Odraz 3

Znate li šta je odraz ovoga sveta? Iskrivljena stvarnost i skrivena stvarnost.

To je momenat u istoriji kada je belo zamenjeno crnim.

Kada se ponudi najbolje a prihvati najgore.

Kada svetlo sija a širi se mrak.

Kada verujemo u nešto i ne znamo šta je to.

Odraz je skriven i može se videti. On je ta sumnja u skrivenom delu svesti kada osećamo da nešto nije u redu. Odraz nije iskrivljena stvarnost već obrnuto. Skrivena stvarnost je ta senka što nas prati i ne možemo je se osloboditi.

Žitije Svetog Simeona

Postoje dva dela koja govore o životu Stefana Nemanje. Jedno je zapisao njegov sin Rastko, drugo monah Domentijan, istoričar, književnik iz Hilandara. Prvo delo je ono što je nestvarno.

Rastko je putovao, čitao, pisao, obnovio i podigao SPC. Svi znamo šta je sve učinio Sveti Sava za Srbiju. I takva ličnost, nije mogla da bude slepa za izvorno Hrišćanstvo.

On je morao znati, koliko je uzdizanje jednog čoveka kao da je sami Isus, sigurno nehrišćanski. U svom pisanom delu, više delova postoji gde Sava piše o svom ocu kao da je božanstvo.

Kada bi to pročitala osoba koja nije sa ovih prostora, smatrala bi ceo zapis mitom. Ako bi pročitao neko ko je proučavao pravog Isusa Hristosa i njegov život u Kumranu, pomislio bi da je Sava nešto tu prepisao. Zvuči neprijatno i van pameti sve dok se ne uključi zdrav razum. Stefan Nemanja, postao je skoro pa božiji sin kada se zamonašio na Svetoj Gori.

Kada sam pisala knjigu Princ spoznaje, verovala sam da su Nemanjići direktni potomci Merovinga jer je sličnost ogromna. Sve te legende o riđim, svetim kraljevima, koji nose ljijane na sebi i misteriozni su, sve je previše slično. Ali situacija sa Bogumilima je nerešiva. Ako ih je neko drugi pobio, onda se Nemanja samo izmakao, pa je ostatak života na Hiladaru proveo moleći Boga za oproštaj.

Da li je monah Sava, tokom svog boravka negde pronašao spise koji svedoče o životu Učitelja Isusa u Kumranu, nakon raspeća? On je iz Kraljevine Jerusalim, 1217. godine, izneo Trojeručicu, jer su tako odredili pravoslavni monasi. Malo je naivno kada se uzme u obzir da su tamo u to vreme vladali Krstaši. Otkuda toliki ugled jednog monaha, bivšeg princa iz Srbije? On do 1219. nije još bio arhiepiskop. Verovatno je posedovao veliko znanje. A znanje je dovelo do poznanstva, uticaja na druge, do mudrosti. Nisu uzalud spominjane tajne u vezi njega i njegovih putovanja.

U Žitiju Svetog Simeona Sava piše kako je Nemanja tog dana lovio i naišao na zapušteni manastir Hilandar. Ovde imamo običnog čoveka, koji je iz hobija lovio, pa poželeo da se zamonaši u manastiru koji će obnoviti.

Navešću samo one rečenice koje više liče na legendu. A možda su te reči iz nekih spisa stvorenih u Kumranu a tiču se Isusa.

"Jer kako ovoga da nazovem? Vladarem li, ili više učiteljem? Jer utvrdi nas i urazumi srca svih i povede nas kako treba ..."

"Jer sâm Bog zna, a ni od ljudi nije skriveno koliki je bio njegov podvig za nas i za ljudska neznanja, ovoga blaženoga muža, gospodina nam i učitelja, koji ima Solomonovu premudrost, Davidovu krotost, Josifovu dobru narav; svima divan i strašan vladar vladarima i gospodar gospodarima, i prosto reći drugi mu neće biti ravan".

"A oni plakahu i ridahu, gledajući kako se rastaju od takvog gospodina i pastira. "

"Vaistinu u nedoumici sam kako da ga nazovem. Da li gospodinom dobrim? Da li učiteljem prave vere? Ocem blagim? Pastirom, koji verom napasa predano mu stado?

"Da li preizobilnim služiteljem i ljubiteljem ništih? Da li nastavnikom prave vere i učiteljem dobre vere i čistote, svetlom vaseljene? Da li nastavnikom punim vedre i uzorom krotosti i posta? Da li nastavnikom premudrosti i smislodavcem i ukrotiteljem nesmislenih? Da li čuvarom stada svoga i premudrim braniteljem sviju onih koji žive oko njega? Jer vaistinu ovo sve dogodi se na njemu. "Jer beše pun premudrosti i razuma, i blagodat Božja beše na njemu".

"I stiže na livadu mira, među drveta krasna uzrastom i plodovima, na kojima poju slatke ptice, gde slušavši i požive mirnim i bogougodnim žiivotom, ukorenivši se dobro u pravoj veri i svetlo sijajući, stojaše kao divno drvo u dobrom pristaništu, to jest Svetoj Gori. A posred ove nađe nekoga željenoga monaha kao slatkoglasnu pticu i pustinoljubnu grlicu, milu utehu hristoljubivu starcu, i nekada od njega othranjeno jagnje, izdanak od ploda njegova i cvet od korena njegova, a tu je i dobri miris. Jer, vaistinu, zažele i počinu na livadi krasnoj, na kojoj pojaše ptica menjajući glasove, i nasićivaše se sa pet premudrih čula: gledanjem, slušanjem, mirisom, glasanjem i dodirom ptice. "

Sve ovo moglo bi se napisati o samo jednoj osobi koja je hodala svetom a to sigurno nije neko ko je vladao nad jednim narodom 37 godina, ratovao, donosio stroge zakone, a možda je odgovoran i za masovne zločine. Ovo može da bude delić priče o Isusu u Kumranu, i uopšteno o njegovom uticaju i ugledu među Esenima. Sveti Sava piše o svom ocu kao da nikada ranije nije imao ni duhovnog učitelja ni znao za Boga. Možda je dobronamerno želeo preneti važnu poruku, u ono surovo vreme. Na kraju Žitija on piše kako je Simeon znao kada će da umre i danima se opraštao od monaha.

"Jer, vaistinu, braćo moja ljubljena i oci, čudo beše gledati: onaj koga se svi bojahu i od koga treptahu sve zemlje, taj je izgledao kao jedan od tuđinaca, ubog, rasom obavijen, gde leti na zemlji, na rogozini, a kamen mu pod glavom, i svi mu se klanjaju, a on skrušeno moli da sviju proštenja i blagoslova."

Smrt Stefana Nemanje ili Svetog Simeona, dogodila se 13.02. 1200. godine. Postoji legenda kako je svetlost obasjala prostoriju kada je umro. To sam slučajno pročitala na internetu, ne znam odakle legenda potiče. I to baš liči na kraj knjige koja govori kako je Hristos napustio telo učitelja Isusa. Godinu dana posle smrti, Simeon je kanonizovan kao Sveti Simeon Mirotočivi. Jer je iz njegovog tela točilo miro. I kada je ga je Sava otkopao nakon osam godina, telo je bilo neraspadnuto. Tada ga je preneo iz Studenice u Rašku. Mošti su prenete više puta, iz mesta u mesto, da bi danas bile u Studenici, manastir gde se prvi put zamonašio. Postoji legenda o lozi koja je iznikla iz praznog groba kada su preneli mošti sa Svete Gore. Monasi su bili tužni zbog toga, ali on se javio u snu jednom od njih i rekao mu da će im za utehu narasti loza, koja je lekovita. Dirljiva priča koja nas tera da stavimo prst na čelo i probudimo intuiciju. Meni ne zvuči uverljivo da bilo čije telo može točiti miro, osim telo Isusovo. Možda nam je Sava ostavio ponešto od onoga što ne znamo a trebali bi znati.

Manastir Mileševa

Manastir je građen 1234. - 1243. Podigao ga je kralj Stefan Vladislav. Sama crkva ne govori ništa posebno, ali postoje freske koje su zagonetka i verovatno pričaju priču.

Umetnici su naslikali Simeona kako drži belu plaštanicu. Neko bi rekao da su imali u manastiru Hristov pokrov i krili ga. Neko bi pomislio da je ovo Isus u starosti. U Pećkoj patrijaršiji postoji freska sedog Isusa. Veoma moćno i prelepo izgleda. Beli anđeo takođe pokazuje da je u grobnici još uvek telo. Nešto je umotano. I na sve to, imamo jedan odraz na knjizi koju Sava drži. Naslovnica ima dva orla i muški lik koji poput senke izranja. Jedna strana lica potpuno je jasna, ali kada postavite ogledalo ispred slike, ukazuje se potpuni lik. Vidi se lik koji je Sveti Sava sakrio u svojim pisanim delima. A možda je u Hilandar doneo i pisano delo Učitelja Isusa.