Priče u krug

Jedinstven si? A želiš pisati? To je sjajno! Biti jedinstven i održati svoju individualnost je izuzetno važno u kreativnim profesijama kao što je pisanje. Kao stvaralac, važno je da iskoristiš svoje jedinstvene ideje i perspektive kako bi stvorio nešto originalno i autentično. Pisanje je moćan alat koji ti omogućava da izraziš svoju kreativnost i da podeliš svoje misli sa svetom. Bez obzira na to da li pišeš fikciju ili nefikciju, tvoja  jedinstvenost i autentičnost će pomoći da tvoje reči imaju veći uticaj na čitaoce. Kao pisac, možeš pronaći inspiraciju u svojim ličnim iskustvima i emocijama.Tvoja jedinstvena perspektiva i stil pisanja će pomoći da  čitaoci osete  autentičnost i otkriju nešto novo i zanimljivo. Važno je da ne pokušavaš da se prilagodiš drugima i da ne pokušavaš imitirati druge pisce.  Ostani veran sebi i svojoj autentičnosti kao pisac. Iskoristi svoje jedinstvene ideje i perspektive da kreiraš nešto novo i originalno. Tvoja jedinstvenost će ti po...

Reč "vera" poistovećuje se sa religijom , da je to ono u šta verujete. I tako je vekovima. Ljudi je mehanički izgovaraju, a oni koji posećuju hramove imaju zajedničko ime, vernici . Podrazumevano je to, ako veruješ u Boga, da si "vernik", što i nije baš dovoljno definisano, jer čemu to, ako samo veruješ da božanstvo postoji? Zato što vera nije samo smatrati da bogovi postoje, to je više shvatanje  i mišljenje. Ova reč ima značenje samo ako si nešto naumio, a to nije lako i potrebna ti je pomoć. I to ne ljudska, već ona nevidljiva, bilo da si je zatražio od Boga, svetitelja, anđela, ili od samog Univerzuma.  Ukoliko si poverovao da te je to čulo, odmah ćeš početi da dobijaš razne poruke kroz simbole, znakove ili snove, razgovore... To što te je čulo, unapred zna da li je tvoja želja ili namera dobra za tebe. Ako nešto nije dobro, poslaće ti lošu intuiciju, prepreke, blokade koje nećeš moći preći. U tom slučaju, bolje odustati i sačekati da stvari krenu na bolje.  Ak...

Vaskršnje je vreme. Proleće se pokazalo u punom sjaju onda kada je kalendarski stiglo. Zatim je zahladnelo i pao je sneg. Svuda se šareni a ne možemo da uživamo u tome. Gledamo i  čekamo, dok ponovo oblačimo zimsku jaknu. Robovi smo. Sve je očiglednije. Sve jasnije. Radimo, ali rad uzima danak, mnogo više nego što daje. Žao mi je što nemam nade. Za decu koja odrastaju ima je sigurno. Ali za nas koji smo odrasli u vremenima zla, nema je više. Robovi smo i uvek višak u svojoj zemlji. Od kada sam počela odrastati mislim da sam višak u Srbiji.  Ko će se izvući? Samo onaj ko započne neki svoj posao i onaj ko ima debele živce, koga nije briga šta se dešava. Blago ljudima koji se umeju snaći. Ja sam u grupi koja robovski, odgovorno radi.  Čekajući sunce i čekajući proleće.   

💙 Kada ne mogu izaći iz kruga ludila, niti mogu osetiti da će sutra biti bolji dan, tada jednostavno osećam, da nisam u svojoj koži.  Kao da sam tuđi cvet a da nemam svoj vrt. Kao da moram robovati tuđim uspesima i biti potpora tuđim idejama.  Robovi smo, neko tako hoće i Srbiji se moderno robovlasništvo sprema. Uzima maha, svesni smo i ne znamo šta ćemo sa tim. 💙 Možda je rešenje u ignorisanje svega, u podsećanju da je sve prolazno i da ozbiljnost nije potrebna. Sve posmatrati sa strane.  ☘️ I vratiti se sebi. Polako, uz dobar osećaj, uz razumevanje svojih misli i koraka . Setiti se šta volim, šta hoću, šta želim, šta nedostaje. A nedostajem sebi. Jednom sam u polusnu videla dete u meni, u tami plače i hoće da kaže: "Dosta, dosta, povređuješ me!" 🍀 U pravu su oni koji govore o unutrašnjem detetu. To smo mi, pravi mi. Dete će prestati da plače kada oseti povratak njemu - sebi.