Priče u krug

Pratila sam sebe i to više nisam bila ja, ili možda jesam, samo ona koju do sada nisam poznavala. I bezbroj puta htela sam za milost da molim, i isto toliko vera mi se osipala. Htela sam da molim za ljubav ali sam se povlačila u sebe i nestajala, kao senka koja se krije da je neko ne pročita. Uplašena od same sebe, zar je moguće toliko nešto želeti? I nadu sam pokušavala ugušiti ali je neuništiva, i želju sam htela ogaditi, ali nije moguće odustati od sebe.  Sve sam svoje reči poricala, namere menjala, planove odlagala, da od nemogućeg stvorim moguće, da izađem iz mraka. Lagala bih ako kažem da mi nisu godile emocije, ono što volim najviše pokazalo mi ko sam i dokle sam spremna stići. U svakom trenutku samoće gledala sam sebe i upoznavala tu ispred mene, u meni... Ja sam postala svetlo koje se neprestano pali i duša koja se neprestano bori i uči. Ego koji često boli i dete u meni što nije uspelo da odraste. Ja sam ona što je zbog božanskog osećaja u ljudskom telu...

Sve je to od teškog vremena i od kiše. - pokušala sam da objasnim sebi tegobu na plućima koja se odavno nastanila. Pročitah još jednom pesmu napisanu danas, reših da bacim papir, dosta je, previše je. Odbačena pesma Dok misliš da gubim vreme na tebe,  nisi svestan koliko bih ti falila kada bi ti jedne gluve noći neko javio: "Ona se u drugi svet preselila" Dok si ti razmatrao kako da je se otreseš, kako da zakačenu otkačiš. I da joj objasniš, da nisi čovek. Dobro, dragi moj, jesi vanzemaljac, sve sam razumela, ovako prosta ...Ali Svemir stvori ljudska bića razasuta svuda, sa mislima i osećajem, ne sa santom leda. I dok mi govoriš da nisi nizašta, moja duša te nežno gleda. Juče su ti se oči smejala, danas nećeš ni da me čuješ,  uvredili te drugi i naneli štetu, a mene odbacuješ dok ti govorim da si mi najdraži na svetu. Ko te ubedio da ljubav ne valja, kako se bez nje može živeti? Sve dok je odbacuješ, tvoje ulice biće puste i reči prazne,...