Kada si sam, iskoristi to vreme za razgovor sa sobom, pitaj se ko si i šta u tebi čeka da bude izraženo. Zaboravi sve ono što radiš da bi drugi bili zadovoljni, zaboravi ogoljenost i sva moranja koja već sutradan čekaju. Ono tvoje pravo ti, što stoji nemo i pokušava probiti oklop, možda plače, možda je gnevno, možda ti izaziva bolest ili nervozu, ružne snove i mrzovolju. Možda je to razlog što neki ljudi nisu u stanju ni dan biti sami sa sobom. Plaše se šta mogu unutra pročitati, koje se kritike tamo nalaze. Nesposobnost da iskoristiš samoću i ispuniš sebi dan, nedostatak je kreativnosti ili lenjost. Jer kada si sam, potrebno je da nešto pametno sam uradiš, nema priče i tračeva, nema žalbe i ogovaranja.
Zato što je unutrašnjost ono što jeste i tu nema mesta za glumu.
Zato što sebe ne možeš slagati.
Beži od sebe, nećeš pobeći daleko. I ako se desi to daleko, biće tvoj kolaps.
Oklop će iznutra biti probijen, kad - tad.
Zato, iskoristi vreme kada si sam, da se setiš do čega ti je stalo, šta umeš.
Šta je to što bi te pokrenulo mnogo više od svakodnevnice, šta ti stvara dobar osećaj?
Pitaj sebe, šta ti je.
Koliko ti je dosadilo to što nije u tebi a oko tebe je?
Koliko ne voliš ono što ti se nameće i šta sve želiš što su ti rekli da ti ne treba?
Pitaj sebe da li je u redu boriti se za sebe ili se dokazivati da si dobar nekome, svima?
Jesi li original ili falsifikat?
