Priče u krug

  Da li ste se ikada zapitali koliko je realno sve ono što svakodnevno gledate na ekranima? Pre više od 2.400 godina, grčki filozof Platon postavio je pitanje koje je i danas aktuelnije nego ikad: da li živimo u stvarnosti ili samo posmatramo njenu lošu kopiju? Da bismo razumeli Platonov odgovor, moramo da zakoračimo u samu suštinu njegove filozofije – podelu na dva potpuno različita sveta.   Dualizam stvarnosti: Svet u kome živimo i svet koji težimo Platon objašnjava da celokupna stvarnost nije jedinstvena, već podeljena na dve sfere: Čulni svet : To je svet koji nas okružuje i koji opažamo svojim čulima (vidom, sluhom, dodirom). U ovom svetu sve je prolazno. Materijalne stvari se stalno menjaju, stare, propadaju i nestaju. Ništa nije savršeno i ništa ne traje zauvek. Idejni svet : Nasuprot čulnom, postoji svet večnih, nepromenljivih i savršenih oblika – svet ideja. To je umna sfera koja je pravi izvor istine. U njoj stvari ne propadaju; one su tu savršene i iste zauvek....

Dan za danom prolazi,  jutro za jutrom svanjiva, sve je laž.  Prolaze godine, život u krug vrti se, sve je san, vešta iluzija. Da li mogu da upamtim sebe, svaki put kada se zaboravim? Kada ću uspeti od noći da stvorim dan, i da budna živim san?   Noć je, svašta mi pada na pamet, dok ne setim se da sve je san.  Smišljam reči da objasnim koliko je besmisla u svemu, koliko su laži važne.  Sedim i gledam crveni mesec, da li je i on samo deo drame?  I jutro kada svane, koliko zaista svetla ima u početku dana? Šta je istina a šta varka?    

     Da li je potrebno tražiti smisao života? Vekovima se mnogi ljudi time bave.  A mnogi se uopšte i na bave životom. Uglavnom smatraju da se mora živeti kako društvo i drugi zahtevaju. Ti što zahtevaju i što su iznad nas, ništa drugo nisu do iluzija. Tražiti smisao? Ne, jer tada se upravo smisao i gubi. Jedini smisao jeste buđenje, kada shvatimo ko smo i šta život od nas očekuje. Sloboda smo mi sami i nesloboda. Ili ćemo je sebi dozvoliti , ili ćemo je ukinuti. Šta bez tog "smisla"? Samo tako smisao se i ukazuje, dolazi sam po sebi. Ako smo razumeli želju i težnju svoje unutrašnjosti, tada prepoznajemo smisao.  Put do njega nije potraga već osećaj. Sloboda i težnja da osvetlimo sebe i svet oko nas.    

    Trenutak sjaja zaseni sve. Trenutak tame prekrije sve. Iz prvog se rađa sumnja i strah . Da li će sve ostati dobro? Iz drugog rađa se nada. Bez tame ne bismo razumeli šta je svetlost. Bez pratnje ne bismo tražili veru, pitanja i odgovore, nadu i učenje. A kada svetlo pobedi tamu, spoznajemo šta jeste pobeda, čiji sjaj ne prolazi.  

 Šta je radost?  Skupina naših uverenja da je određena stvar ili situacija, ili osoba izvor naše radosti. U svemu tome vežemo se i kada to nešto prestane, smatramo da smo izgubili radost. Što znači da ipak nije stvar u stvarima ili osobama.  Izvor je naše unutrašnje stanje.         Šta je mašta? Može biti jako korisna ako nije prožeta čežnjom i vezana za želju od koje zavisi naše unutrašnje stanje. Ako sa osmehom maštamo, onda možemo i privući te događaje , da se zaista dese. Mašta može biti pretočena u kreativnost, u onaj momenat kada se "upali lampica " u glavi.        Šta je sreća? Biti ono što jesmo. To je moje viđenje sreće. Ako smo srećni zbog nečega ili nekoga, to ipak nije naše, ispunjeno unjutrašnje stanje. Sreća je kada sve svoje potencijale iskoristiš na pravi način, kada slobodno pokažeš svoje unutrašnje bogatstvo. I nisi ničiji rob.      Šta je mir? Upravo sve ono što nam daju mašta, radost i sreća. ...

    Život bez stresa, da li je moguće?   Ne znam, nisam još doživela taj luksuz. Ne treba računati detinjstvo, ali i tada sam gledala kako odrasli žive u stresu, od jutra do mraka. Niti znam da li su ga mogli izbeći i koliko su preterivali. Sigurno jesu. Kao što i mi danas preterujemo. Život bez stresa - to je prihvatljivo, normalno stanje gde čovek živi u ljubavi prema svemu što ga okružuje. A da bi voleo svoj život, mora ga izgraditi prema svojoj želji i prilagoditi se stvarima koje ne može promeniti.  Posao  Sigurna sam da  posao mnogo više utiče nego što želimo priznati. Kada mi neko kaže: "Ma, pusti, to je samo posao, ne nerviraj se", sigurno je u pravu. Zbog posla se ne treba nervirati jer samo ako si zdrav, uvek možeš raditi. Problem je ako je posao toliko naporan, da ti 40 časova sedmično prolazi u stresu. To onda jeste problem i radnik je pshofizički iznuren, ugrožen.     Okolina Ako neko želi živeti bez nepisanih pravila društva, živeti ...