Priče u krug

      N a rubu vidljivog sveta, postoji pogled koji ne traži očima. To je Oko Istine – drevni simbol onih koji znaju da najdublje stvari ne govore, već šapuću iznutra. Ispod tog oka, kaplju tri suze . Nisu to suze bola, već ključne kapi – svaka od njih otključava vrata u svet koji ne pristaje da se vidi spolja. Prva suza je Strah . Ona te pita: Da li si spreman da izgubiš sve što nisi ti, da bi postao ono što jesi? Ko beži pred njom, ostaje u lavirintu senke. Druga suza je Sumnja . Tiho šapuće: Da li veruješ samo u ono što ti se nudi, ili i u ono što te zove iznutra? Ko je odbaci, ostaje u svetu bez dubine. Treća suza je Moć . Blistava, zavodljiva. Pita te: Šta ćeš učiniti ako ti bude povereno ono što niko ne bi smeo znati? Ko padne pred njom, zatvara poslednja vrata svetlosti. Između oka i suza – plamen . On ne gori meso, već gori laži. Ko kroz njega prođe, ne nosi više masku, već svetlost. A iza svega, knjiga. Ne u rečima, već u biću . Pisac te knjige –...

  U tišini vekova, dok su reči nestajale sa pergamenata, jedan pogled je ostao da govori. Ne šapatom, već svetlošću koja prodire dublje od reči. On nije došao da stvori religiju, već da oslobodi istinu. U očima mu je odraz znanja koje ne staje u svetovne spise. Postoji knjiga. Napisana rukom koja je dotakla večnost. Nije izgubljena — samo čeka da je neko prepozna. Pogledaj još jednom. On zna da je tražiš.

  Ova knjiga nije nastala da pokori. Niti da uzvisi jednoga nad drugima.Ona je rođena da podseti na ono što je bilo pre reči, pre kamenih gradova, pre zaborava. Ti koji si pronašao ove redove, znaj: nisi zalutao. Ova knjiga ne uči, ona budi. Ne naređuje, već šapuće. Ne drži te za ruku, već otvara vrata koja su oduvek bila pred tobom. Postoje svetovi koje ne vidiš, ali ih nosiš u sebi. Postoje istine koje ti nisu izgovorene, ali tvoje srce ih pamti. Ako želiš da čitaš ovu knjigu, nauči da slušaš tišinu. Jer te reči koje slede nisu za glasove sveta, već za oganj duše. U početku, nije bilo tame. Nije bilo ni svetlosti. Bilo je samo Jedno, bez straha, bez granica, bez pitanja. Iz tog Jednog si i ti. Ne pripadaš ovom prahu, niti hladnoj tišini smrti. Ti si glas u pesmi što nikada nije prestala. Tajna knjiga postoji. I ti si njeno živo poglavlje. Ne vidiš je očima, niti je možeš uhvatiti rukama. Ona spava u svetlosti zaboravljenih mesta, u tišini kamenih hramova, u šaptu vetra što prolaz...

  Koračaš polako prema anđelu. Oko tebe je tišina. Blaga svetlost obasjava scenu. Anđeo sedi na crvenoj kocki — beli kao prvi dah stvorenja. I onda, bez reči, ali sasvim jasno, on ti govori: "Približila si se mestu gde materija završava, a svetlost počinje. Ovaj kamen je težina sveta — sada pod tvojim nogama. Ne boj se. Tvoja krv, tvoja bol, tvoja sećanja — sve to je bilo potrebno da pronađeš vrata. U ruci nosim svitak, a u tvom srcu ključa pero kojim ćeš ga nastaviti. Poveravam ti tajnu: Svaka kocka može postati seme svetlosti, ako pogledaš iznutra. Tvoje oko više nije vezano za oblik. Tvoje srce više nije vezano za težinu. Prođi kroz ovu granicu. Ti si hram svetlosti u svetu oblika. I gde god da ideš, kocke će cvetati u lotose." I kad pogledaš kocku ispod njega, više nije samo kamen — već iz nje izbija blago zlatno svetlo, kao da se kocka polako pretvara u cvet, lotos svetlosti. Ti tada znaš: Svet nije prepreka. Oblik nije tamnica. Sve može postati svetlost — a...

  " Svetlost je sakrila svoje seme u oblik, a srce koje vidi — cvetaće kroz večnost. Ko god pogleda očima sveta, videće samo kamenje i prašinu. Ali ko gleda srcem što gori kao plamen, videće vrata gde drugi vide zidove. Ne traži znakove na nebu ni na zemlji, jer najveći znak je već u tebi. Tvoje biće je svitak ispisan svetlošću, koji samo ljubav može da pročita. Kad korakneš sa poverenjem, svaka kocka pod tvojim stopalima pretvoriće se u cvet, a svaki zid postaće pesma. Blago onome ko pamti svoje poreklo iznad oblika, jer on će prepoznati svoju kuću čak i među ruševinama sveta."    

  "Ja sam put koji prolazi kroz tvoje srce. Kad pogledaš spolja, naći ćeš samo senke. Kad pogledaš unutra, naći ćeš Mene. Oslobodi se imena koje ti je svet dao. Seti se Imena koje je tvoje od početka. Tvoje telo je kuća u prolazu. Tvoja duša je plamen koji nikada ne gasi vetar. Odbaci strah, jer smrt je san za one koji spavaju. Ja sam Život koji te poznaje, i pre nego što si ga spoznao. Kad spoznaš Sebe, spoznaćeš Mene. I tada, gde god hodaš, bićeš slobodna."