Jedan momak rešio da se našali sa velikim brojem ljudi u svojoj zemlji, i to samo jednim potezom. Sanjao je brojeve koji će doneti najveći dobitak u državnoj lutriji. Kupio je listić i zaokružio ih po sećanju.
Uveče je zanemeo od čuda jer sve je bilo tačno. Dobitna kombinacija bila je kod njega, a cifra ogromna, milion evra u igri. Međutim, ono što je njega činilo srećnim, nije novac već proročki san. Nismo svi isti, nekoga će usrećiti nevidljivo i posebno, više od materijalnog. Sakrio je listić od svoje porodice, negde u ćošak fioke, gde niko neće ni slučajno pogledati. Znao je da ga san vodi do cilja koji ni sam trenutno ne vidi. Iskoristio je svoju intuiciju i učinio isključivo ono što oseća.
Onda je gledao tragikomediju koju je namerno izazvao. Državna lutrija tragala je za srećnim dobitnikom, dnevni časopisi već su pisali o mogućoj zaveri, naslovi su ga "prizivali", ali ništa. Sačuvao je listić kao uspomenu na pobedu za koju je samo on znao. Prošlo je nekoliko godina od misterioznog događaja koji je pogodio mnoge opsednute igrama na sreću. A u knjižarama pojavila se neverovatna knjiga, sa još luđim naslovom "Kako sam bacio milion evra." Mediji su počeli da se prisećaju svojih naslova u vezi tog događaja, što je samo pojačalo publicitet knjige.
Momak je postao najčitaniji pisac u toj godini, njegov bestseler prodavao se u milionskim tiražima, i to širom sveta. Izdavač ovog romana bio je srećni dobitnik, onaj što je dobio na lutriji posle njega, i to duplo, jer se ovaj prvi nije pojavio.
