Priče u krug

Kada sam u proleće 2016. napisala kratku priču za blog, pod nazivom "Lenjost i ludilo", nisam verovala, da ću na istu temu napisati knjigu "Zvuk tišine", tokom 2018. Zamislila sam radnju na početku 2020. godine, kako svetom vlada epidemija ludila. Manjina je ostala zdrava, imuna na štetne talase, izazvane putem televizije. Stvaraju Uniju i beže u prirodu, kako bi našli rešenje. A rešenje je u pomirenju religije i nauke, o čemu nam govore i događaji iz davne prošlosti...Knjiga je objavljena krajem 2019. i onda se u svetu zaista dogodilo nešto slično. Pored bolesti, podele i ludilo koji liče na događaje u knjizi. Ako želite pročitati ove neobične događaje i kakvo su rešenje pronašli, knjiga je dostupna preko ove stranice. https://www.facebook.com/maj1823

Ono što sam o tebi pisala, može shvatiti samo trojstvo: Ljubav, ti i ja. Njeno Veličanstvo i naša malenkost. Mali smo naspram nje, uprljani i ogorčeni, ljuti i ponosni, nesretni, zavađeni. Ljubav nema ništa s tim, ona je ostala ista i gleda nas odozgo, u želji da nas ispuni, ali smo puni tame i reči, uvek istih reči kojim se povređujemo. Knjige su mi odgajile um i probudile duh. I da putujem celim svetom, neću toliko toga videti iznutra kao kroz pisane stranice. Knjige su me spašavale, nasmejavale, ispunjavale. Odvodile su me gde sam htela ići, podarile ideju, probudile sve dobro u meni. Zvuk prirode voleti više od glasova ljudi nije greh. Niti je znak da si čovekomrzac već da si previše među ljudima. Potreba za sličnima, čežnja za mirom u glavi, želja za lepim zvukom, bilo da je lepa reč ili zvuk vetra i ptice, vode...                                        Budna sanjam o skromnoj lepoti...

Zamku prepoznaš tek onda kada postane laka poput paukove mreže, pa je oduvaš u sekundi. Mogu je spremiti najpre bliski ljudi, potom život sam, neprijatelji najmanje. Bila sam jedna od onih koji su se zabrinuli da su ove vakcine žig zveri. Međutim, u Otkrovenju piše da bi taj žig bio na dnu ruke ili na čelu. To vreme možda i neće doći jer stara proročanstva postoje da bi mogli događaji i da se spreče. Nijedno zlo doba Bog nije sprečio ali je pomogao ljudima kada su krenuli da se izbore sa tim. Danas postoje ljudi kojima ne smeta da ovo ide u nedogled već postaju zvezde na internetu, a nemaju rešenje. Jer đavo ne spava nikad.  Malo znanja nije na odmet a korisno je rešiti se primitivnosti. Korisno je ne biti glup i progledati. Povodljivi smo lako i prosto uživamo u ulozi žrtve, buntovnici bez ikakvog znanja. Rekla sam sebi "Dobro jutro i nauci i religiji", pomirila sam obe strane i sada sam spokojna, nemir mi nije jača strana.  Foto: Profit magazin

Vera u Boga prestala je onda kada su ga ljudi počeli zamišljati kao lika koji namršten stoji negde gore i ljuti se na sve i svašta, čeka da se ispune običaji i maše njegovim imenom kao zastavom. Umesto da su ga potražili u sebi, ispod ovog oklopa koji nas oblači. Gde god smo se okrenuli nije ga bilo jer smo zaboravili pogledati u svoju unutrašnjost. Nije u hramu, nijednom. Nije u suvenirima.  Nije u slavskoj trpezi, nije u praznicima, ni klanjanju svetiteljima, nije ni u jednoj olakšici.  Jeste u nama, u instiktu, u srcu gde volimo nešto ili nekoga, u mozgu kada nam je nešto lepo i hoćemo, stvaramo, u nematerijalnom telu koje se nalazi ispod fizičkog tela koje nas oblači.  Jeste u prirodi, u vazduhu, vodi, cvetu, životinji, zemlji i nebu, u suncu i mesecu, jer je On tamo gde je Njegova tvorevina. Istina neće ušetati kroz buku, neće zakucati na vrata u vreme dokazivanja i lažnih junaka. Ušetaće iznenada, u tišini.