Priče u krug

  U mesto polemike o vakcini i ko će u Srbiji dobiti 100 evra, pokrenula bih peticiju o zabrani lova. Nedelja je, lovačke puške se ne čuju, dok je hor ptica neopisiv. Svakodnevno čujem fazane. Kuća mi je u prigradskom naselju gde smo okruženi baštama i njivama, pa mi je to itekako dobro došlo u ovim danima. Raditi u supermarketu za vreme vanrednog stanja, znači da moraš imati dobru zalihu živaca i snage protiv iscrpljenosti organizma. Nakon takve smene, pogled u zelenilo najbolji je lek. Korona je i dobre stvari donela. Zaposleni u maloprodaji ove godine su dostojanstveno dočekali Vaskrs. Prvi put za deset godina, bila sam na Veliku subotu kući, napravila kolač, ofarbala kosu i odmorila se. Tako da je i nedelja lepša bila nego ranije. U Kini zabrana na pse i mačke. Ne mrzim nijedan narod ali ko jede ove životinje za mene nije zdrave pameti. I za navodni  Praznik rada, po prvi put neće biti bačena tona smeća nakon izleta... Taj praznik najviše obeležavaju oni koji...

Kao da nisam odavde a osuđena da budem. Nema previše misli jer više nema tuđih. Samo  čujem svoje . Kao da odjednom osećam svoje postojanje. Ovih dana ja posmatram sebe. Znam ko je ona u čijem telu provodim ovaj zemaljski život. Bilo ih je puno ispred ovoga. Znam i ko je ova što piše.  Buđenje nije lako, a put pre njega gori je od svakog trnja. Manje bi bolelo da sam po ekserima gazila. Buđenje pakazuje sadašnji trenutak i kada sve ono juče izgleda kao drama iz koje se trgneš. Sada čujem sebe i čekam od sebe odgovor na pitanje koje se pri buđenju postavlja. "Šta dalje?" Stigla je ona sekunda sa sobom Da, ona nula o kojoj sam pisala dve godine ranije. Nula kojom sam bila obuzeta. Praznina iz koje nastaje sve.  Ja, ona druga Viša Ja, nula i sekunda sa sobom. Sve je iscenirana priča, čitava ekipa je tu. I pisac i reditelj, i glumci sa svim ulogama. Nešto mi govori da svaka drama traje do buđenja. Kada se glavna uloga probudi dolazi kraj sc...

A bun Bašmajo, Netkadaš šmoh Teteh malkutoh Nehvej sevjonoh Ajkano Bašmajo of baro Hav lan lahmo cunkonun javmonu Vošbuk lan havbain vahtohain Ulo telan i nesjuno Elo fason men bišu. Nekada davno, pokušavala sam da je naučim napamet, ali ovih dana vidim da je nisam imala dovoljno dobro zapisanu. Nadam se da je ova verzija dobra. U poslednjih mesec dana, jedna sam od onih koji rade pet dana u sedmici sa narodom, u gužvi. Postojao je strah prvih dana. Sada straha nema. Molitva dobija smisao.  Ispočetka mi je bila potrebna, naročito "Pastir dobri"( Psalm 23. i Psalm 91.) Sada osećam sjedinjenost o kojoj sam čitala godinama. Molitva postaje zadovoljstvo i najlepša meditacija. Shvatam koliko je to potrebno. I da smo naselili planetu da bi uživali u telesnim iskustvima ali je nešto krenulo po zlu. I da ga ne molimo tako što ćemo ga "vući za rukav " da nam se smiluje, već da probudimo deo njega u sebi. Nije lako, ali može da se to ostvar...

Ludilo kreće, uzima maha.  Ne napada, nije neizvesno ko će ga dobiti. Ono je izabrano. Ne mogu da verujem da ovo pišem. Dešava se kao što sam zamišljala u jesen i zimu 2018. dok sam pisala priču kako je svet oboleo od veštačkog ludila, tokom zime i proleća 2020. Verujem da je taj virus opasan ali ono što ide uz njega, još je gore. Jutros čitam da 18 zemalja još uvek odoleva virusu. Dok on u nekim zemljama mutira u ludilo. Ludilo je podmukli virus za koji niko neće tražiti vakc inu i lek. Podele u narodu, neshvatanje situacije, bezbroj informacija... Jedni padaju od posla, drugi se odmaraju, treći ne znaju da se smire, ne znaju ni knjigu pročitati, ne znaju smisliti bilo kakvo zadovoljstvo u ovom prinudnom odmoru. Političke podele do vrhunca došle, virus neslaganja oko svega. Marketi puni, pijace prazne, crkve prazne, i zvona su utihnula, a vernici se plaše i zaboravili šta su ikada u crkvi naučili.Stotine stručnjaka sada znaju sve, prosto se takmiče ko će izneti luđu tvrdnju....