Priče u krug

 Želela bih mir, svoj mir, luksuz koji se najteže danas postiže.  Divna mirna jutra i odlazak na posao koji je po meri čoveka. Želim taj mir u životu kada mi neće "konci" pucati u organizmu i tuga i stres prvo mesto zauzimati. One dane koji ne traže ništa i obećavaju sve. Sadašnje trenutke koji su radost i svetlo, bez ikakve sumnje da će tako i da ostane.         Molim život da normalan bude jer svako ima pravo na svoj mir. Molim za radost jer sam je dostojna. I onaj mir iz kojeg proističe svaka sreća. Da ne budem ničiji rob niti most do nečijeg uspeha. Želim jutro uz osmeh  i veče ispunjeno zahvalnošću. Svet je za sve nas i zaslužujemo ravnopravnost.      

  Sećanja na tebe, da li su stvarna? Možda je samo to istina dok živim u iluziji. Osećam, postojiš negde u prošlosti koja stoji, poput zaustavljene scene filma. Tamo si i znaš za mene, dok se ja uvek iznova pitam... Šta je istina? Šta je san? Od svega ovoga šta je java?  Tvoje su reči ostale u meni, pokušavam da ih iznedrim, dok ćute i čekaju svoje vreme.  Tvoj pogled uvek istu poruku šalje, dok ne znam odakle i kako u prošlost da krenem.  Zatvaram oči i sebi se vraćam, daleko...Ti si tamo.