Priče u krug

Dešava se... " Samo još ovo da završim pa ću da skuvam kafu. Nikako da stignem." " Htela sam da popijem kafu malo pre, ali imam posla, ne stigoh." " Samo što sam skuvala kafu, neko me zove. " " Ohladila mi se kafa, nisam je trebala ni poželeti na ovom ludom poslu." " E, sad ću da popijem kafu posle ručka." " Nestade struje, ne mogu ni kafu popiti." Jutro " Baš mi je dobra ova kafa, odavno nisam bolju skuvala." " Dobro je što me je  kafa razbudila. Jedva sam progledala." Podne " Mogli bismo još po jednu kafu, ona prva se ne računa." Veče "Popila bih kafu ali neću moći zaspati noćas." Prijatelji " Hajde da se jednom nađemo na kafi, da se ispričamo." Posle godinu dana... " Eee,  nikako da da popijemo onu našu kafu." " Haha, hajmo online. Vidi što je lepa ova slika." " Haha, evo ti gif, još je lepši." Odvajkada, od kada postoji, ovaj napitak je toliko ...

  Magda je videla leptira... Monarh koji toliko radosno leti, kao da je čuo neku najlepšu vest. Onda je u kući pogledala najnovije vesti, ništa dobro...Magda je rešila da krene za leptirom. Brzina njegovih krila, kao da je uključen u struju, bio je najlepši prizor dana, najlepša scena pred njenim očima. Kao da je slao poruku  "Ne razmišljaj previše, oseti ono što je trenutno sada, ispred tebe, u tebi."  I bilo je tako, trenutak je doneo divljenje.  "Kada bih mogla kao ti, da treperim od radosti, da ne mislim i ne pitam sebe ništa, a ni druge. Da lebdim dok hodam, iznad svakog osećaja. " Sledećeg jutra, Magda nije slušala vesti i nije se prisećala ničega. Kao da je let Monarha obrisao blokade u njoj koje su joj smetale. Osetila je samo sebe i  čvrstu vezanost za tlo i udisaje čistog vazduha, koji više nije imao težinu i gustinu kao juče.  I jutarnja kafa bila je  ukusnija, i početak dana bio je prijatniji u sadašnjem trenutku.  Ponovo je videla lep...

  Drveni pod je te večeri osetio još nečije korake. Njegova lepa senka a još lepši lik  pojavili su se ispred njenog radnog stola, dok je svetlost sa ekrana televizora osvetljavala njegovo lice. Nije stigla ni da se uplaši niti da se upita ko je, jer se učtivo naklonio, poput gospodina iz vremena sto godina unazad, kada se upoznaje sa damom. Više je ličila na neurednu tinejđžerku, dok je sedela za tastaturom u svojoj otrcanoj majici i kratkim pantalonicama. Toplo veče nakon vrelog dana izvelo je pola komšiluka napolje, sedeli su ljudi zajedno, udisali svežinu i glasno razgovarali. Mrak samo što je pao a on je ovde. Lep i savršen pored jednog nedostatka - nije imao vedrine na licu. Samo je malo topline bilo u pogledu. Pomislila je da su poslali majstora za prozor u njenoj sobi, pa je došao kasno. Od kada  se preselila u ovu drvenu seosku kućicu, stekla je dobre odnose sa komšijama koji su rado pomagali da dovede u red sve što je trebalo. Ne bi je čudilo da je majstor stiga...

Od ružne gusenice koju svi odbacuju i ne žele da je vide u blizini, do veličanstvene kreacije leptira kojoj se svi dive ali ne mogu ga uhvatiti. To je čudo i pouka prirode. Ako te zadesi izdaja, šok, tuga, gubitak nekoga ili nečega, knjiga je bolji prijatelj od ponosa ili glume. Tamo se nalaze čitavi svetovi koji isceljuju i pomažu da ustaneš. Svi ti svetovi pripadaju ovome i u jednom od njih prepoznaćeš svoj. Onda zahvali onome ko te izdao ili napustio, jer si zahvaljući njemu sve to pronašao. Mali prijatelj, bez reči i mudrovanja, ugreje dušu i izmami osmeh...Poješće mrvice hleba koje mu ostavim, pogledaće me kada mu se obratim, stidno će odlepršati kada mu se približim, ali znam da me voli. Svaki put kada se vrati, kao da mu govori tu sam!