Priče u krug

Imam izbor i sadašnji trenutak.  Jedno zavisi od mene, drugo mi je dato uz rođenje. I po svemu sudeći, samo to je zagarantovano moje, nedeljivo. I odmah mogu zaključiti da su mnogi ljudi nesrećni ili polusrećni, neispunjeni, upravo iz ovog razloga što su odbacili ovo dvoje. Sa svojim izborom, biramo i svoju slobodu. Kada je čovek slobodan, on će imati snagu i volju, a to dvoje, udruženi sa verom, čine ono što se zove čudo. I smatram da takvima Bog pomaže, a ne onima koji čekaju samo nešto da se desi. Bog voli delanje, da uložimo svoj maksimum i molimo ga za pomoć tako što će nas usmeravati i zaklanjati od neželjenog. Bez toga, ne verujem da će sarađivati sa nekim bez volje na da odlučuje, pokrene se, ispuni sebi nešto.  Izbor je sam po sebi naš i može naići na negodovanje, od porodice do bilo koga drugog iz blizine. I ako je usamljen, nije dovoljno jak. Potrebno je biti toliko odlučan, da jednostavno vidiš kako to treba da uradiš jer hoćeš. Da se ne razmišlja o ispunjenju želj...

Vrlo često pomislim da je sve laž i da ne postoji ništa, da se učinim i sama sebi. Možda i ja ne postojim. Potreba za samoćom javi se onda kada drugi traže ili očekuju previše, nameću priče i savete, dok ne primećuju sami sebe i svoje praznine. Kada buka pređe granice i prisustvo okoline izgubi svaku svrhu. Ima dana kada je svega previše. U samoći, čini mi se, sve postoji. I misao i dah, i planovi i želje, pauza i želja za nastavkom.  Program za ljude, koji govori da smo pripadnici određenih vera, jeste program iluzije i varke. Svi pripadamo Jednom i duhovno ne možemo biti podeljeni. Program da  nam treba samo ono što moramo i da nam ne treba ništa za sreću, sve je nametnuta iluzija. Ne postoji moranje, samo nepostojeće pravilo iz glave u glavu.  Nema ničega osim onoga što uradimo iz srca.

Poverovala sam ti kad si govorio da si lud, sve samo da se ne uvrediš od nepoverenja. Kad si govorio da si kreten, tim imenom sam te zvala, sve kako ti kažeš...Kada sam pročitala da na Google o tebi svašta piše, rekao si :"Laže Google". Dobro, laže... Svaka moja noćna poruka u tvom sandučetu, bila je povod za uvek isto pitanje: "Hajde ja, ja ne spavam nikad, a što ti ne spavaš? Jel' ustaješ ujutru u pet, jel' vidiš koliki su ti podočnjaci? Ti se moraš smiriti, ti ne spavaš zbog mene". "Spavaš li? 'Ajmo se gledati na viber. Ma, u šta imaš gledati, šta ću paliti kameru?" Noć, čuje se samo moje kuckanje po telefonu i po koje auto sa ulice. Dok ti rešiš da li ja da spavam ili ne...Zora je, zoveš ponovo...Dva čoveka u jednom sukobljavaju se u odluci, hoćeš li me i sutra poznavati. Voleti podvojenu ličnost...Nije dovoljno reći "dvoličan", jer je gore od toga. Voleti takvog ravno je životu sa strahom. Večita sumnja da će nešto potrajati, st...