Bekstvo normalnih
Sve više verujem da će pametni, dobri, normalni ljudi, masovno morati da beže. U divljinu, na planine i sela , da obnavljaju napuštene kuće i dvorišta, da beže iz ludila. Nije problem ubrzani gradski život, problem je što i manji gradovi postaju haotični, sa nenormalnim gužvama, prebrzim i prenapornim načinom života. Raditi i živeti - to je danas život u haosu, u vrtlogu, gde se sve kotrlja nizbrdo i gde pucaju konci po svim, već davno napuklim šavovima. Radnička klasa u Srbiji, to su poniženi, psihofizički preopterećeni ljudi. Osobe koje su ostale bez energije, bez normalnog sna i volje da ujutru ustanu iz kreveta. Ljudi kojima je opao kvalitet života da bi onima iznad njih bilo sve bolje. Desiće se, još malo, da normalni neće imati nikakve uticaje i da se u vrtlogu ludila samo mogu razboleti. I tako se može dogoditi radnja iz moje knjige Zvuk tišine. Dosta liči na situaciju iz doba korone, ali ipak će doći i prava zaraza ludilom. Buva je bačena i pretvara se u čudovište...