Priče u krug

Budućnost...Laž,varka koja nas opominje da ne razmišljamo o sadašnjem trenutku. Zamišljena stvarnost za kojom jurimo, ali izmiče slika onoga što će biti, jer i ne postoji. Sve je sadašnjost, samo danas postoji, a mi ga ignorišemo, samim tim i život u stranu odgurnemo. Ne dišemo punim plućima jer smo to ostavili za bolje sutra, ne izgovaramo ono što mislimo, jer se nadamo boljoj budućnosti u kojoj ćemo biti slobodni. Nemamo svoj stav, jer "danas je nezgodno, biće bolje sutra". Zašto da uživamo u životu, radićemo to u budućnosti...Danas nam ništa ne treba, ni osmeh, ni prijateljstvo, jer se nadamo tome u budućnosti. Ni  dan  proći  ne može da ne čujemo tu reč, da se ne zamislimo...a samo je prošao taj dan i trenutak koji je mogao biti lepši. Budućnost je svakodnevna laž.

                      Desetak godina unazad pojavila se  Ketlin Mekgovan sa svojom životnom pričom: potomak je Isusa i Magdalene, i to preko njihove kćeri Sare, čija je loza iznedrila mnoge proroke i duhovnike. U isto vreme, otvorila nam je vremensku kapiju, odvela nas u one godine, kada se stvarala istorija koja nikada nije prihvaćena, već je i pogrešno protumačena. Sve lepote koje su ponuđene čovečanstvu, gurnute su u stranu, da bi vladala tama i primitivnost, koja će od svakog lakomislenog napraviti roba. I danas danju, opšte  je prihvaćeno mišljenje da je nekakva glava jarca lik đavola, stvorenja koje nas vuče u ponore i odvaja od dobra. U ovo veruje mnogo ljudi, i to vernici, kako pravoslavni, tako i katolički. Oni ne razmišljaju, već samo znaju za fobiju od prikaza životinje, koja postoji na našoj planeti i nije opasna. Još je strašnije ak...

To se pojavi "niotkuda" i ostaneš zatečen. Pomisliš, nije to ništa, obična je slučajnost...Onda pročitaš rečenicu koja ti se sama nametnula: "Nema slučajnosti!"  Zbunjen si i ego te još uvek vodi. Dok ne shvatiš da je, ono drugo nešto, mnogo uporno. I neće odustati od tebe, steže obruč, počinje drama... Nikome ne govoriš o tome, nije ti jasno ko te to posmatra i šta hoće da ti kaže. Počinješ da tragaš za odgovorima a oni izleću sami. To nešto, jedva je čekalo da se osvrneš na njegove poruke. Setiš se neke osobe i odjednom je vidiš ili čuješ nešto o njoj, krene ti pesma u glavi, i to ona koje se nisi setio mnogo godina, i baš nju čuješ, i dobiješ osećaj čudan, da si nekada i negde nešto zaboravio. Poželiš nešto da stvoriš, ali to nije samo tvoja želja, to je nešto poručilo da je vreme za tu želju. Javljaju ti se ljudi koji će ti biti duhovni učitelji i koji će ti pomoći da ne odustaneš, i da shvatiš ko si i da nisi na pogrešnom putu... Postaviš sebi ne...