" Posmatrač"

Postoji rasa ljudi koji moraju da posmatraju svet sa strane. Ne da kritikuju i osuđuju, već da saosećaju, zgrožavaju se ili se dive. Sve to skupa da posmatraju, kao po zadatku, ili stvarno zadatak i jeste.  Da nikada sasvim ne učestvuju u svemu što drugima znači život, i da sve vide drugačije. Kao dramu, tešku ili zbunjujuću, zanimljivu ili dosadnu. I svoju će ulogu povući iz drame, pokušavajući da se ograde od svega što je loše i da prime samo što je dobro. Sebe će spoznati i prihvatiti još u ranom detinjstvu i nikada neće pokušati da se promene i budu kao drugi. Zbog toga će često patiti  jer će ih okolina sa niže svesti vređati, ali će postajati samo jači i mudriji.    

"Posmatrač" neće nikada juriti za skupom odećom, niti će poznavati modne marke i svetske brendove. Kupovaće stvari u kojima se oseća savršeno i biraće uglavnom svetlije boje.

Nikada neće mrzeti životinje i terati ih od sebe. 

"Posmatrač" voli prirodu svom dušom, tako da tokom proleća i leta ustajaće rano da uhvati svu lepotu jutra. Njegov boravak u prirodi neće biti uz hedonizam već uz duševni mir. 

Ovakva osoba neće mahati zastavom religije u koju veruje i strogo se pridržavati pravila i učenja vere kojoj na papiru pripada, nego će tragati za istinom koja će pomoći da se penje stepenicama duhovnosti. Ljubav će biti meta na koju će fokusirati svoje misli i osećanja, i ništa bez ljubavi neće želeti da čini. 

"Posmatrać" ima razvijenu intuiciju, "glas iz stomaka" uvek će mu biti najjači oslonac. Pre svih može sagledati situacije i proceniti da li je neko loš ili dobar. Uvek će znati da li je neki potez za njega dobar ili treba da se povuče.

Ne može biti srećan ako je uslovljen i ako nešto mora da radi. Ili će brzo pokidati te lance ili će u tom ropstvu učiti i sticati mudrost i znanje koje će mu pomoći da izađe bolji.

Želje ispunjava na pošten način i ne gazi preko drugih. Ako oseti nemoć, traži podršku od više sile i dobiće je. 

Uvek je srećniji sam sa sobom nego sa okolinom koja mu ne odgovara. A prijatelje vidi u sebi sličnima i te ljude apsolutno ceni i poštuje. 

Ne može podneti haos i nered, sve je oko njega uredno i čisto, bez buke.  

Read More

Lična legenda - "Alhemičar", Paulo Koeljo

-То је књига која говори о нечему што скоро све књиге говоре – настави старац.   Говоре о неспособности људи да одаберу сопствену судбину. А на крају успева читаоца да натера да поверује у највећу лаж на свету.-

– А која је то највећа лаж на свету? – упита
изненађено младић.
– Ево овако: у одређеном тренутку нашег постојања, губимо контролу над сопственим животом и препуштамо се судбини. Ето то је та највећа лаж на свету.
– Мени се то није десило – рече младић. – Желели су да постанем свештеник, а ја сам решио да будем пастир.
– То је већ боље – рече старац. –  

- Ја сам краљ Салема - рекао је старац.
-Зашто један краљ разговара са обичним пастиром – упита младић постиђен и задивљен.
– За то има више разлога. Али, рецимо да је најважнији тај што си имао снаге да оствариш своју Личну Легенду .

Младић није знао шта је то Лична Легенда.

 – То је оно што си увек желео да чиниш. Сви људи, у раној младости, знају шта је њихова Лична Легенда. У том животном раздобљу све је јасно, све је могуће и тада се људи не боје да сањају и пожеле све што би волели да раде у животу. Међутим, што више време одмиче, нека тајанствена сила настоји да докаже да је немогуће остварити Личну Легенду. -

Младићу се учинило да старчева прича нема много смисла, али је ипак хтео да сазна какве су то „тајанствене силе“. Трговчева ћерка ће бити задивљена када јој о томе буде причао.  

– То су наизглед зле силе, али ти у ствари говоре како да оствариш своју Личну Легенду. Оне ти припремају дух и вољу, јер на овој планети постоји једна велика истина: без обзира ко си и шта радиш, када стварно нешто желиш то значи да је та жеља настала у Души Васељене. То је твоја мисија на Земљи.-

-Чак и кад само желиш да путујеш? Или да се ожениш ћерком трговца тканинама?  

Или да тражиш ризницу с благом. Душа Света храни се личном срећом људи. Или несрећом, завишћу, љубомором. Једина човекова обавеза јесте да оствари своју Личну Легенду. Све је само једно. А када желиш нешто, читава Васељена се завери да оствариш ту своју жељу. -

Read More

Simbol Marije u katedrali "Srca Isusova"

Ono što je nepotrebno navesti za ovu građevinu: nalazi se  u Sarajevu, opština Stari grad, izgrađena u periodu 1884. - 1889.  na incijativu vrhbosanskog nadbiskupa Josipa Štadlera. O njemu i o samoj katedrali može se mnogo toga naći zapisano, ali postoje detalji u njenoj unutrašnjosti koje neće primetiti svi vernici i turisti. 

Samo onaj ko je upućen u jeretičku umetnost  i simbole, može odmah videti tragove koji su namerno ostavljeni za budućnost. 

Bilo gde da odete, ako ste prihvatili onu "drugu" stranu Hrišćanstva, koja je istorijska, onda ćete uvek videti nešto o čemu ostali ne znaju ništa. Ta druga strana, koja govori o Hristu, Magdaleni i njihovoj lozi, jeste i učenje o ljubavi i jednakosti između polova koje je odbačeno od  crkvenog, a to neslaganje i danas postoji. U vremenima kada se ove istine i nisu smele iznositi u javnost, Hrišćanski jeretici tajno su ubacivali svoje poruke u katoličke i pravoslavne hramove. I to pomoću slikara i vajara koji su bili upućeni u sve tajne, čuvane kroz vekove. 

U maju 2017. godine,  imala sam sreću da prvi put uđem u katedralu "Srca Isusova", i  da uslikam sve ono što mi je zanimljivo. 
Kada je u pitanju ovo naše vreme, o Magdaleni se piše i priča najviše od 2005. kada je objavljena knjiga "Da Vinčijev kod". Tada smo  prvi put videli ono, u šta smo i ranije gledali, ali smo bili slepi pored očiju. Na remek delu "Tajna večera" jasno se vidi žena koja sedi među apostolima. Leonardo da Vinči je godine proveo u porodici Mediči, u vreme kada je Lorenco okupljao velike umetnike i genijalce, stvarajući sa njima renesansu. A renesansa je stvorena iz potrebe da se kroz umetnost sačuva istina, i to tamo gde je odbačena, u hramovaima širom sveta. ( U romanu "Princ pesnika" možete pročitati da je ta familija bila jedan od najvećih čuvara tajni Nazarena - ranih Hrišćana).  Tako da Mariju možete naći na mnogim freskama, i u katoličkim i pravoslavnim crkvama, samo ako malo više obratite pažnju. Leonardo nije jedini koji je u svom delu ostavio sećanje na ovu ženu. 

    

Ovo delo govori i više od "Tajne večere". Dok je Leonardo prikazao dvoje koji su kao odraz u ogledalu jedno drugome, ovde je bukvalno zagrljaj čoveka i žene, i to zagrljaj pun ljubavi i topline. Ovaj lik u Hristovom naručju nema nijednu mušku crtu lica, jasno je da se radi o ženi koja ga voli, dok dvojica apostola gledaju u njih zamišljeno i tužno. Jedan se  i moli pred parom ispred sebe, dok drugi kao da se sa njom saoseća, jer je vreme te poslednje večere, dan pred raspeće. 

Ovaj kip bio bi običan da nije detalja pored leve i desne noge. To je jedan od simbola ženskog božanstva, rogovi boginje Venere i boginje Hator iz Egipta. Bez obzira koje je njeno ime, radi se o božanskom ženskom principu koji je jednak muškom i koji je u Hrišćanstvu prikazan kroz Marije. 

Ova freska je nešto totalno zbunjujuće, jer dosta podseća na ono što se u pravoslavnim crkvama naziva "Vavedenje ", gde je prikazano kako su roditelji doveli Mariju u jerusalimski Hram, jer su je tamo prihvatili na odgajanje sveštenici koji su znali da je ona ta koja će roditi Mesiju. Ovde bračni par Bosanaca dovodi kćerku pred Sv. Franju Asiškog i Sv. Dominika, dok je iznad njih krunisanje Marije. I sve se to dešava iznad Sarajeva. Za Sv. Franju Asiškog postoje tvrdnje da je bio iz loze Hrista i Magdalene, a da je franjevački red koji je on osnovao, jedno vreme čuvao knjigu ispisanu rukom Hristovom. ("Knjiga ljubavi", Ketlin Mekgovan). 

Kako je zapisano, za freskoslikarstvo ove katedrale bio je zadužen italijansko - nemački slikar Alexander Maximilian Seitz. Dok je katedrala projekat mađarskog arhitekte Josipa Vancaša, čovek koji je izgradio mnogo objekata u Sarajevu. U njegovoj biografiji piše da je bio neobično produktivan i da je voleo renesansu. 
Rođen je 22.03. 1859. umro 15.12.1932. Ništa od toga ne bi bilo neobično da 22.03. nije poseban datum u hrišćanskoj jeresi. Datum rođenja Marije Magdalene. 

Read More

Tvoja stvarnost

To nije ono što ti drugi nameću, već kako osećaš u sebi sve ono što te okružuje.

Stvarnost može da se menja svake sekunde, svakog novog jutra, samo ako se pomeriš od svega što ti smeta. Ako ignorišeš tuđe reči i "savete" koji te nagovaraju da budeš kao drugi, ustajali, bezosećajni, podložni svemu. Ne rasipaj energiju u borbi protiv toga, samo ignoriši i misli o čemu želiš. Postaćeš jači/a i smireniji. Tvoje ignorisanje buke oko ničega, a ima je svakodnevno na svakom koraku, doneće ti mir koji drugačije ne možeš dobiti. Sve dok osećaš da želiš videti lepotu i doživeti posebno, nemoj "kuda svi, tu i ti." Skreni na svoju stranu.

Ne troši vreme na ljude koji čekaju pomoć a odbiće je. Ili ko ne razlikuje dobro od lošeg, nema garancije da ćeš mu objasniti. Svako mora da doživi ono što će ga naterati na razmišljanje i prosvetljenje. Ti, ako si dobar/a, poželećeš da budu svi dobri, ali ne zaustavljaj se pred njima na dugo. Ostani sa onima u kojima vidiš još veće dobro nego što je u tebi.

Jedino što ne možeš izbeći je ljubav. Kada i kako će se roditi u tebi, nećeš moći da kontrolišeš. Ali tvoja stvarnost biće kako ćeš tu emociju doživeti i umeš li prihvatati i praštati, hoćeš li se prepustiti ili pokušati izbeći. 

Ne slušaj nikoga osim svoje stvarnosti, koja je u srcu, u stomaku, u onom osećaju koji nazivamo "predosećajem". Tamo si ti.

Read More