od monaha. 

"Jer, vaistinu, braćo moja ljubljena i oci, čudo beše gledati: onaj koga se svi bojahu i od koga treptahu sve zemlje, taj je izgledao kao jedan od tuđinaca, ubog, rasom obavijen, gde leti na zemlji, na rogozini, a kamen mu pod glavom, i svi mu se klanjaju, a on skrušeno moli da sviju proštenja i blagoslova."

Smrt Stefana Nemanje ili Svetog Simeona, dogodila se 13.02. 1200. godine. Postoji legenda kako je svetlost obasjala prostoriju kada je umro. To sam slučajno pročitala na internetu, ne znam odakle legenda potiče. I to baš liči na kraj knjige koja govori kako je Hristos napustio telo učitelja Isusa. Godinu dana posle smrti, Simeon je kanonizovan kao Sveti Simeon Mirotočivi. Jer je iz njegovog tela točilo miro. I kada je ga je Sava otkopao nakon osam godina, telo je bilo neraspadnuto. Tada ga  je preneo iz Studenice u Rašku. Mošti su prenete više puta, iz mesta u mesto, da bi danas bile u Studenici, manastir gde se prvi put zamonašio. Postoji legenda o lozi koja je iznikla iz praznog groba kada su preneli mošti sa Svete Gore. Monasi su bili tužni zbog toga, ali on se javio u snu jednom od njih i rekao mu da će im za utehu narasti loza, koja je lekovita. Dirljiva priča koja nas tera da stavimo prst na čelo i probudimo intuiciju. Meni ne zvuči uverljivo da bilo čije telo može točiti miro, osim telo Isusovo. Možda nam je Sava ostavio ponešto od onoga što ne znamo a trebali bi znati.

Manastir Mileševa

 

Manastir je građen 1234. - 1243. Podigao ga je kralj Stefan Vladislav. Sama crkva ne govori ništa posebno, ali postoje freske koje su zagonetka i verovatno pričaju priču.

Umetnici su naslikali Simeona kako drži belu plaštanicu. Neko bi rekao da su imali u manastiru Hristov pokrov i krili ga. Neko bi pomislio da je ovo Isus u starosti. U Pećkoj patrijaršiji postoji freska sedog Isusa. Veoma moćno i prelepo izgleda. Beli anđeo takođe pokazuje da je u grobnici još uvek telo. Nešto je umotano. I na sve to, imamo jedan odraz na knjizi koju Sava drži. Naslovnica ima dva orla i muški lik koji  poput senke izranja. Jedna strana lica potpuno je jasna, ali kada postavite ogledalo ispred slike, ukazuje se potpuni lik.  Vidi se lik koji je Sveti Sava sakrio u svojim pisanim delima. A možda je u Hilandar doneo i pisano delo Učitelja Isusa.

PEĆKA PATRIJARŠIJA

"Ja sam čokot a vi loze i koji bude u meni i ja u njemu , on će roditi mnogi rod. Jer bez mene ne možete ništa činiti." Jovan 15.5.

Read More

Odraz 2

 Slučajnost ne postoje ako su krajnje neobične i ukazuju da je nečija nevidjiva ruka doprinela događajima. 

Podudarnosti ne postoje slučajno ako su toliko očigledne da se kose sa svakom logikom.

Ne počinjem slučajno sa jednom knjigom iz prošlog veka jer nije napisana slučajno.

O Caminho Dos Essenios - A Vida Oculta Jesus - Danile Meurios i Anne Givaudan 

Postojanje  knjige za mene bilo je nepoznato sve do juna ove godine. Nisam pronašla da li je ikada bila štampana kod nas. Ne verujem jer to bi u Srbiji bio "greh". Ovde je sve po strogom programu isplanirano. Koliko sam pročitala biografiju  autora, objavljena je 1986. godine. Digitalna verzija postavljena je na nekim platformama 2006. godine. Knjigu su napisali dvoje , tadašnji bračni par Danile Meurios i Anne Givaudan . Radi se o tome da oni vide prošlost ili su živeli u ono vreme dok je Isus Hristos odrastao, živeo u Kumranu i delovao u narodu. Mnogo godina je prošlo od kada je  dokazano istorijsko postojanje Esena  u Kumranu, i uopšteno na tlu Izraela i Palestine. U zemljama poput Srbije, samo najmanji procenat ljudi čuo je bar osnovne podatke o njima. 

U to vreme, morala je postojati čitava jedna zajednica ljudi koji su bili apsolutno iznad svog vremena. Oni su postojali i čekali su Mesiju. To što nam prodaju priču o samo 12 apostola, to je bledo i premalo kada je u pitanju najveća misija koju je čovek na planeti mogao imati. Osim što se u Novom Zavetu spominju "sedamdesetorica", a to su sigurno bili Eseni, nigde više o njima ni reč nije napisana kada je crkveno predanje u pitanju. Ljudi koji su mnogo izučavali nauke i religije, koji su mnogo znali. Ljudi u belim haljinama koji su poznavali tehnike isceljivanja, travari, veliki duhovnici i mistici. Njima nije bila potrebna životinjska žrtva koju će prineti Bogu već su vezu sa Bogom tražili u sebi. Koliko ljudi zna nešto o tome da su oni prvi imali obredno kupanje i da je to preraslo u krštenje? I sam Jovan Krstitelj bio je Esen. Oni su znali kada će i gde Hristos da se rodi, pomagali su mu od njegovog detinjstva i ostali sa njim do kraja. Međutim, njegovo učenje delilo se na dva dela. Jedno za široke narodne mase gde su delovali apostoli, drugo je samo za Esensku zajednicu. To drugo je viši nivo koji ne može svako dostići. Ali postojala je šansa da se probudi i Hristos u običnom narodu i pronašli su način za to.

Kada se desilo raspeće, jedan rimski vojnik bio je prijatelj Esenima. Kada je izledalo da je Isus umro na krstu probušio je kopljem tačku na njegovom telu, kako bi izašla voda koja bi ga, u protivnom, ugušila. Zatim su, živo telo u nesvesti, odneli u grobnicu i tajno iscelili melemima i svojim tehnikama. Umotali su ga u platno da bi sve izgledalo kao da je mrtav. Oporavio se jako brzo, odmah nakon dve noći i odmah otišao u Kumran, glavno mesto zajednice Esena. Za svog zemaljskog života, on je bio njihov vođa, Beli učitelj, Veliki majstor. Mesija koji je doneo transmutaciju čovečanstvu. Nije voleo da mu se klanjaju i prvi put su to učinili pred grobnicom, kada su ga ugledali živog. 

Bogočovek - Učitelj Isus, Bog Hristos.

Mogao je Hristos da izlazi iz Isusovog tela i da ih posećuje na različitim mestima. Nisu ga svi stalno prepoznavali. Nakon te nedelje, Isus odlazi u Kumran gde ostaje do duboke starosti. Kada je došlo vreme da Hristos  zauvek napusti telo učitelja Isusa, učinio je to vidno. Svi u Kumranu su videli kako svetlosno telo obasjava okolinu i jako liči na fizičko telo. A zemaljsko telo dugo je čuvano i balsamovano u Kumranu, da bi kasnije bilo premešteno na istok.

Raspeće je pomoglo tako što je pomoglo narodu da probudi Hristosa u sebi. Kada se munjevitom brzinom pročulo da je Isus ustao iz mrtvih, ljudi su poverovali u njegovu duhovnu nauku i Eseni su rešili da to  ne ruše. I to jeste bio glavni cilj.

Ovo nije samo knjiga

Tema o Hristosu i njegovoj misiji na planeti, traje od njegovog povlačenja, odlaska, vaznesenja, kako god mi verovali. Na žalost, vekovima su se Hrišćani delili na loš način. Naročito od kada je Rim navodno priznao za religiju . Car Konstantin sazvao je crkvene vođe i jeretike, da bi glasali šta sme a šta je kažnjivo. Naravno, elita je glasala u većini i zauvek je zabranjeno, zaboravljeno i zanemareno izvorno učenje. Eseni su izbrisani iz bilo kakvog uticaja na vernike. Sva sloboda uma i duha nestala je, a mrak je pao, gušći nego ikada. 

Največi zlikovci krili su se iza Hristovog imena. Najveća zla počinjena su u ime Hrista. Se te carevine i kraljevine bile su carstvo zla. Udruženi sa crkvenim vođama. Inkvizicija je najveće zlo u istoriji čovečanstva. 

U Novom Zavetu sigurno jeste zabeleženo Hristovo učenje. Ali samo delić, onoliko koliko su procenili da je "stadu" dovoljno.

Eto nam odgovora šta je Antihrist

To može biti predstava o Isusu Hristu koji nam je predstavljen od 313. godine. Pravi učitelj zamenjen je crkvenom verzijom Hrista. Ostala je samo bela haljina na freskama. Samo su umetnici još ostali slobodnog uma, umeli su da zavaraju i da pošalju poruke kroz vreme. Odnos čovek - Bog iskomplikovan je namerno. Da bi čovek bio pokorni rob svetovnoj vlasti. Došlo je vreme svetaca kojima se Hrišćani klanjaju, došlo je vreme da se Isus pomalo zaboravi, pa i sasvim. Mnoštvo vladara koji su, navodno, bili pobožni, pa proglašeni svetiteljima. Bez obzira na sva nedela koja su počinili. 

Isto tako, sve više bilo je tih koji su odlazili u manastir da se zamonaše, pa su proglašeni svetima. Uvažavalo se koliko su svetinja finansirali , ne kakvi su ljudi bili.

Srbija

Mi smo duhovno kao ukleti i danas danju, jer nam je prošlost nerešena. A upravo je prošlost bila presudna za sav mentalitet ovog naroda. Srbi su pre Nemanjića imali religiju gde je dominiralo više bogova. Zvalo se Rodoverje i slavila se priroda, pa i bogovi vezani za nju. Bog Svarog bio je Bog Otac. Međutim, Stefan Nemanja nije to želeo u svojoj državi, paganska religija nije dolazila u obzir. I da bi se narod primirio, neki su običaji iz te religije ostavljeni. Najpre krsne slave, samo što su umesto paganskih bogova, nametnuti hrišćanski svetitelji. Tako je nastala narodna, hibridna vera. I danas dominira.

Istorija ili crkveni spisi, uporno govore da su se tada na tlu Srbije pojavili Bogumili, vrsta Hrišćana koja odbacuje zvanično učenje crkve. Mi imamo bolesni ponos u istoriji da je Nemanja istrebio Bogumile na stravičan način. I da je to u redu. Ne razmišljamo da se uopšte nije razlikovalo od inkvizitorskog kažnjavanja. Neko je te mirne i bezopasne ljude uništio. Oni su bili isto što i Katari u Francuskoj, tvrdili su da je njihovo učenje originalno Hristovo učenje. Verovatno nisu bili daleko od istine jer ih se Vatikan uplašio toliko da je izvršio genocid nad ovim narodom. Neko ih se uplašio i u Srbiji . Na prostoru Bosne i Hercegovine vladao je Kulin Ban koji je tu veru priznao kao svoju i zvaničnu. A postoje spisi koji ne potiču od srpskih istoričara, gde stoji podatak da je sestra Stefana Nemanje bila udata za Kulina Bana, te da je Nemanja i sam postao Bogumil. Priča se i o spisima iz Vatikana gde su optuživali Nemanju i pravoslavce da su Bogumili.

Ogromna zbrka, nigde odgovora.

Da li je tadašnji vladar ipak istrebio nevine ljude , pod pritiskom Vizantije ili Vatikana, ili je pokušavao da ih odbrani? Da li je neko drugi upao na ovu zemlju i izvršio genocid a da se to vešto krije?

Mi to ne znamo. Ono što istorija i crkva pišu, to je zastrašujuće. 

Međutim, postojao je Rastko, osoba koja je pokušala nešto rešiti . On je putovao mnogo i sigurno je mnogo toga znao. Zabeležen je njegov boravak u Jerusalimu u vreme vladavine Krstaša. Rastko nije bio naivan i prost. Jednostavno je morao znati za svu iskrivljenu priču o Isusu Hristu. Morao je znati sve o Kumranu i Esenima. Morao je znati nešto o Isusovom životu u Kumranu. I mogao je njegovu priču da "ubaci" u priču o svom ocu. 

Nastavak sledi...

Read More

Odraz 1

Nijedna poznata legenda ili mit nisu nastali zabave radi. Neko ih je izmislio kao pokriće za stvarnost koju nije mogao da objasni. Stvarnost koja neće biti prihvaćena. To se danas zove "fikcija".

U davnim vremenima sve  je moralo biti drugačije. Pisac je postojao i njegovo znanje ili pretpostavke, koje nisu dostojne trenutne situacije ili istorije. Ali su postojale ličnosti koje treba uzdizati kroz te priče i sve će biti u redu. Međutim, te priče bile su tuđe. 

I tako su nastale legende i mitovi, preteča fikcijama. Kada se pogleda njihova senka koju bacaju, kao tamni odraz, postavi se mnogo pitanja. I treba biti "van razuma" kako bi se došlo do nekih pretpostavki ili možda istine.

Kraljević Marko

Srpska istorija - niko nikada nije siguran šta je to, odakle počinje i šta se tu zaista dešavalo. I pre Nemanjića i posle njih. Što više nejasnoće, to je  više sumnji. I sve što je nenormalno i nelogično, to je znak da je neko namerno pogrešio. Da bi ostavio poruku između redova, ispod slojeva. 

Istorija kaže da se  "junak" rodio kao Marko Mrnjavčević , oko 1335. godine. Krunisan 1370. ili 1371. Vladao na teritoriji Zapadne Makedonije, u Prilepu, ali bez uticaja na srpske velikaše koji ga nisu priznali za vladara. Ženjen sa Jelenom, koja ga je, navodno varala, pa za tim on nju varao sa Teodorom Branković. Da bi vratio svoju suprugu, morao je ljubavnicu Teodoru poslati Jeleninom ocu, Radoslavu Hlapenu. Ostavio je neke svoje  zadužbine u Makedoniji, poginuo u Rovinama, 1395. Legenda ili istina, da se borio sa Despotom Stefanom Lazarevićem, rame uz rame. To junaštvo kao da je uzdiglo Marka  koji je u istoriji bio slab vladar, skandalozan kada su žene u pitanju. I to ne može biti razlog da neko napiše epske junačke pesme o njemu kao o Marku Kraljeviću.

Marko i  Ravijojla

Ravijojla - Ravi je učitelj na Hebrejskom

Ako je postojala, sigurno je bila u pitanju snažna ličnost, "veštica", magijašica, travarka, alhemičarka. Tajanstvena žena sa kojom je imao prisan odnos, i dobar i loš. Nisu mogli jedno bez drugoga, nešto ih je vezivalo. 

Živela na planini Miroč. Planina je opevana kao mitološko mesto, dom vile i bašta bilja koje leči i oživljava mrtve. Preko 1300 vrsta lekovitog bilja postoji na Miroču. Rimljani su je zvali "Unum" - jedna jedina. U njihovo vreme tamo je postojalo lečilište.

Figura jedne žene je na oba grba Mrnjavčevića. Jedan prikaz ne uklapa se u njihovo vreme, nedoličan. Drugi prikaz je samo lik poput princeze ili kraljice. Postoje mišljenja da je to Ravijojla. Prosto je nemoguće da jedna kraljevska loza ima izmišljenu vilu na grbu. Ovi prikazi na grbu nemaju veze sa Ravijojlom. Epske pesme nisu pisane za njihovog života.

 Koroglaš

Stara crkvica u selu Miloševo, u blizini Negotina. Pretpostavlja se da je zadužbina kralja Milutina početkom 14. veka.

Legenda postoji i beleži nikako bezazlene stvari. Govori se da je Marko ranjen na Rovinama i tako preplivao Dunav na konju Šarcu. Tamo je umro u blizini crkve Koroglaš i zakopan. Sa njim je zakopana i mapa do "blaga". Mapu mu je dala Ravijojla. Sve je to iscrtano na goveđoj koži sa simbolima vučje njuške, a kojom su bile obeležene šume u okolini Miloševa, pravougaonicima koji su znaci zdanja i kružićima koji predstavljaju grobove. 

Kada sam pisala knjigu Elez, pre 10 godina, glavni cilj bili su Mileševac i Mileševo. Tražila sam i treći sličan naziv. To me je dovelo do crkvice koja zaista izgleda kao čuvar nečega. Meni ovo ne deluje kao mesto za molitvu. 

Ko je Kraljević Marko

Postoji pesma o Marku gde on odlazi na svadbu Sibinjanin Janku, a ta istorijska ličnost je Janjoš Hunjadi. Za njega je zapisano da se rodio  možda 1387. a možda i 1407. Što znači da nije mogao da druži sa Markom, vremenski nije moguće. Janjoš je vojnu karijeru  započeo u službi Despota Stefana Lazarevića. Po legendi, on je sin Stefanov,vanbračni. A s obzirom da "ne znaju" u kom veku se rodio, još više zvuči  da je legenda tačna. Odogovaralo bi 1407. Despotu je tada bilo 30 godina. 

Kraljević nije prezime već titula. A jaku titulu u to vreme imao je Stefan Lazarević.

Opevani srpski junak, misteriozan, nadljuske snage i pun tajni. Takav je samo jedan mogao biti. A da se ne zapiše sve jer ne može istorija kod nas da kaže sve. 

"Kraljević Marko" je Stefan Lazarević. Sakrili su ga iza slabašnog vladara, da se ne posumnja nikada. Za Stefana se vezuju priča da je na svome dvoru imao mnoge učitelje, od astrologa i alhemičara do književnika. Nikada nismo saznali sve njegove tajne. Za njega je zapisano da je gromada od čoveka, da su ga zvali Stefan Visoki, veliki, strašni borac u bitkama. Samo on je mogao imati  mapu do nečega. I on je sigurno mogao poznavati ženu koja je poput opisane Ravijojle. 

Stefan je mogao znati šta su njegovi preci po majci, Nemanjići, učinili za istoriju. Neka dva veka unazad zamaglili su sve  oko sebe, osigurali svoju priču kroz vekove, kroz 1000 godina. A to je odraz tuđe priče. 

Nastavak sledi...

Read More

Green – zelena i žuta kartica

 U Novom Sadu, Green bsn donosi vam čaroliju prirode kroz ekološke, biljne proizvode koji prate vašu svakodnevicu. Naša misija je da vam pružimo najkvalitetnije proizvode koji neguju vašu kožu, telo i duh. Zeleno za zdraviji životU Novom Sadu, Green bsn donosi vam čaroliju prirode kroz ekološke, biljne proizvode koji prate vašu svakodnevicu. Naša misija je da vam pružimo najkvalitetnije proizvode koji neguju vašu kožu, telo i duh. Zeleno za zdraviji život!

Zašto izabrati ekološke proizvode?

Kvalitet i sigurnost: Naši proizvodi su napravljeni od pažljivo biranih biljaka, bez štetnih hemikalija. Vaša koža zaslužuje samo najbolje!

Prirodna nega: Uživajte u prirodnim čajevima koji jačaju imunitet, kao i u preparatima za ličnu higijenu koji čuvaju vašu kožu blistavom i zdravom.

Higijena doma: Očistite svoj dom bez brige o štetnim sastojcima. Naši ekološki proizvodi za higijenu kuće čine vaš prostor sigurnim za vas i vašu porodicu.

Značaj biljaka: Biljke su temelj našeg zdravlja. One ne samo da hrane naše telo, već i umiruju naš duh. Uživajte u blagodetima prirode sa Green bsn!

Pridružite se pokretu za zdraviji način života. Izaberite prirodno, jer vi zaslužujete najbolje!

Green bsn – Vaša ekološka oaza u Novom Sadu!

Za više detaljnih informacija o proizvodima možete pročitati na stranici https://slavicamijatovicpisac.rs/green-ekoloski-proizvodi/

Pridruži se našem timu u Green firmi!

Tražimo entuzijaste za mrežni marketing koji žele da postanu deo naše porodice posvećene ekološkim proizvodima! Ako voliš prirodu i želiš da promovišeš zdrav način života, ovo je prava prilika za tebe!

Kao član naše mreže, dobićeš:

– Zelenu karticu, koja ti omogućava pristup sniženim cenama na sve naše proizvode.

– Žutu karticu uz koju si aktivan saradnik

– Podršku i obuku od strane iskusnih članova tima.

– Mogućnost da izgradiš svoj biznis i ostvariš dodatne prihode.

Zašto se učlaniti?

– Pridruži se zajednici ljudi koji dele tvoju strast prema prirodi i zdravlju.

– Uživaj u osvajanju gratisa i popustima.

– Budi deo pokreta za očuvanje životne sredine i zdravlja. Prijavi se danas i započni svoju ekološku avanturu!

Za više informacija, kontaktiraj nas putem poruke, na stranici https://www.facebook.com/writer174/

Zajedno možemo učiniti svet boljim mestom!

Preuzmite svoj besplatni, digitalni katalog :

https://online.anyflip.com/yzxlc/rlzz/mobile/index.html?fbclid=IwY2xjawFig1FleHRuA2FlbQIxMQABHcK6pnkuCfWHnp7OIutaYF79eUaoj2MqfT1MAmiuIV0anogLfuOxp_SYig_aem_H-EmKFwybFTy1LzcnrIQvg

Read More

Knjiga Baštovan - prošlost i mi

Krenite na putovanje kroz vreme sa Kristinom, koja se suočava sa misterijama ljudskog porekla i duhovnosti.

U ovom emotivnom delu, otkrijte kako se jednostavna veza čoveka i Boga može preoblikovati u nešto duboko i značajno.

Otkrijte tajne polusrušenog hrama u Goroviču i sretnite Ješuu iz Nazareta.** Njegove vizije će vas voditi kroz ključne trenutke u njegovom životu. Pripremite se za mistične uvide i duhovna previranja.

** Javite mi se u inbox za više informacija. Preko stranice https://www.facebook.com/maj1823

Ne propustite priliku da postanete deo ove neobične priče koja će vam otvoriti oči i srce.

Cena knjige - 700 din.

Kako se vama čini veza između čoveka i Boga?

https://slavicamijatovicpisac.rs/books/

Read More

Otkrijte Tajne „Baštovana“!

Da li ste spremni da zaronite u dubine duhovnosti i mistike?

„Baštovan“ je priča koja je tu da vas povede na put kroz vreme i veru. U ovoj knjizi, Kristina Stanić suočava se sa svojom prošlošću i vraća se u rodno selo, gde je čekaju tajne i misterije mističnog hrama u Goroviču kraj Topole.

*Šta vas čeka unutar stranica?*

– Putovanje kroz vizije Ješue iz Nazareta

– Otkriće veze između čoveka i Boga bez nametnutih obaveza

– Neispričane priče iz umetnosti Nikole Pusena

– Dublje razumevanje korena hrišćanstva i uloge Esena

Ne propustite priliku da istražite ovu jedinstvenu i inspirativnu priču!

Naručivanje u inbox preko stranice na Fejsbuku: https://www.facebook.com/maj1823

Cena: 700 din.

https://slavicamijatovicpisac.rs/books/

Read More

Dva sveta u jednom

Da su pametni popustili kroz vekove, svet ne bi ni koraka krenuo dalje. Pametan mora da izdominira, da bude staložen i uporan. Glupi su ubeđeni da znaju sve, da se moraju popeti na svaki tron. Glupi su agresivno uporni, ne čitaju i ne uče ništa novo. Pametnom je znanje osnovno oružje. A sve počinje od čitanja. Ne ignorišite knjige, lepotu prirode, naučne i verske emisije. Kada čovek spoji duhovnost i nauku u sebi, nijedna glupa i drska osoba ne može ga nadvladati.

Ovo je doba primitivnog materijalizma. Jedan deo ljudi veruje da je sticanje materijalne dobiti jedino što je potrebno. Samim tim, smatraju da je i vera kojoj pripadaju isključivo povezana sa materijalnim stvarima. "Veru" gledaju kroz trošak za praznike, običaje i sve što ide uz to. Drugi deo sveta, to su ljudi koji razumeju potrebu materijalnog izobilja, kao nešto što na ovom svetu čoveku treba da bi živeo normalno, udobno, odgajao decu i ostvario bar nešto od svojih ciljeva. Ali to je potreba uz koju neće zaboraviti osnovu postojanja na Zemlji - duhovno buđenje. Najteže a besplatno. Dug put, trnovit, ali savršeno istinit i čist. Duhovno buđenje ne vidi niko osim pojedinca koji vidi svoje oslobođenje. Probuđen čovek razume da je Biće u telu zemaljskom, i tada se menja sav pogled na svet i život. Tada vidiš Boga i u kamenu, vodi, suncu, drvetu i i zemlji. I odvajaš se od uspavane gomile...

Read More

Značaj nule

Kada se isprazni, opustoši sve. Um, očekivanje, stanje svesti svede na trenutak, dolazi do nule.

Nula je krug, ništa. Od ničega stvara se sve, krug je siguran da se u njemu nalazi izgrađeno.

Plamičak se pojavi kao Znak, kao pokretač i nada.

I tako počinje novi ciklus, otpada staro, stvara se novo.

Read More

Pažnja

Jako teško i mnogima se čini nedostupno. Imati pažnju. Kada nam tako slikovito neko opiše koliko je bitna pažnja u sadašnjem trenutku, kao da se iznenadimo. 

Zastanem na tren i pomislim: " Sve je to tačno ali ne mogu da se ogradim. Ne umem da osetim trenutak." Možda mnogi od nas ne znaju koliko vrede i koliko blaga se u nama krije. Nismo svesni da lepši smo iznutra nego što se predstavljamo i sebi i drugima.  Borba za goli život odvukla je  čoveka od sebe samoga, a nekima je to učinio uspeh ili velika materijalna dobit. 

Odvučeni od pažnje, vidimo samo oklop ali ne i sebe u oklopu. Robovi smo i samo to vidimo. Ponekad u samoći, u lepoti prirode, pored osoba koje volimo, budemo svesni da smo vredniji nego što nam svakodnevnica nameće. U svojoj kreativnosti vidimo koliko smo vredni, u humanim postupcima prema svim bićima shvatimo koliko smo veliki. 

Poput lucidnog sna

Da, liči na lucidni san. To je meni otkriće jer mi je pažnja oduvek blila problem. Lucidni san je onaj kada smo svesni da sanjamo. I onda ne znamo šta dalje, zbunimo se od  svesnosti, probudimo se. Slično je i u spoznaji pažnje sadašnjeg trenutka. Osetiš postojanje svoga bića u telu koje ti je ulaz u svet, zbuniš se i počinje bunilo. Da li da ostanem ili se vratim u stvarnost? I tu je velika zabluda. Stvarnost je upravo ono što nudi pažnja sadašnjeg trenutka. Tren stvranosti u kom ne znam šta dalje sa sobom.

Read More

Crveno klupko

Uvek isto...

Radiš kako i šta moraš, da bi preživeo. Trpiš i čekaš bolje dane, pokušavaš da zavoliš trenutno stanje i ništa od toga. A klupko se odmotava. Crveno klupko, iznad njega sunce i sve u praznom prostoru. I pitaš se ko je kriv, slučajnost, sudbina, ti, neko drugi? Pitaš se da li su neki ljudi u tvom životu demonizovani pa te njihova stopa i crna senka prate, nedajući mira? I onda, na kraju dana, vidiš crveno klupko. Sunce iznad njega je uporno, i "bezobrazno" je uporan mir u onom prostoru, beskonačnom. 

Kreneš dalje...

Ali, ne ide. Uvek isto, pustoš, nema mira iz onog prostora. I ne vidiš čija ruka odmotava klupko. Sve je košmar, dok ti kao živiš pristojno i kako treba. I sve je laž. Osećaš da nema kraja reprizi, čekaš hoće li se klupko odmotati.

Sve je pustinja... Nešto ti govori da nisi u njoj uzalud. Osećaj ti se javlja da si ona kiša u pustinji na koju se dugo čekao. I da je klupko u tvojoj ruci. A svetli prostor tvoja duša. Nego si kao čovek zaboravio, usnio u u telu, pa te nešto neprestano zove i nikako da pročitaš poruku do kraja. 

Onda kreneš prema tome svemu i menjaš se, rađaš se iznova, setiš se sebe. Moraš da uradiš stvari koje voliš, ne da bi preživeo nego da bi živeo. Raspadne se čovek na mnogo delova , da bi se sastavio i živeo. 

Read More

Bekstvo normalnih

Sve više verujem da će pametni, dobri, normalni ljudi, masovno morati da beže. U divljinu, na planine i sela , da obnavljaju napuštene kuće i dvorišta, da beže iz ludila.

Nije problem ubrzani gradski život, problem je što i manji gradovi postaju haotični, sa nenormalnim gužvama, prebrzim i prenapornim načinom života. Raditi i živeti - to je danas život u haosu, u vrtlogu, gde se sve kotrlja nizbrdo i gde pucaju konci po svim, već davno napuklim šavovima.

Radnička klasa u Srbiji, to su poniženi, psihofizički preopterećeni ljudi. Osobe koje su ostale bez energije, bez normalnog sna i volje da ujutru ustanu iz kreveta. Ljudi kojima je opao kvalitet života da bi onima iznad njih bilo sve bolje.

Desiće se, još malo, da normalni neće imati nikakve uticaje i da se u vrtlogu ludila samo mogu razboleti. I tako se može dogoditi radnja iz moje knjige Zvuk tišine. Dosta liči na situaciju iz doba korone, ali ipak će doći i prava zaraza ludilom. Buva je bačena i pretvara se u čudovište...

Read More