Nikola Tesla - "Moji izumi"

"Jednog popodneva, kojeg se uvek sećam, uživao sam u šetnji sa prijateljem u Gradskom parku i recitovao poeziju. U tim godinama znao sam napamet cele knjige, od reči do reči. Jedna od njih je bila Geteov "Faust". Sunce je upravo zalazilo i podsećalo me na slavni pejzaž: Dan je pri kraju; ono, sve dalje sja, hita da drugi oživljava svet. Što me krila ne dignu sa tla, pa za njim, večno, da upravljam svoj let! Divnog li sna dok ono dole kreće! Kuda lete krila bestelesna, telesna krila vinuti se neće!

Dok sam izgovarao ove reči pune nadahnuća, sevnu mi misao kao bljesak munje i u trenu mi se otkri istina. Štapom u pesku nacrtah dijagrame, koje sam šest godina kasnije pokazao prilikom obraćanja Američkom institutu elektroinženjera, a moj prijatelj ih odlično shvati. Prizori koje sam video bili su čudesno izoštreni i jasni i imali su čvrstoću metala ili kamena i to u takvoj meri da mu rekoh: Vidiš ovaj moj motor, ovde; gledaj kako ću sada da ga obrnem".  Ne umem da opišem ta osećanja u tom trenutku. Ni Pigmalion kada je video kako njegova statua postaje živo biće nije mogao biti više uzbuđen. Dao bih hiljade tajni prirode na koje sam mogao slučajno naleteti, za ovu jednu koju sam joj otrgao sasvim neočekivano i uz opasnost po sopstveni život."

Ogromna većina ljudi nikada nije svesna onoga što se oko njih i u njima samima zbiva i milioni se razboljevaju i prerano umiru upravo zbog toga. Čovek može naglo da oseti tugu a da razbija glavu tražeći objašnenje, umesto da primeti da ju je izazvao oblak koji je presekao sunčeve zrake. Čoveku se u mislima može pojaviti lik dragog prijatelja, pod uslovima koje će protumačiti kao čudne, zaboravljajući da ga je nedugo pre toga sreo na ulici ili negde video njegovu fotografiju. Kada izgubi dugme na košulji unervozi se i proklinje po ceo sat, a ne može da prizove u sećanje svoje prethodne postupke i pronađe mesto gde se dugme nalazi. Slaba moć zapažanja nije ništa drugo do vid neznanja i odgovorna je  za mnoga nezdrava shvatanja i nepromišljenje ideje. Tek svaka deseta osoba ne veruje u telepatiju i druge psihičke manifestacije, spiritualizam i komunikaciju sa mrtvima i odbija da sluša namerne ili nenamerne varalice.


  Odlomak iz knjige "Moji izumi", Nikola Tesla

Read More

Jesenji dan za novi početak

Iskupljala  je lišće, braon, žuto, naranđžasto, suvo i prefinjeno poput papira, lomljivo poput njene duše kakva je bila do skora. Nije više sigurna niti hoće da tumači ko je zaista kriv, ona sa lošim izborom, strahovima i verom u ljude, ili slučajnosti koje su baš bile prave slučajnosti i nesreće. Teško je bilo sresti osobu sa kojom ćeš razgovarati u miru, koja ti neće deliti savete, pored koje će ti biti sasvim prijatno, koja će znati da sasluša. Želela je biti voljena, ali je povređena, želela je biti srećna, ali nešto joj se oduvek rugalo i zaustavljalo na sred puta. Tražila je dobrotu i bezazlenost, pružala ih, ali je malo sreće bilo sa tim. I svaka osoba sa kojom je mogla biti u sestrinskom ili bratskom odnosu, nije joj više bila fizički blizu. Društvene mreže nisu više bile zadovoljstvo jer je nadvladao cinizam, agresija, pametovanje, podsmeh, ludilo većih razmera. 

Predala se sadašnjem trenutku jer u njemu nema ništa od juče, a za dobre i čiste ljude nema mesta ni u onome što se zove sutra. Danas će sređivati dvorište, sutra kuću, igraće se sa psom i mačkom, a na poslu će raditi do iscrpljenosti, da bi umor progutao patnju. Na treninge će i dalje ići jer tamo je sve dobro, izbacuje se stres i obnavlja. Čitaće molitve, lepe knjige i gledati lepe filmove  o dobrim ljudima.

Jesenji dan traje i blista zlatnom lepotom. Nema ničega što je jurila i čemu se nadala, za šta se borila. Možda je to nula koja je potrebna, da se od nje krene. Ispraznila sam svoj krug i možda u nju došeta što mi treba.

Mrvica nade pojavila se. 

Read More

Lepota koja postoji

Stare telefonske govornice u Engleskoj, pretvorene u biblioteku. Postoji stotine fotografija iz raznih gradova i sela, sve je uredno i prelepo izgleda. Vredno svakog poštovanja i divljenja, ovakav narod je civilizovan, vezan za lepotu i vrednost, pametan narod. Ovo je poštovanje kulture, poštovanje vrednosti, uvažavanje svoje zemlje i ulice. Ako je ulica lepa to dokazuje unutrašnju lepotu građana i njihove vlasti. Ovo je primer da su na vlasti ljudi koji imaju osećaj za dobro, koji žele pokazati dobru stranu sveta, ovo je pokazatelj udobnosti, topline doma i uživanje u sitnicama. Stare govornice nisu polomljene i ostavljene kao ruglo, bačene na otpad. Pretvorene su u biblioteku, uredni mali prostor, koji u isto vreme podseća na neka stara vremena. Za stare ljude zahvalnost zbog nezaborava, za mlade divljenje i dobar primer. 

Englesko selo - šta izaziva u čoveku koji voli lepotu? Ja pomislim da je to bajka i nešto nestvarno, dok ne shvatim da zaista postoji. Zahvaljujući internetu, možemo videti stotine fotografija kućica i vrtova koji toliko lepo izgledaju da čovek mora poželeti da ode tamo. Ja se ne bih vratila sa ovakvog mesta. Prijatnost  su stvorili i neguju ljudi čije ruke kreiraju lepotu i održavaju, bez obzira koliko je savremeni svet pokriven betonom i tehnologijom. 

Read More

Hrišćanski filmovi - svetla strana sveta

Pre godinu dana otkrila sam da postoji lepša stana sveta koju pokreće poštena i svetla strana filmske industrije. Radi se o savremenim hrišćanskim filmovima sa snažnom porukom ali koja ima efekta i menja ljude, otvara oči. Puno filmova je urađeno i po istinitim događajima, što dodaje hrabrost da se vera osnaži. Sva ova dela možete naći na jednom sajtu koji se zove "Biblijski filmovi", a lako ih je odgledati bez prijave, bez reklama, jer su divni ljudi to kreirali nesebično. Link do njih je  https://biblijskifilmovi.com/igrani-filmovi/hriscanski-filmovi/

Glavno što se nauči i najveća prednost jeste jednostavnost vere. Bukvalno se ostavlja sve ostalo u čemu ste pokušavali pronaći neku pomoć ili  odgovor. Citate koje nikada nisam uočila sama u Bibliji, jer sam je čitala bez razuma i gurnula je negde u stranu. Shvatila sam sledeće:

- Ako je Isus rekao " Ništa nećete moći bez mene", onda nam je samo potrebna molitva njemu i vera da nas čuje, a to je ljudima najteže poverovati. Kada ga prihvatite kao prijatelja koji vas čeka da mu se obratite, vrlo brzo možete početi da osećate neku blagu blizinu, prisustvo koje ima neku vrstu lakoće i opušta vas.

- U Bibliji piše da mu predamo svoje brige i svoj teret. To znači da se u svakom problemu i muci možemo osloniti na njega i čekati ishod. Strpljenja ćemo imati ako se posvetimo sitnim zadovoljstvima dok će On sve rešiti za nas. Povešće nas dobrim putem, dobićemo znake kroz ljude i događaje, dobićemo osećaj kojim putem poći.

- Volja njegova jeste ono što će nas učiniti najsrećnijim. Jer On vidi i što mi ne vidimo, zna bolje od nas kako i šta urediti u našem životu, bolje zna od nas šta nam je potrebno. Njegova volja nije sebičnost već ono što je jedino savršeno  za nas.  Postoji citat gde Bog govori da se čovek ne oslanja na svoju mudrost već na njega. To je krajnje jednostavna poruka, da sve njemu prepustimo i da je život smislen samo na taj način jer mi smo neraskidivo vezani za Boga koji nas je stvorio i poslao u materijalno telo, da budemo svetlo u tami. Naše nije da se zamaramo zašto i zbog čega je to tako.

 - Ostavlja se sve vezano za pojavu zvana Novo doba. Tačno je da je Bog stvorio Zakon privlačnosti, mi smo magnetična bića i svako od nas je to mnogo puta  iskusio. Ali moramo koristiti zakon samo uz Tvorca. Samo uz njega ćemo privući što nam treba i pobedićemo privlačenje loših događaja.

- Ostavlja se sve vezano za bilo kakve trenere, kouč, joga, tarot, astro, razni energetski tretmani, meditacije i mnogo toga vezano za lični razvoj, jer ti ljudi naplaćuju pomoć a ne vraćaju te Bogu. Oni prodaju učenje gde čovek sam sebe isceljuje i tako produbljuje rane i proširuje prazninu u sebi. 

- Samo je potrebna molitva u sebi, bilo gde, nebitno da li si u crkvi ili u kući, u prirodi, ulici...Uvek mu se možeš obratiti. Ta jednostavnost je najveći luksuz a besplatna je.

 U jednom od filmova postoji objašnjenje zašto isprepletati prste na ovaj način, za vreme molitve. Ovako nam ništa neće izmači iz ruku.

Read More

"Izgubljeni simbol" - Den Braun

Ovu knjigu sam čitala ravno pre deset godina, i to preko laptopa jer nisam bila u mogućnosti da je kupim. Nisam verovala da među Braunovim delima postoji nešto bolje  nego što je  hit knjiga "Da Vinčijev kod". 

"Izgubljeni simbol" nije samo  uzbudljiva drama od početka do kraja, već je čitava riznica istraživanja, znanja, istorije, pitanja i odgovora. Prepliću se religija i nauka, u stvari, poklapaju se, jer obe dokazuju da čovek ima mnogo jači unutrašnji potencijal nego što je svestan. I da najveća moć postoji u jednoj reči koja postoji u Bibliji, skrivena ili pred očima a da je nismo ni svesni. Reč kojom je Bog stvorio svet.

Foto: Delfi

Mnogo puta sam nailazila na članke koji najavljuju snimanje filma po ovoj knjizi, ali sada se to zaista ostvarilo. Den Braun je na svom profilu najavio premijeru filma "Izgubljeni simbol", a čini mi se da je film izuzetno dobro urađen. Knjiga je toliko bogata, da bi stvarno bilo šteta ako je film ogoljen. 

Delovi iz  romana

Suština svega je u tome da ljudi vekovima traže "Reč" kojom je Tvorac stvorio svet. Jedino sigurno jeste  mesto gde je ona skrivena, a to je Biblija.

Živeti u svetu, a ne biti svestan njegovog značenja, isto je što i hodati po ogromnoj biblioteci a ne pipnuti ni jednu jedinu knjigu.

 

"Svakog  letnjeg  semestra  predajem kurs  pod nazivom  Okultni  simboli. U njemu često spominjem Vašington. Trebalo bi da se prijavite  na taj  kurs."

"Okultni simboli! - brucoš  je  ponovo  izgledao  uzbuđen. Znači, u Vašingtonu ima đavolskih  simbola!"  Langdon se nasmeja. "Žao mi je, ali reč "okultni", ima  zapravo  značenje tajni, ili  skriveni.   

U  vreme verskih progona svako znanje  koje   nije  bilo u skladu sa dogmom moralo je  biti skriveno  ili okultno, i  pošto  je  ugrožavalo crkvu, ona  je  sve  što  je okultno označila kao nečastivo  i  ta se predrasuda održala do danas."

Vekovima  su najsjajniji  umovi  na  svetu  ignorisali  drevnu  nauku, ismevajući  je  kao  skup  neznalačkih  zabluda,  naoružavajući se arogantnim skepticizmom i zaslepljujućim tehnološkim  inovacijama,  oruđem  koje  ih je vodilo samo još  dalje   od istine. Svako otkriće koje napravi jedna generacija biva  opovrgnuto  uz  pomoć  tehnologije   sledeće  generacije.  I  tako  to  biva  već vekovima. Što čovek više uči , to više shvata da ništa ne zna. Hiljadama  godina, čovečanstvo  luta  u  tami,  ali  sada,  kao  što  je  bilo prorečeno, nastupa promena. Lutajući  slepo bespućem istorije, čovečanstvo je  stiglo  na  raskrsnicu.

Ovaj  trenutak  prorečen  je  odavno, predskazan u drevnim spisima, prastarim  kalendarima, čak i  u  zvezdama. Datum je  tačno određen, dolazak  predstoji. Objaviće  ga  zaslepljujuća  eksplozija znanja. 

Blesak  jasnoće  koji  će  obasjati  tamu  i  podariti  ljudskom  rodu  poslednju priliku da se udalji od ambisa  i  krene putem mudrosti.

"Znači, ako dovoljno ljudi počne da misli o jednoj istoj stvari, onda će gravitaciona sila te misli postati primetna...i pretvoriće se u stvarnu silu".

"Misao, pa i svaka najmanja ideja koja se stvori u vašoj glavi, ima masu. Misao je stvar, izmerivi entitet, s izmerivom masom."

Read More

Ostaviti gluposti

Tako je lepo biti sebičan i više ne razmišljati kuda svet ide, da li neko vlada u senci, šta hoće ovi a šta oni, ko vara narod, ko laže, ko hoće da nas vodi u propast a ko je dobar....Jedno je sigurno - mi ne znamo ko je zaista dobar.

Prođeš sve, od slušanja politike do teorija zavera, od svakojakih tvrdnji i navodnih istraživanja nekih likova za koje nikada ne bi čuo da neko drugi nije podelio na društvenoj mreži. Prođeš kroz sve to, smatrajući da neke istine treba da isplivaju, da neko drži neke tajne, čitaš pisce koji se bave tajnama, veruješ da bi nešto trebalo da se promeni....I onda dođeš do zatvorenih vrata, i sve tako  iznova. Greška je u tome što ne vidiš natpis na vratima : " Ne vredi ti ništa, sve ostaje kako jeste.".

I to je tačan odgovor, a imaš sreće ako do njega dođeš u zrelim godinama. Danas je mnogo odraslih ljudi, pa i sredovečnih, koji su apsolutno zašli u gluposti, da su totalno van svoje pameti i svojih razmišljanja. Teoretičari služe kao idoli, vesti se šire poput zaraze najgore vrste, a nisu vesti uopšte. Od reptila u podzemlju do nekog zaprašivanje, do čipova i magneta, od priče o globalistima i satanistima - ljudi su izgubili vezu sa svojom ličnom inteligencijom, izgubili su svoje mišljenje i svoj osećaj. Imaju samo tuđe mišljenje. A takođe se hvataju i za božje ime dok smatraju da ih Bog podržava u glupostima. Kada bi se iskreno pomolili za svakodnevni kontakt sa Bogom, ne bi više slušali lažne proroke koji govore o kontroli nad ljudima. Tačno je, kontrola postoji, ali upravo tamo gde su oni. Ufolozi, astrolozi, nadrilekari, lažni božji ljudi, mislioci koji su se tek tako pojavili da bi stekli slavu....Imamo šetajući cirkus po internetu, ljude koji redovno postavljaju emotikon smajlija na broj bolesnih i umrlih, imamo mnogo nepismenih buntovnika koji se  busaju u prsa i smatraju da sve znaju, a ne znaju dalje od onoga što su pročitali, jer uopšte ne razmišljaju.

Kažem, sebičnost je dobro rešenje u ovim danima. Ne misliti o svetu, jer svet je poludeo. Normalni će pronaći put do tebe i ti do njih, ako želiš. Molitva je spas, ako tražiš da budeš pametan i na pravom putu. 

Foto: Lismarys cottage

Read More

Sećanje na jedno divno stvaranje

Sećanje mi se vraća, kako sam ovde, u septembru i oktobru 2018.-e pisala Zvuk tišine. Uz ranu jesen, uz ptice i mačka koji se igrao uz mene i ležao na klupi... Svašta se može u skromnosti i jednostavnosti. Samo neka je mašte...

Danas

Desile su se stvari koje sam želela ali ne do kraja. Stigla sam iz grada gde sam provela nekoliko dana i gde je tamo sve što najviše volim. Nije bilo druge utehe osim da stvaram novu knjigu. Nisam znala šta ću da pišem, imala sam bojazan od bunila i otupelosti, od gubitka volje. Međutim, jednog kišnog jutra, došla mi je ideja da pišem knjigu po tekstu na blogu koji sam napisala dve i po godine ranije. Korak po korak i stvarala sam priču koja mi je legla na srce. Divna, topla jesen, nova nada i cilj. Svetlo u mraku. I nastao je Zvuk tišine.

Vesna je napustila svoju kuću jer je u svetu zavladala epidemija ludila a to je zahvatilo i njenu porodicu. Ostavila je sve i pobegla na Radan planinu. Tamo je pronašla staru, napuštenu kućicu, a proleće je stiglo...Ubrzo su stigli i njeni prijatelji, pa i njena ljubav.

Sve sam to smestila na početak 2020.-e godine.

Tako se desilo, da sam imala svoju knjigu u ruci, baš u to vreme iz knjige, kada je zaista krenula svetska epidemija. A i neki oblici ludila ne manjkaju ni danas danju.

Vrlo često poželim da se i ja sklonim negde u planinu ili neko prelepo selo gde su ljudi bezazleni i gde mogu slušati ujutru ptice umesto buke sa ulice, gde mogu sa nekim popiti kafu uz lepe teme i pomoliti se Bogu za Njegovu volju.

Stvarno nam je svima to potrebno.

2018.

2018.

Read More

Čitajmo knjige!

 Mnogi će danas reći: "Nemam vremena". Naročito mlade žene koje imaju decu. Međutim, one ne računaju vreme provedeno listajući po telefonu stranice društvenih mreža, novosti po Googlu, recepte od kojih većinu neće isprobati, vreme na viberu dok šalju ili primaju fotografije. Uživaju u razgledanju tuđih profila, gde je ko otišao, ko se kako obukao, kakva su tuđa deca...Ima vremena za čitanje, ali prvo treba da se shvati svrha čitanja.

U ovo doba, nema opravdanja da budeš unazađen. Nema opravdanja da budeš glup. Ne moraš da imaš diplomu završenog fakulteta da bi  sebe smatrao obrazovanim. Ne moraš da čitaš ozbiljnu književnost i da se zamaraš tragedijama. Postoje stotine svetskih pisaca koji su napisali prekrasne priče, interesantne životne sudbine, gde će te upoznati druge i uvideti u drugima svoje osobine. Čitajući strane pisce imate šansu upoznati druge narode i kulture, načine živote, lepšu stranu sveta. Čitajući domaće pisce, uviđate koliko imamo nadarenih ljudi, koliko imamo stvaraoca i bez onih čije su knjige lektira u školi.

Čitajući, postajete bogatiji iznutra, ispunjeniji, pametniji i mudriji.

Read More

Divčibare - "Zemlja leptira"

Ovog leta dopao mi je odmor sredinom jula, i to iznenada, prvi put posle nekoliko godina u to doba. Pošto nisam bila u prilici da odem na more, a planine obožavam, rešila sam da budem skromna i jednostavna. Otišla sam u pitomo naselje Divčibare, ispod planine Maljen, koje pamtim samo po školskim danima. Ispostavilo se da je ovo brzo rešenje za odmor bilo pun pogodak. Tamo sam imala devet dana stvarnog života, tamo gde ima puno ljudi a malo buke, gde sam poželela da ostanem da radim i živim, bez ikakve želje za povratkom u grad i svakodnevnu ludnicu. Bila sam sama ali nisam se osećala usamljeno, jer na ovakva mesta očigledno dolaze ljudi koji žele iskusiti svu lepotu jednostavnosti i mira. Osećala sam se kao u filmovima kada neko pobegne daleko, u neko malo mesto gde se brzo navikne na mnogo lepšu i opušteniju svakodnevnicu. Hodanje kilometrima a da se ne umoriš, normalan vazduh i na plus trideset pet stepeni, a tu je i turistički vozić koji vas vodi na vidikovce. Divčibare sam nazvala "Zemlja leptira", jer nikada nisam videla toliko mnogo leptira, različitih boja i veličina. Prvi dan kada sam sela na klupu, doleteo mi je ogroman crni leptir i zadržao mi se na majici. Gde god sam krenula videla sam ih u velikom broju. U najlepšem sećanju ostao mi je crkveni park i prelepa mala crkvica, naselje vikendica u blizini vrha Kraljev sto, vidikovac odakle se vidi pola Srbije,  ski staze i mesto oko žičare. Lepo je otići negde gde nije atrakcija, a odmoriti dušu i videti koliko lepote ima tamo o čemu ti nisu mnogo pričali....

Read More

Spašena od ludila

 

"Gledaš kako deo sveta ludi, od ludih do još luđih priča i shvatanja...Hvala Bogu, što me je izvukao iz gomile. Neka ih, neka plešu pozornicom koju su postavili navodni ratnici svetlosti i lažni proroci. Kada se probude, moraće iznova da uče. Ko ti najviše priča o slobodi, taj ti je napao mozak da ga porobi. " - zapisala je u svoj dnevnik i nasmešila se zadovoljno. Izbegla je ludilo za dlaku.

Možda je ljudska glupost toliko uporna, da izgleda kao da je neuništiva. Ali ako je pustimo da teče, iscureće do kraja, kao mutna voda iz napukle cevi.

Ja i ja igramo se rata.Koja gubi, ne zna to nijedna. Možda ona treća što otvara vrata... I ona je "mi", možda je ona pobednik.

Lepota je u jednostavnosti, a jednostavnost je kada primećuješ ispred sebe a ne oko sebe, ljude i njihove događaje koji nisu tvoji.

Read More

Pustinja u čoveku

Sanjao je pustinju, ali nije znao da li je ona u njemu ili okolina tako utiče na njega. U sledećem snu hodao je pustinjom i shvatio koliko je prazan dok je sa suncem i golom zemljom sve u redu. Sve je bilo onako kako je stvoreno, samo se čovek udaljio od svoje prirode.

Stigao je do dela pustinje gde je procvetala i gde drvo uspravno stoji, prisećajući se da je nekada verovao u čuda i prestao. Naučili su ga da mora biti "realan" i prilagodljiv, da živi po pravilu i da nema želje. Divili su mu se kako je ozbiljan, fin i uspešan...dok je on sanjao pustinju i nosio je u sebi.Morao je da bude po meri i želji roditelja, stričeva, strini, tetki, baba, đedova, kumova i komšija...Mislio je da mora. I sada, dok je hodao pustinjom, shvatio je da se samo mora umreti. Jednog dana vratiti se Bogu i uvideti koliko ništa nije uradio da ispuni prazninu.

Nije se smeo boriti za ljubav koju je hteo, nije smeo reći "ne" drugima i sebi "da", nije smeo reći " baš me briga", nije smeo ništa osim da beži sigurnim putem. Do pustinje... Jer dok je radio za druge, bio je osiguran da će svi biti zadovoljni i on dobar, dok nije osetio i da je na odmoru umoran, da je prazan i kad beleži uspehe, siromašan pored novca. Shvatio je zašto se ponavlja jedan isti san.

Hodala je kroz raj svežine, zelenila i vode. Kako je vreme prolazilo, osetila je da više ništa nije ni strašno ni važno. Sve je ostalo iza nje i daleko. Nestala je uznemirenost i nervoza, svako sećanje bilo je suvišno, a postojali su samo bitni ljudi. Osetila se važnom i voljenom. Setila se one tvrdnje da nas Bog sve voli. Ovde je osećala tu ljubav jer imala je vremena. Nisu postojali autoriteti, pitanja, očekivanja...Samo lepota.

"Mislim da vise nista necu misliti. Ispraznicu mozak jer zivot i sa mozgom zna biti grozan. Idem na nultnu tacku, tamo necu pustiti nikoga."

Zapamtila je šta treba da radi kada se vrati. Da ide prema osećanjima i svojoj volji, da uskladi mozak sa srcem i ne seća se ničega što ju je sputavalo da postoji. Jer kada živiš po pravilu i u brigama, ne osećaš postojanje.

" Poneću svežinu sa sobom i biraću koga puštam u svoju blizinu. Nisam to nova ja već prava ja. "

Izašla je sa ispunjenom prazninom u duši i sa osvetljenom tamom.

Read More

Li Strobel - ogledalo nas mnogih

Kada sam pre nekih petnaest godina videla reklamu za knjigu "Isusov zločin", verovala sam da je nešto kontraverzno, neko strašno otkriće, s obzirom na naslov. Međutim, knjiga jeste pravo otkriće, ali pozitivno i nesvakidašnje. Novinar koji je sedamdesetih  godina bio ateista, koji je nagrađivan za svoje ateističke radove, dokazuje postojanje Isusa Hrista , raspeće i vaskrsenje. Njegovo istraživanje koje je podsećalo na detektivski slučaj, dovelo ga je do Boga, da i sam postane vernik. I da na kraju svoje istrage objavi neoborive dokaze da je Hrišćanstvo istina, da i sam postane pastor. 

Sve je krenulo početkom osamdesetih, kada je u jednom restoranu, njegovu ćerkicu spasla medicinska sestra od sigurnog davljenja za vreme večere. Sestra je tvrdila da joj se ne zahvaljuju, već Isusu koji joj je ukazao u koji restoran večeras da dođe. Imala je jaku intuiciju, da se predomisli u poslednjem trenutku i krene na večeru tamo gde se ovaj događaj odigrao. Vođena svojim sumnjama u slučajnost, žena Li Strobela, podseća se kako je nekada bila vernica i dobija želju da se ponovo vrati Bogu. Počinje da se druži sa ovom sestrom, odlazi sa njom u crkvu, čak se i krštava u hrišćanku, što se njenom suprugu nije nimalo svidelo. Njihov brak umalo se nije okončao, kada je Li došao do jednog rešenja za koje nije znao koliko će okrenuti njegov život iz korena. U potaji, on i dan i noć radi na "Slučaju Isus", tako što intervjuiše osobe kojima veruje i za koje sigurno smatra da će mu pomoći da obori hrišćansku veru u njegovoj ženi. Međutim, svi ljudi koje je posetio, sudija, psihijatar, doktor, istoričar...ugledni profesori i naučnici, svi samo mogu dokazati da je Novi zavet istinit. Na kraju ovog put, Li priznaje svojoj ženi šta je učinio i da je postao vernik. 

Da biste videli koliko je ova priča veličanstvena, možete pogledati film. Ovog leta, oduševljena hrišćanskim filmovima koji su lepša strana sveta, pustila sam onaj koji sam zaobilazila godinu dana. Čekalo me je prijatno iznenađenje. Li Strobel je ogledalo nas mnogih. Videla sam sebe u njemu, bez obzira što nisam nikada bila ateista. Godinama sam tragala za mnogim rešenjima smatrajući da nas je Bog ostavio da se snalazimo sami. Ali ovakve priče, naročito istinite, pomažu nam da shvatimo i vratimo se. 

 

Read More

Put u sebe - sa Bogom

 Moli  onako kao da tražiš nešto od sebe. Kao da tvoj zaštitnik i najbolji prijatelj sluša i odmah će ti poslati rešenje. Nemoj se klanjati samo fizički  i misliti o reči "vera", jer to nema nikakvo značenje ako ne veruješ da te sluša. Pred spavanje zatraži od Vrhovnog uma da ti pomogne, oseti  toplinu  i sebe pred njim u Svemiru, svetleće boje, a sutra će svetleti i tvoj put. Zaspi sa tvrdnjom da je već doneo najbolje rešenje za tebe. I zatraži da ti pomogne onoliko koliko treba. Jer On očekuje da pomogneš i sam/a sebi.

Ako ovakvu molitvu prihvatiš, to neće biti obična molitva, već razgovor sa onim kojeg tražiš i kojem se trebaš prepustiti. Hoće pomoći, i to odmah ujutru menjaju se tvoje sitnice, uverenja, raspoloženje, a ako se promeni tvoj osećaj, promeniće se i svakodnevnica, što znači, menja se život. 

Ali moraš zaboraviti da udovoljavaš drugima, svako ima svoje iskustvo koje je privukao. Moraš prestati da slušaš tuđa očekivanja, nikome dobro nisu donela. Nije bitno šta očekuju u porodici, kolektivu, familiji...Bitno je šta osećaš. Zato uveče ili u gluvo doba noći, neka potone lice tvoje u jastuk i govori Bogu sve što želiš.Zamisli svetlost koja te stvorila, njen si deo i u svakom trenutku te čuje. To je lepa istina, lep odnos, bezuslovna ljubav, sa njegove strane. Predaj se i ti njemu, bez uslova. Očekuj da pomogne koliko treba. Ako nakon molitve nemaš lep osećaj, onda se nisi predao/la u potpunosti. Samo potpuna predanost i poverenje dovodi do njegove zaštite i ruke koja će te voditi. Zatraži, oseti prisustvo, oseti da si energija sišla u telo da iskusiš telesno zadovoljstvo. Zatraži da ti pomogne da se izboriš u ovoj drami, zemaljskoj. Samo znanje ti je potrebno. 

Desiće se da ti ne ispuni želju i potrebu, i da će ti poslati upozorenja kroz ljude i događaje, da to što tražiš nije dobro za tebe. Bog te uvek čuje ako imaš vere i kada živiš u molitvi i veri, uvek će ti nešto činiti s razlogom. Isus je rekao da ništa ne možemo bez Njega. Znači, potreban je On i stalno obraćanje Njemu. Da bude kruna našeg života, u sitnicima i velikim stvarima. Svakodnevno. Tako se sve menja i vidimo sebe iznutra. Sve dobija smisao. 

Sve ovo najbolje se može videti i naučiti u hrišćanskim filmovi. U poludelom svetu koji sebe naziva modernim, pojavili su se nadahnuti ljudi koji godinama uporno snimaju filmove o najvećim vrednostima. Tek tada možet shvatiti koliko je sve jednostavno i koliko vam je istina bila pred očima dok ste je uporno tražil

https://biblijskifilmovi.com/igrani-filmovi/hriscanski-filmovi/

Read More