Budućnost...Laž,varka koja nas opominje da ne razmišljamo o sadašnjem trenutku. Zamišljena stvarnost za kojom jurimo, ali izmiče slika onoga što će biti, jer i ne postoji. Sve je sadašnjost, samo danas postoji, a mi ga ignorišemo, samim tim i život u stranu odgurnemo. Ne dišemo punim plućima jer smo to ostavili za bolje sutra, ne izgovaramo ono što mislimo, jer se nadamo boljoj budućnosti u kojoj ćemo biti slobodni. Nemamo svoj stav, jer "danas je nezgodno, biće bolje sutra". Zašto da uživamo u životu, radićemo to u budućnosti...Danas nam ništa ne treba, ni osmeh, ni prijateljstvo, jer se nadamo tome u budućnosti. Ni dan proći ne može da ne čujemo tu reč, da se ne zamislimo...a samo je prošao taj dan i trenutak koji je mogao biti lepši. Budućnost je svakodnevna laž.
Ko je Princ pesnika
Desetak godina unazad pojavila se Ketlin Mekgovan sa svojom životnom pričom: potomak je Isusa i Magdalene, i to preko njihove kćeri Sare, čija je loza iznedrila mnoge proroke i duhovnike. U isto vreme, otvorila nam je vremensku kapiju, odvela nas u one godine, kada se stvarala istorija koja nikada nije prihvaćena, već je i pogrešno protumačena. Sve lepote koje su ponuđene čovečanstvu, gurnute su u stranu, da bi vladala tama i primitivnost, koja će od svakog lakomislenog napraviti roba.
I danas danju, opšte je prihvaćeno mišljenje da je nekakva glava jarca lik đavola, stvorenja koje nas vuče u ponore i odvaja od dobra. U ovo veruje mnogo ljudi, i to vernici, kako pravoslavni, tako i katolički. Oni ne razmišljaju, već samo znaju za fobiju od prikaza životinje, koja postoji na našoj planeti i nije opasna. Još je strašnije ako se nikada nisu upitali, zašto je to tako... U romanu "Princ pesnika", odgovor je u ezoteriji i astrologiji, u vremenu koje počinje sa rođenjem cara Davida. Pošto je astrologija najstarija nauka i starija od svake religije, ljudi koji su čitali rukopis na nebu, bili su priznati mudraci i verovatno su imali mnogo veća znanja nego što se to danas smatra. I tako je krenula epoha rađanja "Prinčeva pesnika". Posebno dete, napredna duša ili logos, moralo bi biti začeto u vreme kada je to najavljeno u zvezdama. Verovalo se u reinkarnaciju, pa je ta duša bila stara i rađala bi se u domu izabranih supružnika. U izabrani dan i čas, telo najavljenog logosa bilo bi začeto, i to je bezgrešno začeće. Bez greške, a ne grešno. Jer ne postoji grešno začeće, niti se uklapa u bilo čiju veru, jer na planeti živi muški i ženski rod, razmnožava se i tako opstaje. Svaki normalan čovek može razumeti da tu nema greha nikakvog.
Dete koje se rodi po Velikom planu, imalo bi unapred određenu misiju, zbog koje se rodilo i zbog koje će morati da se žrtvuje. Moralo je da bude donosilac svetla, na bilo koji način, da li kroz umetnost ili vladavinu, bez obzira da li se to odnosi na ceo svet ili samo na rod kom će pripadati.
Zbog neophodne moći, većinom su se rađali u bogatim porodicama...
Roman "Princ pesnika" opisuje Lorenca Medicija, kao najvećeg Princa posle Hrista. U njegovo vreme rodila se renesansa, koja je očuvala sveta znanja o ljudima i istinama kroz vekove. Umetnici koji su radili za njega nosili su titulu "Angelici". Smatrani su anđelima koji su rođeni da donesu svetlo u ljudsku svest, i to svojim delima koja će biti vekovima neuništiva. Zbog toga je Lorenco izjavio: Umetnost će da spase svet. O svemu ovome, zabeležio je u svom dnevniku umetnik Sandro Boticeli, koji je primio tajna učenja na dvorcu Medicijevih, i to od učitelja tajne organizacije Reda Svetog Groba. Red je vekovima čuvao najvažniji dokument, knjigu koju je napisao Isus i njegov potomak, Sara. Renesansa u sebi sadrži ono o čemu se sve više govori i piše danas, da živimo u duhovnom mraku i da su istine drugačije, ali i lepše.
 |
| Lorenco Veličanstveni |
 |
| Delo Aleksandra Boticelija koje oslikava rađanje proleća, ali pozadina ove priče jeste dolazak Marije Magdalene u Francusku, nakon Isusove smrti. Sa sobom je dovela i decu od čije loze je nastao narod Katari. |
Kako je titula "Princ pesnika" direktno vezana za astrologiju, odatle i objašnjenje za glavu jarca koja je predstavljena kao đavo. To nije đavo već astrološki znak "Princ pesnika". Znak za izabranog logosa ili božijeg sina. Rađali su se u januaru a njihovo rođenje je tradicionalna crkva morala izbrisati iz istorije, i astrologe proglasiti magovima i lažovima. Tako je jarac predstavljen kao đavo i ponuđen hipnotisanoj gomili koja će lako poverovati u to. Ako hoćete negirati postojanje nečega ili nekoga, proglasite ga zlim. To je najkraća prečica do "uspeha". Isto tako, glava jarca zloupotrebljena je u priču o Bafometu. Ovo je simbol za boginju pramajku koja nosi u sebi mudrost, ali i dokaz o dvopolnosti božanstva. Vremenom je proglašen za đavola i osuđeni su Templari i Katari koji su ga poštovali.
Na našim prostorima, potpuno je moguće, da su postojali "Prinčevi pesnici", koji su u istoriji predstavljeni potpuno drugačije. Rastko Nemanjić i Stefan Lazarević imali su život koji se uklapa u priču "Princa" a između Stefana i Lorenca postoji ogromna sličnost. (opisano u romanu "Princ spoznaje" ) Osim njih, Kulin Ban jeste vladar koji bi mogao biti "Princ pesnik" .
|
Poruke iz Univerzuma
To se pojavi "niotkuda" i ostaneš zatečen. Pomisliš, nije to ništa, obična je slučajnost...Onda pročitaš rečenicu koja ti se sama nametnula: "Nema slučajnosti!"
Zbunjen si i ego te još uvek vodi. Dok ne shvatiš da je, ono drugo nešto, mnogo uporno. I neće odustati od tebe, steže obruč, počinje drama... Nikome ne govoriš o tome, nije ti jasno ko te to posmatra i šta hoće da ti kaže. Počinješ da tragaš za odgovorima a oni izleću sami. To nešto, jedva je čekalo da se osvrneš na njegove poruke. Setiš se neke osobe i odjednom je vidiš ili čuješ nešto o njoj, krene ti pesma u glavi, i to ona koje se nisi setio mnogo godina, i baš nju čuješ, i dobiješ osećaj čudan, da si nekada i negde nešto zaboravio.
Poželiš nešto da stvoriš, ali to nije samo tvoja želja, to je nešto poručilo da je vreme za tu želju. Javljaju ti se ljudi koji će ti biti duhovni učitelji i koji će ti pomoći da ne odustaneš, i da shvatiš ko si i da nisi na pogrešnom putu... Postaviš sebi neko veoma važno pitanje, i dobiješ odgovor kada se najmanje nadaš, ali ga prepoznaješ, jer više ništa oko tebe nije isto. Ako nisi siguran da li je neka odluka prava, kao slučajno, osvrnućeš se oko sebe u nekoj radnji, i videti naslov knjige koji upravo daje odgovor. "Znak pored puta", saznaćeš da se to tako zove. Pratiš ga, potrebno je mnogo hrabrosti da mu veruješ, jer ima dana kada ćeš verovati da si lud. Ako kreneš putem koji ti se nameće, može biti teško, jer ćeš čuti oko sebe ovozemaljske glasove, da živiš u bajci. To će te obeshrabriti i posramiti, bićeš na raskrsnici, nastaviti ili vratiti se na staro. Ako nastaviš, kreće nastavak drame i zaplet kakvom se nisi nadao. Postaješ glavna uloga u scenariju koji je neko pripremio za tebe, bilo da je posao, ljubav, stvaranje... I više nema povratka, Univerzum je u tebi i ti u njemu.
