Slučajnost ne postoje ako su krajnje neobične i ukazuju da je nečija nevidjiva ruka doprinela događajima.
Podudarnosti ne postoje slučajno ako su toliko očigledne da se kose sa svakom logikom.
Ne počinjem slučajno sa jednom knjigom iz prošlog veka jer nije napisana slučajno.
O Caminho Dos Essenios - A Vida Oculta Jesus - Danile Meurios i Anne Givaudan
Postojanje knjige za mene bilo je nepoznato sve do juna ove godine. Nisam pronašla da li je ikada bila štampana kod nas. Ne verujem jer to bi u Srbiji bio "greh". Ovde je sve po strogom programu isplanirano. Koliko sam pročitala biografiju autora, objavljena je 1986. godine. Digitalna verzija postavljena je na nekim platformama 2006. godine. Knjigu su napisali dvoje , tadašnji bračni par Danile Meurios i Anne Givaudan . Radi se o tome da oni vide prošlost ili su živeli u ono vreme dok je Isus Hristos odrastao, živeo u Kumranu i delovao u narodu. Mnogo godina je prošlo od kada je dokazano istorijsko postojanje Esena u Kumranu, i uopšteno na tlu Izraela i Palestine. U zemljama poput Srbije, samo najmanji procenat ljudi čuo je bar osnovne podatke o njima.
U to vreme, morala je postojati čitava jedna zajednica ljudi koji su bili apsolutno iznad svog vremena. Oni su postojali i čekali su Mesiju. To što nam prodaju priču o samo 12 apostola, to je bledo i premalo kada je u pitanju najveća misija koju je čovek na planeti mogao imati. Osim što se u Novom Zavetu spominju "sedamdesetorica", a to su sigurno bili Eseni, nigde više o njima ni reč nije napisana kada je crkveno predanje u pitanju. Ljudi koji su mnogo izučavali nauke i religije, koji su mnogo znali. Ljudi u belim haljinama koji su poznavali tehnike isceljivanja, travari, veliki duhovnici i mistici. Njima nije bila potrebna životinjska žrtva koju će prineti Bogu već su vezu sa Bogom tražili u sebi. Koliko ljudi zna nešto o tome da su oni prvi imali obredno kupanje i da je to preraslo u krštenje? I sam Jovan Krstitelj bio je Esen. Oni su znali kada će i gde Hristos da se rodi, pomagali su mu od njegovog detinjstva i ostali sa njim do kraja. Međutim, njegovo učenje delilo se na dva dela. Jedno za široke narodne mase gde su delovali apostoli, drugo je samo za Esensku zajednicu. To drugo je viši nivo koji ne može svako dostići. Ali postojala je šansa da se probudi i Hristos u običnom narodu i pronašli su način za to.
Kada se desilo raspeće, jedan rimski vojnik bio je prijatelj Esenima. Kada je izledalo da je Isus umro na krstu probušio je kopljem tačku na njegovom telu, kako bi izašla voda koja bi ga, u protivnom, ugušila. Zatim su, živo telo u nesvesti, odneli u grobnicu i tajno iscelili melemima i svojim tehnikama. Umotali su ga u platno da bi sve izgledalo kao da je mrtav. Oporavio se jako brzo, odmah nakon dve noći i odmah otišao u Kumran, glavno mesto zajednice Esena. Za svog zemaljskog života, on je bio njihov vođa, Beli učitelj, Veliki majstor. Mesija koji je doneo transmutaciju čovečanstvu. Nije voleo da mu se klanjaju i prvi put su to učinili pred grobnicom, kada su ga ugledali živog.
Bogočovek - Učitelj Isus, Bog Hristos.
Mogao je Hristos da izlazi iz Isusovog tela i da ih posećuje na različitim mestima. Nisu ga svi stalno prepoznavali. Nakon te nedelje, Isus odlazi u Kumran gde ostaje do duboke starosti. Kada je došlo vreme da Hristos zauvek napusti telo učitelja Isusa, učinio je to vidno. Svi u Kumranu su videli kako svetlosno telo obasjava okolinu i jako liči na fizičko telo. A zemaljsko telo dugo je čuvano i balsamovano u Kumranu, da bi kasnije bilo premešteno na istok.
Raspeće je pomoglo tako što je pomoglo narodu da probudi Hristosa u sebi. Kada se munjevitom brzinom pročulo da je Isus ustao iz mrtvih, ljudi su poverovali u njegovu duhovnu nauku i Eseni su rešili da to ne ruše. I to jeste bio glavni cilj.
Tema o Hristosu i njegovoj misiji na planeti, traje od njegovog povlačenja, odlaska, vaznesenja, kako god mi verovali. Na žalost, vekovima su se Hrišćani delili na loš način. Naročito od kada je Rim navodno priznao za religiju . Car Konstantin sazvao je crkvene vođe i jeretike, da bi glasali šta sme a šta je kažnjivo. Naravno, elita je glasala u većini i zauvek je zabranjeno, zaboravljeno i zanemareno izvorno učenje. Eseni su izbrisani iz bilo kakvog uticaja na vernike. Sva sloboda uma i duha nestala je, a mrak je pao, gušći nego ikada.
Največi zlikovci krili su se iza Hristovog imena. Najveća zla počinjena su u ime Hrista. Se te carevine i kraljevine bile su carstvo zla. Udruženi sa crkvenim vođama. Inkvizicija je najveće zlo u istoriji čovečanstva.
U Novom Zavetu sigurno jeste zabeleženo Hristovo učenje. Ali samo delić, onoliko koliko su procenili da je "stadu" dovoljno.
Eto nam odgovora šta je Antihrist
To može biti predstava o Isusu Hristu koji nam je predstavljen od 313. godine. Pravi učitelj zamenjen je crkvenom verzijom Hrista. Ostala je samo bela haljina na freskama. Samo su umetnici još ostali slobodnog uma, umeli su da zavaraju i da pošalju poruke kroz vreme. Odnos čovek - Bog iskomplikovan je namerno. Da bi čovek bio pokorni rob svetovnoj vlasti. Došlo je vreme svetaca kojima se Hrišćani klanjaju, došlo je vreme da se Isus pomalo zaboravi, pa i sasvim. Mnoštvo vladara koji su, navodno, bili pobožni, pa proglašeni svetiteljima. Bez obzira na sva nedela koja su počinili.
Isto tako, sve više bilo je tih koji su odlazili u manastir da se zamonaše, pa su proglašeni svetima. Uvažavalo se koliko su svetinja finansirali , ne kakvi su ljudi bili.
Mi smo duhovno kao ukleti i danas danju, jer nam je prošlost nerešena. A upravo je prošlost bila presudna za sav mentalitet ovog naroda. Srbi su pre Nemanjića imali religiju gde je dominiralo više bogova. Zvalo se Rodoverje i slavila se priroda, pa i bogovi vezani za nju. Bog Svarog bio je Bog Otac. Međutim, Stefan Nemanja nije to želeo u svojoj državi, paganska religija nije dolazila u obzir. I da bi se narod primirio, neki su običaji iz te religije ostavljeni. Najpre krsne slave, samo što su umesto paganskih bogova, nametnuti hrišćanski svetitelji. Tako je nastala narodna, hibridna vera. I danas dominira.
Istorija ili crkveni spisi, uporno govore da su se tada na tlu Srbije pojavili Bogumili, vrsta Hrišćana koja odbacuje zvanično učenje crkve. Mi imamo bolesni ponos u istoriji da je Nemanja istrebio Bogumile na stravičan način. I da je to u redu. Ne razmišljamo da se uopšte nije razlikovalo od inkvizitorskog kažnjavanja. Neko je te mirne i bezopasne ljude uništio. Oni su bili isto što i Katari u Francuskoj, tvrdili su da je njihovo učenje originalno Hristovo učenje. Verovatno nisu bili daleko od istine jer ih se Vatikan uplašio toliko da je izvršio genocid nad ovim narodom. Neko ih se uplašio i u Srbiji . Na prostoru Bosne i Hercegovine vladao je Kulin Ban koji je tu veru priznao kao svoju i zvaničnu. A postoje spisi koji ne potiču od srpskih istoričara, gde stoji podatak da je sestra Stefana Nemanje bila udata za Kulina Bana, te da je Nemanja i sam postao Bogumil. Priča se i o spisima iz Vatikana gde su optuživali Nemanju i pravoslavce da su Bogumili.
Ogromna zbrka, nigde odgovora.
Da li je tadašnji vladar ipak istrebio nevine ljude , pod pritiskom Vizantije ili Vatikana, ili je pokušavao da ih odbrani? Da li je neko drugi upao na ovu zemlju i izvršio genocid a da se to vešto krije?
Mi to ne znamo. Ono što istorija i crkva pišu, to je zastrašujuće.
Međutim, postojao je Rastko, osoba koja je pokušala nešto rešiti . On je putovao mnogo i sigurno je mnogo toga znao. Zabeležen je njegov boravak u Jerusalimu u vreme vladavine Krstaša. Rastko nije bio naivan i prost. Jednostavno je morao znati za svu iskrivljenu priču o Isusu Hristu. Morao je znati sve o Kumranu i Esenima. Morao je znati nešto o Isusovom životu u Kumranu. I mogao je njegovu priču da "ubaci" u priču o svom ocu.
Nastavak sledi...
