Priče u krug

Prva teorija koja se javlja u vezi ovoga jeste mogućnost postojanja prošlog života. Iste ljude upoznajemo, bili su nam dragi ili ne, pa smo ih se setili. Drugo, može biti sličnost između duša, prepoznamo ko nam je na istim talasnim dužinama.  Postoji jedna mogućnost, koja nije dokazana, ali može se učiniti tačnom. Ako ne postoji vreme i sve je u "sada", onda je to naše prisećanje, ništa drugo do naše znanje iz podsvesti, na sve što je "bilo" i "biće". Podsvest sve zna, ako je sve u istoj ravni, seća se i onoga što ćemo tek doživeti. Možda je ceo život u jednoj vreći, i kada nešto navodno predosetimo, mi smo se samo setili šta nam je predodređeno. Podsvest je oduvek znala svu skupinu ljudi i događaja, kojima ćemo biti okruženi, pa šalje signal : "Ovog si voleo i voliš ga i sutra, onaj ti doneo sutra neprilike, ne voliš ga..."   Šta nije predodređeno Teško je poverovati da je bukvalno sve predodređeno, u tom slučaju ne bi trebalo...

Najbolje učenje je ono kada se doživi, iskusi o čemu si čitao i razmišljao. Stalno ponavljani film, iz godine u godinu, pokazuje nam da imamo podršku, ali moramo shvatiti što nam se isto ponavlja. Očigledno je da to ponavljanje događaja  ponovna šansa ili upozorenje, da moramo promeniti taktiku i spoznati prvo sebe, zatim druge, pa događaje i ono što nas podržava, ali ga ne vidimo. Najvažnije od svega jeste shvatiti da je sve u laganim emocijama i tehnikama. Neshvatljivo je zašto velike emocije nisu poželjne u postizanju ciljeva i zašto želju treba odbaciti čim se oseti, pa je onda doživljavati kao nešto što nije "želim" već "hoću". 1.Strpljenje 2.Blago ponašanje prema sebi, ne dozvoliti da emocije vladaju  3.Šta nije bilo rešenje, to ne ponavljati. Ako nema drugog izbora, promeniti taktiku 4.Ne maštati  površno, sa očekivanjem da tako mora biti, onako i u vreme kada smo to očekivali 5.Obratiti se za pomoć, ako verujemo da postoji um iznad nas ( Bog, Un...