Priče u krug

Prestaneš da pratiš gomilu i to bude kraj i početak. Prvo vidiš svetlost u sebi i oko sebe, posle osetiš malu paniku od usamljenosti koja sigurno sleduje...ali nije strašno. Preobražavaš se u nešto drugo i Univerzum ti šalje srodnike. Onda sleduje radost i neograničen osećaj olakšanja jer su spali okovi. Budiš se i postavljaš sebi pitanje : Gde sam bio/bila do sada?  To je prosvetljenje i osećaj koliko je sve jednostavno i mnogo lepše nego što su ti predstavili u kulturi očaja i religiji patnje. Zagrliš drvo i raduješ se jer osećaš svoje i postojanje drugih bića. Pogledaš u sunce i dodirneš vodu, travu i cvet, i u svemu vidiš radost i ljubav. I tako shvatiš da je sve ono zapisano u verskim knjigama, tačno, ali prisvojeno pogrešnim rukama. Izađeš iz kruga i vidiš ljude - robove običaja, tradicije, politike, idola, ratova, ideala, religija... I ništa od toga nije stvarno, sve je laž, i igra na koju ne morate pristati.

Razmišljati svojom glavom jeste sloboda, a sloboda vodi do istine, dok istina oslobađa. Stvoreni smo da biramo šta nam se sviđa, a sviđa nam se ono što srce odobri. Ako se pri nekoj pomisli i želji uzlupa jako, to znači da šalje zeleno svetlo, odobrava. Ne možemo voleti što nam je nametnuto, možemo samo pristati ili poštovati tuđe. Reči "MORAŠ", "NEMOJ", "NE SMEŠ","NE MOŽEŠ",slušali smo od rođenja,kao da smo deo plemena koje ima vođu, a vođa nosi kamenu ploču sa Zakonom. Ako se ogradimo od tih "pravila", shvatimo da smo živi i da je svet mnogo lepši nego što nam je rečeno. Sve je stvoreno za nas i sve što nam je potrebno, u nama je. Uzdići sebe iznad bola, možda je najveća čovekova pobeda.Ignorisati patnju,oterati je kao parazita koji luta od jedne do druge žrtve.Mnogo se može videti sa te duhovne visine.Novi svet,druga dimenzija,sve novo i lepo.Uzdići sebe,preći stepenice i popeti se na vrh sa kojeg se ne pada,stopiti se sa svetlo...