Priče u krug

     Da li je potrebno tražiti smisao života? Vekovima se mnogi ljudi time bave.  A mnogi se uopšte i na bave životom. Uglavnom smatraju da se mora živeti kako društvo i drugi zahtevaju. Ti što zahtevaju i što su iznad nas, ništa drugo nisu do iluzija. Tražiti smisao? Ne, jer tada se upravo smisao i gubi. Jedini smisao jeste buđenje, kada shvatimo ko smo i šta život od nas očekuje. Sloboda smo mi sami i nesloboda. Ili ćemo je sebi dozvoliti , ili ćemo je ukinuti. Šta bez tog "smisla"? Samo tako smisao se i ukazuje, dolazi sam po sebi. Ako smo razumeli želju i težnju svoje unutrašnjosti, tada prepoznajemo smisao.  Put do njega nije potraga već osećaj. Sloboda i težnja da osvetlimo sebe i svet oko nas.    

    Trenutak sjaja zaseni sve. Trenutak tame prekrije sve. Iz prvog se rađa sumnja i strah . Da li će sve ostati dobro? Iz drugog rađa se nada. Bez tame ne bismo razumeli šta je svetlost. Bez pratnje ne bismo tražili veru, pitanja i odgovore, nadu i učenje. A kada svetlo pobedi tamu, spoznajemo šta jeste pobeda, čiji sjaj ne prolazi.  

 Šta je radost?  Skupina naših uverenja da je određena stvar ili situacija, ili osoba izvor naše radosti. U svemu tome vežemo se i kada to nešto prestane, smatramo da smo izgubili radost. Što znači da ipak nije stvar u stvarima ili osobama.  Izvor je naše unutrašnje stanje.         Šta je mašta? Može biti jako korisna ako nije prožeta čežnjom i vezana za želju od koje zavisi naše unutrašnje stanje. Ako sa osmehom maštamo, onda možemo i privući te događaje , da se zaista dese. Mašta može biti pretočena u kreativnost, u onaj momenat kada se "upali lampica " u glavi.        Šta je sreća? Biti ono što jesmo. To je moje viđenje sreće. Ako smo srećni zbog nečega ili nekoga, to ipak nije naše, ispunjeno unjutrašnje stanje. Sreća je kada sve svoje potencijale iskoristiš na pravi način, kada slobodno pokažeš svoje unutrašnje bogatstvo. I nisi ničiji rob.      Šta je mir? Upravo sve ono što nam daju mašta, radost i sreća. ...

    Život bez stresa, da li je moguće?   Ne znam, nisam još doživela taj luksuz. Ne treba računati detinjstvo, ali i tada sam gledala kako odrasli žive u stresu, od jutra do mraka. Niti znam da li su ga mogli izbeći i koliko su preterivali. Sigurno jesu. Kao što i mi danas preterujemo. Život bez stresa - to je prihvatljivo, normalno stanje gde čovek živi u ljubavi prema svemu što ga okružuje. A da bi voleo svoj život, mora ga izgraditi prema svojoj želji i prilagoditi se stvarima koje ne može promeniti.  Posao  Sigurna sam da  posao mnogo više utiče nego što želimo priznati. Kada mi neko kaže: "Ma, pusti, to je samo posao, ne nerviraj se", sigurno je u pravu. Zbog posla se ne treba nervirati jer samo ako si zdrav, uvek možeš raditi. Problem je ako je posao toliko naporan, da ti 40 časova sedmično prolazi u stresu. To onda jeste problem i radnik je pshofizički iznuren, ugrožen.     Okolina Ako neko želi živeti bez nepisanih pravila društva, živeti ...

     " Drveće sa najdubljim korenjem opstaje i tokom najjačih oluja. Tako je i sa ljudima."     Rezilijentnost nije sposobnost da nikada ne padnemo. To je sposobnost da ustanemo svaki put kada život pokuša da nas obori. Nije znak slabosti kada osećamo umor, strah ili razočaranje. Naprotiv, upravo u tim trenucima otkrivamo koliko smo zaista jaki. Rezilijentni ljudi nisu oni koji nikada nisu doživeli neuspeh, već oni koji su naučili da iz neuspeha izvuku lekciju, iz bola mudrost, a iz prepreka novi put. Život retko ide pravolinijski. Ponekad nas suoči sa gubicima, neizvesnošću i izazovima koje nismo birali. Ipak, u svakom čoveku postoji unutrašnja snaga koja često ostaje skrivena sve dok ne bude potrebna. Ta snaga nas podseća da nijedna oluja ne traje večno i da iza svakog teškog perioda postoji mogućnost novog početka. Rezilijentnost ne znači ignorisati probleme. Ona znači pogledati ih pravo u oči i odlučiti da nećemo dozvoliti da nas definišu. To je vera da...

  Jeziva priča inspirisana stvarnim događajem   Netflixova serija Radnja prati bračni par koji kupuje kuću iz snova u mirnom predgrađu, verujući da započinje novi i savršen život. Međutim, ubrzo nakon useljenja počinju da dobijaju anonimna pisma od osobe koja sebe naziva „Posmatrač“. Pisma postaju sve mračnija, uznemirujuća i ličnija, zbog čega porodica polako počinje da živi u strahu i paranoji. Ono što mnoge gledaoce posebno fascinira jeste da se ovakav slučaj zaista dogodio 2014. godine porodici Broaddus u gradu Vestfild, u saveznoj državi Nju Džerzi. Nakon kupovine kuće na adresi 657 Boulevard, počela su da im stižu misteriozna pisma nepoznate osobe koja je tvrdila da „posmatra kuću generacijama“.    Foto: https://media.netflix.com/en/ Foto: https://time.com/6222207/the-watcher-ending-explained/   Najjezivije u celoj priči jeste činjenica da identitet „Posmatrača“ nikada nije otkriven. Policijska istraga trajala je dugo, postojalo je više osumnjičenih ...