Biti svoj
U svetu koji je često prepun pritisaka i očekivanja, biti svoj
predstavlja pravi izazov. Autentična ličnost je ona koja zna ko je, šta
želi i kako da se snađe u raznim društvenim situacijama, a da pritom
ostane verna sebi. Ova osobina zahteva hrabrost, samopouzdanje i
sposobnost da se odoli spoljnim uticajima.
Autentičnost nije samo
puka sposobnost izražavanja svojih misli i osećanja. To je i sposobnost
da se prepoznaju i razumeju sopstvene vrednosti i uverenja. Biti svoj
znači doneti odluke koje su u skladu sa tim vrednostima, čak i kada su
one nepopularne ili kada se suočavamo sa kritikom.
Društvena bića
po prirodi, ljudi često teže prihvatanju i uklapanju. Međutim,
autentične ličnosti ne podležu pritiscima okoline. One znaju da će uvek
postojati ljudi koji će ih kritikovati ili pokušati da ih promene, ali
one ostaju dosledne sebi. Ove osobe često inspirišu druge svojim
primerom, pokazujući da je moguće živeti život bez kompromisa.
Sposobnost
da se ostane svoj u društvenim interakcijama može biti osnažujuća. Kada
se ponašamo u skladu sa svojim vrednostima, stičemo unutrašnji mir i
samopouzdanje. Takođe, privlačimo ljude koji dele slične poglede na
svet, stvarajući tako autentične veze koje su temelj svake zdrave
zajednice.
Na kraju, biti svoj je putovanje koje traje ceo život.
Učenje o sebi, istraživanje svojih granica, kao i prihvatanje svojih
slabosti i snaga, doprinose razvoju autentične ličnosti. U svetu gde se
često čini da je lako izgubiti se u masi, one koji su spremni da budu
svoji uvek će biti svetionici inspiracije za sve oko sebe.
Biti pisac iz ljubavi
Pisanje iz srca je proces koji zahteva iskrenost, otvorenost i duboko
razumevanje sopstvenih emocija. Kada pisac piše iz ljubavi, on ne stvara
samo reči, već prenosi deo svoje duše na papir. Bez obzira da li se
radi o poeziji, prozi, ili nekoj drugoj formi, emocije igraju ključnu
ulogu.
Pisci koji pišu iz srca često se oslanjaju na lična
iskustva, uspomene ili snove. Njihova dela su prožeta autentičnošću, što
ih čini privlačnim čitaocima. Ljubav prema pisanju može biti motivacija
koja pokreće kreativnost, inspiriše i omogućava autoru da istražuje
složene teme kao što su ljubav, gubitak, sreća ili patnja.
Biti
pisac iz ljubavi znači i preuzeti rizik. To je hrabrost da se otkriju
unutrašnji svetovi i da se deli sa drugima. Kada pisci pišu iz srca,
često dodaju lični pečat svojim delima, što ih čini jedinstvenim i
prepoznatljivim. Na kraju, pisanje iz ljubavi može biti i terapeutski
proces, koji pomaže autoru da razjasni svoje misli i osećaje, a
istovremeno pruža čitaocima uvid u ljudsku prirodu.
U svetu gde
je mnogo površnosti, pisanje iz srca donosi dubinu i iskrenost. To je
poziv da se istražimo, povežemo i izrazimo na način koji može dotaknuti i
inspirisati druge.
Pobediti tugu
Prevazilaženje
tuge može biti izazovan proces, ali je i ključan za emocionalno
zdravlje i blagostanje. Evo nekoliko koraka koji mogu pomoći u ovom
procesu:
1. Prihvatanje osećanja: Prvi korak u prevazilaženju
tuge je prihvatanje svojih osećanja. Nije sramota osećati tugu, to je
prirodan deo ljudskog iskustva. Dajte sebi dozvolu da osećate ono što
osećate bez krivice ili stida.
2. Razgovor sa nekim: Podelite
svoja osećanja sa prijateljima, porodicom ili terapeutom. Razgovor može
pomoći da se osećate manje usamljeno i da dobijete podršku koju
trebate.
3. Fokusiranje na pozitivne aspekte: Pokušajte da se
usredsredite na pozitivne stvari u svom životu. To može uključivati
zahvalnost za male stvari koje vas usrećuju ili vas podsećaju na lepe
trenutke.
4. Fizička aktivnost: Vežbanje može biti izuzetno
korisno za poboljšanje raspoloženja. Fizička aktivnost oslobađa
endorfine, hormone sreće, koji mogu pomoći u smanjenju osećaja tuge.
5. Kreativno izražavanje: Razmislite o vođenju dnevnika, slikanju,
pisanju pesama ili članaka. Kreativno izražavanje može biti terapeutsko i
pomoći vam da obradite svoja osećanja.
6. Postavljanje
ciljeva: Postavljanje malih, dostižnih ciljeva može vam pomoći da se
fokusirate na budućnost i da se osećate motivisanim. Bez obzira koliko
mali ciljevi bili, svaki korak napred je značajan.
7. Briga o
sebi: Uključite aktivnosti koje vas opuštaju i koje volite. To može
biti čitanje, šetnja prirodom, meditacija ili bilo šta što vam prija.
8. Strpljenje: Prevazilaženje tuge zahteva vreme. Budite strpljivi prema sebi i ne očekujte da se sve promeni odmah.
Tuga je deo života, ali kroz razumevanje i podršku možemo naučiti kako da je prevaziđemo i ponovo pronađemo sreću i ispunjenje.
O snovima, ukratko
Snovi
su fascinantni fenomeni koje doživljavamo tokom spavanja, posebno u
fazi REM (brzih pokreta očiju) sna. Oni predstavljaju niz slika, ideja,
emocija i senzacija koje se odvijaju u našoj svesti dok spavamo. Snovi
mogu biti veoma raznoliki – od običnih svakodnevnih situacija do
fantastičnih i apsurdnih scenarija.
Jedna od karakteristika snova
je da često odražavaju naše unutrašnje misli, osećaje i tjeskobe. Mnogi
psiholozi, uključujući Sigmunda Frojda, verovali su da snovi mogu
otkriti skrivene želje i nesvesne misli. Frojd je smatrao da snovi služe
kao put do nesvesnog i da omogućavaju ljudima da istraže svoje
unutrašnje konflikte.
Snovi takođe mogu imati simbolička
značenja. Na primer, san o letu može simbolizovati osećaj slobode ili
bega od problema, dok san o progonu može odražavati strahove ili
anksioznosti u stvarnom životu.
Postoje različiti tipovi snova, uključujući:
1. Normalni snovi: Snovi koji odražavaju svakodnevne situacije.
2. Noćne more: Uznemirujući snovi koji izazivaju strah i nelagodu.
3. Lucidni snovi: Snovi u kojima je sanjar svestan da sanja i može kontrolisati tok sna.
4. Proročki snovi: Snovi za koje ljudi veruju da predviđaju buduće događaje.
Snovi
su takođe predmet istraživanja u neurologiji, gde se proučava njihova
uloga u procesu učenja, pamćenja i emocionalne obrade.
U
zaključku, snovi su kompleksni i višeslojni fenomeni koji mogu pružiti
uvid u naše misli i osećaje, ali i biti izvor inspiracije i
kreativnosti. Razumevanje snova može pomoći u boljem razumevanju sebe i
svojih unutrašnjih procesa.
Knjiga Baštovan - Slavica Mijatović
Mistični topli oktobar, 2023.
Ništa više neće biti kao pre. U Kristininom životu, kao i u životima njenih najbližih. Maske će pasti sa lica, zavesa će se rascepiti na pozornici, ogoliće se drama iza drame svakodnevnice.
Dok je odrastala u selu Gorovič pokraj Topole, Kristina Stanić je volela da se osami u dvorištu napuštene, polusrušene crkve u Goroviču. Nekada jako značajan hram, zadužbina Despota Lazarevića, ostavljen je u očajnom stanju, sve dok ne propadne sasvim.
Kristina je postala majka i prevalila trideset petu, kada je i dalje imala isti osećaj pored stare crkve. Osećala je prejaku energiju, nečije nevidljivo prisustvo, dok je beli golub redovno sletao na zidine. Obično je sedela na kamenu unutar crkve i predavala se nevidljivom prisustvu. I razmišljala je o mnogim tajnama i mogućim istinama. Razmišljala je o istoriji koja to nije. I pitala se, kako bi svet izgledao da nema istorijskih laži?
Vođena osećajem krivice jer je glumila nemog posmatrača između zavađene braće, Kristina dolazi u selo i pokušava da ih izmiri baš tamo, gde je govorila da je lestvica do neba. Između zidova hrama, dok sede na kamenu i čitaju Jevanđelje po Tomi, pokušaće da izmiri gnostika i pravoslavnog sveštenika. Braća blizanci koji su postali toliko različiti da nisu mogli ni da govore jedan sa drugim. Međutim, ispostavilo se da je jedan od njih skrivao pravoga sebe i vremenom će spoznati istinu, pa će doći do pomirenja.
Priča u drugom smeru
Prava drama nastaje već prvog dana Kristinine misije da izmiri blizance. Na putu do roditeljske kuće doživljava prvu viziju, nešto kao put kroz vreme, pravo na vaskršnju nedelju, u Jerusalim, 2000 godina unazad. Njen susret sa Isusom Hristom, postaje prava spoznaja istorijskog lika koji je postojao i sve učinio da promeni ljude iznutra. Od zagonetnog susreta ispred grobnice, gde je na kratko doživela ulogu Magdalene, do povratka u detinjstvo Ješue i Jovana, do njihove misije u mladosti.
Kristina saznaje koliko je uloga Esena bila važna za misiju Isusa Hristosa, i zašto se on rodio u telu čoveka. Gledajući kako odrastaju Jovan i Ješua u kući Marije i Josifa, prepoznaje povezanost onoga što vidi sa delima Nikole Pusena.
Istovremeno, u samom razgovoru sa Bogočovekom, koji je i poseban i jednostavan, ona saznaje istine o samoj sebi, doživljava svoje duhovno putovanje, puno strahova, radosti, padova i pobede.
Druga strana medalje
Sve u svemu, knjiga Baštovan govori najviše o tome koliko se današnje Hrišćanstvo odmetnulo od stvarnog učenja Isusa Hrista. Čitaoci se mogu zamisliti nad materijalizacijom jedne duhovne nauke, i koliko je lažni sjaj zaslepeo mnoge. U priči sveštenik Petar, odlazi u Beograd, u sami vrh SPC , kako bi predložio da se obnovi hram u Goroviču, ali ne samo da je odbijen, nego nailazi na totalnu hladnokrvnost drugih sveštenika. On odbija da poseti Hram Svetog Save, govoreći da sav taj luksuz neće probuditi u vernicima ništa osim divljenja za materijalno. I da se moramo prvo obnoviti iznutra , pa zatim graditi spolja.
Baštovan je priča o nama i Njemu, o našoj povezanosti sa Njim. Iz drugog ugla.
Odraz 3
Znate li šta je odraz ovoga sveta? Iskrivljena stvarnost i skrivena stvarnost.
To je momenat u istoriji kada je belo zamenjeno crnim.
Kada se ponudi najbolje a prihvati najgore.
Kada svetlo sija a širi se mrak.
Kada verujemo u nešto i ne znamo šta je to.
Odraz je skriven i može se videti. On je ta sumnja u skrivenom delu svesti kada osećamo da nešto nije u redu. Odraz nije iskrivljena stvarnost već obrnuto. Skrivena stvarnost je ta senka što nas prati i ne možemo je se osloboditi.
Žitije Svetog Simeona
Postoje dva dela koja govore o životu Stefana Nemanje. Jedno je zapisao njegov sin Rastko, drugo monah Domentijan, istoričar, književnik iz Hilandara. Prvo delo je ono što je nestvarno.
Rastko je putovao, čitao, pisao, obnovio i podigao SPC. Svi znamo šta je sve učinio Sveti Sava za Srbiju. I takva ličnost, nije mogla da bude slepa za izvorno Hrišćanstvo.
On je morao znati, koliko je uzdizanje jednog čoveka kao da je sami Isus, sigurno nehrišćanski. U svom pisanom delu, više delova postoji gde Sava piše o svom ocu kao da je božanstvo.
Kada bi to pročitala osoba koja nije sa ovih prostora, smatrala bi ceo zapis mitom. Ako bi pročitao neko ko je proučavao pravog Isusa Hristosa i njegov život u Kumranu, pomislio bi da je Sava nešto tu prepisao. Zvuči neprijatno i van pameti sve dok se ne uključi zdrav razum. Stefan Nemanja, postao je skoro pa božiji sin kada se zamonašio na Svetoj Gori.
Kada sam pisala knjigu Princ spoznaje, verovala sam da su Nemanjići direktni potomci Merovinga jer je sličnost ogromna. Sve te legende o riđim, svetim kraljevima, koji nose ljijane na sebi i misteriozni su, sve je previše slično. Ali situacija sa Bogumilima je nerešiva. Ako ih je neko drugi pobio, onda se Nemanja samo izmakao, pa je ostatak života na Hiladaru proveo moleći Boga za oproštaj.
Da li je monah Sava, tokom svog boravka negde pronašao spise koji svedoče o životu Učitelja Isusa u Kumranu, nakon raspeća? On je iz Kraljevine Jerusalim, 1217. godine, izneo Trojeručicu, jer su tako odredili pravoslavni monasi. Malo je naivno kada se uzme u obzir da su tamo u to vreme vladali Krstaši. Otkuda toliki ugled jednog monaha, bivšeg princa iz Srbije? On do 1219. nije još bio arhiepiskop. Verovatno je posedovao veliko znanje. A znanje je dovelo do poznanstva, uticaja na druge, do mudrosti. Nisu uzalud spominjane tajne u vezi njega i njegovih putovanja.
U Žitiju Svetog Simeona Sava piše kako je Nemanja tog dana lovio i naišao na zapušteni manastir Hilandar. Ovde imamo običnog čoveka, koji je iz hobija lovio, pa poželeo da se zamonaši u manastiru koji će obnoviti.
Navešću samo one rečenice koje više liče na legendu. A možda su te reči iz nekih spisa stvorenih u Kumranu a tiču se Isusa.
"Jer kako ovoga da nazovem? Vladarem li, ili više učiteljem? Jer utvrdi nas i urazumi srca svih i povede nas kako treba ..."
"Jer sâm Bog zna, a ni od ljudi nije skriveno koliki je bio njegov podvig za nas i za
ljudska neznanja, ovoga blaženoga muža, gospodina nam i učitelja, koji ima Solomonovu
premudrost, Davidovu krotost, Josifovu dobru narav; svima divan i strašan vladar vladarima i
gospodar gospodarima, i prosto reći drugi mu neće biti ravan".
"A oni plakahu i ridahu, gledajući kako se rastaju od
takvog gospodina i pastira. "
"Vaistinu u nedoumici sam kako da ga nazovem. Da li gospodinom dobrim? Da li učiteljem prave
vere? Ocem blagim? Pastirom, koji verom napasa predano mu stado?
"Da li preizobilnim služiteljem i
ljubiteljem ništih? Da li nastavnikom prave vere i učiteljem dobre vere i čistote, svetlom
vaseljene? Da li nastavnikom punim vedre i uzorom krotosti i posta? Da li nastavnikom
premudrosti i smislodavcem i ukrotiteljem nesmislenih? Da li čuvarom stada svoga i premudrim
braniteljem sviju onih koji žive oko njega? Jer vaistinu ovo sve dogodi se na njemu. "Jer beše
pun premudrosti i razuma, i blagodat Božja beše na njemu".
"I stiže na livadu mira, među drveta krasna uzrastom i plodovima, na kojima poju slatke ptice, gde
slušavši i požive mirnim i bogougodnim žiivotom, ukorenivši se dobro u pravoj
veri i svetlo sijajući, stojaše kao divno drvo u dobrom pristaništu, to jest Svetoj Gori. A posred
ove nađe nekoga željenoga monaha kao slatkoglasnu pticu i pustinoljubnu grlicu, milu utehu
hristoljubivu starcu, i nekada od njega othranjeno jagnje, izdanak od ploda njegova i cvet od
korena njegova, a tu je i dobri miris. Jer, vaistinu, zažele i počinu na livadi krasnoj, na kojoj
pojaše ptica menjajući glasove, i nasićivaše se sa pet premudrih čula: gledanjem, slušanjem,
mirisom, glasanjem i dodirom ptice. "
Sve ovo moglo bi se napisati o samo jednoj osobi koja je hodala svetom a to sigurno nije neko ko je vladao nad jednim narodom 37 godina, ratovao, donosio stroge zakone, a možda je odgovoran i za masovne zločine. Ovo može da bude delić priče o Isusu u Kumranu, i uopšteno o njegovom uticaju i ugledu među Esenima. Sveti Sava piše o svom ocu kao da nikada ranije nije imao ni duhovnog učitelja ni znao za Boga. Možda je dobronamerno želeo preneti važnu poruku, u ono surovo vreme. Na kraju Žitija on piše kako je Simeon znao kada će da umre i danima se opraštao od monaha.
"Jer, vaistinu, braćo moja
ljubljena i oci, čudo beše gledati: onaj koga se svi bojahu i od koga treptahu sve zemlje, taj je
izgledao kao jedan od tuđinaca, ubog, rasom obavijen, gde leti na zemlji, na rogozini, a kamen
mu pod glavom, i svi mu se klanjaju, a on skrušeno moli da sviju proštenja i blagoslova."
Smrt Stefana Nemanje ili Svetog Simeona, dogodila se 13.02. 1200. godine. Postoji legenda kako je svetlost obasjala prostoriju kada je umro. To sam slučajno pročitala na internetu, ne znam odakle legenda potiče. I to baš liči na kraj knjige koja govori kako je Hristos napustio telo učitelja Isusa. Godinu dana posle smrti, Simeon je kanonizovan kao Sveti Simeon Mirotočivi. Jer je iz njegovog tela točilo miro. I kada je ga je Sava otkopao nakon osam godina, telo je bilo neraspadnuto. Tada ga je preneo iz Studenice u Rašku. Mošti su prenete više puta, iz mesta u mesto, da bi danas bile u Studenici, manastir gde se prvi put zamonašio. Postoji legenda o lozi koja je iznikla iz praznog groba kada su preneli mošti sa Svete Gore. Monasi su bili tužni zbog toga, ali on se javio u snu jednom od njih i rekao mu da će im za utehu narasti loza, koja je lekovita. Dirljiva priča koja nas tera da stavimo prst na čelo i probudimo intuiciju. Meni ne zvuči uverljivo da bilo čije telo može točiti miro, osim telo Isusovo. Možda nam je Sava ostavio ponešto od onoga što ne znamo a trebali bi znati.
Manastir Mileševa
Manastir je građen 1234. - 1243. Podigao ga je kralj Stefan Vladislav. Sama crkva ne govori ništa posebno, ali postoje freske koje su zagonetka i verovatno pričaju priču.
Umetnici su naslikali Simeona kako drži belu plaštanicu. Neko bi rekao da su imali u manastiru Hristov pokrov i krili ga. Neko bi pomislio da je ovo Isus u starosti. U Pećkoj patrijaršiji postoji freska sedog Isusa. Veoma moćno i prelepo izgleda. Beli anđeo takođe pokazuje da je u grobnici još uvek telo. Nešto je umotano. I na sve to, imamo jedan odraz na knjizi koju Sava drži. Naslovnica ima dva orla i muški lik koji poput senke izranja. Jedna strana lica potpuno je jasna, ali kada postavite ogledalo ispred slike, ukazuje se potpuni lik. Vidi se lik koji je Sveti Sava sakrio u svojim pisanim delima. A možda je u Hilandar doneo i pisano delo Učitelja Isusa.
.jpg) |
| PEĆKA PATRIJARŠIJA |
"Ja sam čokot a vi loze i koji bude u meni i ja u njemu , on će roditi mnogi rod. Jer bez mene ne možete ništa činiti." Jovan 15.5.
Odraz 2
Slučajnost ne postoje ako su krajnje neobične i ukazuju da je nečija nevidjiva ruka doprinela događajima.
Podudarnosti ne postoje slučajno ako su toliko očigledne da se kose sa svakom logikom.
Ne počinjem slučajno sa jednom knjigom iz prošlog veka jer nije napisana slučajno.
O Caminho Dos Essenios - A Vida Oculta Jesus - Danile Meurios i Anne Givaudan
Postojanje knjige za mene bilo je nepoznato sve do juna ove godine. Nisam pronašla da li je ikada bila štampana kod nas. Ne verujem jer to bi u Srbiji bio "greh". Ovde je sve po strogom programu isplanirano. Koliko sam pročitala biografiju autora, objavljena je 1986. godine. Digitalna verzija postavljena je na nekim platformama 2006. godine. Knjigu su napisali dvoje , tadašnji bračni par Danile Meurios i Anne Givaudan . Radi se o tome da oni vide prošlost ili su živeli u ono vreme dok je Isus Hristos odrastao, živeo u Kumranu i delovao u narodu. Mnogo godina je prošlo od kada je dokazano istorijsko postojanje Esena u Kumranu, i uopšteno na tlu Izraela i Palestine. U zemljama poput Srbije, samo najmanji procenat ljudi čuo je bar osnovne podatke o njima.
U to vreme, morala je postojati čitava jedna zajednica ljudi koji su bili apsolutno iznad svog vremena. Oni su postojali i čekali su Mesiju. To što nam prodaju priču o samo 12 apostola, to je bledo i premalo kada je u pitanju najveća misija koju je čovek na planeti mogao imati. Osim što se u Novom Zavetu spominju "sedamdesetorica", a to su sigurno bili Eseni, nigde više o njima ni reč nije napisana kada je crkveno predanje u pitanju. Ljudi koji su mnogo izučavali nauke i religije, koji su mnogo znali. Ljudi u belim haljinama koji su poznavali tehnike isceljivanja, travari, veliki duhovnici i mistici. Njima nije bila potrebna životinjska žrtva koju će prineti Bogu već su vezu sa Bogom tražili u sebi. Koliko ljudi zna nešto o tome da su oni prvi imali obredno kupanje i da je to preraslo u krštenje? I sam Jovan Krstitelj bio je Esen. Oni su znali kada će i gde Hristos da se rodi, pomagali su mu od njegovog detinjstva i ostali sa njim do kraja. Međutim, njegovo učenje delilo se na dva dela. Jedno za široke narodne mase gde su delovali apostoli, drugo je samo za Esensku zajednicu. To drugo je viši nivo koji ne može svako dostići. Ali postojala je šansa da se probudi i Hristos u običnom narodu i pronašli su način za to.
Kada se desilo raspeće, jedan rimski vojnik bio je prijatelj Esenima. Kada je izledalo da je Isus umro na krstu probušio je kopljem tačku na njegovom telu, kako bi izašla voda koja bi ga, u protivnom, ugušila. Zatim su, živo telo u nesvesti, odneli u grobnicu i tajno iscelili melemima i svojim tehnikama. Umotali su ga u platno da bi sve izgledalo kao da je mrtav. Oporavio se jako brzo, odmah nakon dve noći i odmah otišao u Kumran, glavno mesto zajednice Esena. Za svog zemaljskog života, on je bio njihov vođa, Beli učitelj, Veliki majstor. Mesija koji je doneo transmutaciju čovečanstvu. Nije voleo da mu se klanjaju i prvi put su to učinili pred grobnicom, kada su ga ugledali živog.
Bogočovek - Učitelj Isus, Bog Hristos.
Mogao je Hristos da izlazi iz Isusovog tela i da ih posećuje na različitim mestima. Nisu ga svi stalno prepoznavali. Nakon te nedelje, Isus odlazi u Kumran gde ostaje do duboke starosti. Kada je došlo vreme da Hristos zauvek napusti telo učitelja Isusa, učinio je to vidno. Svi u Kumranu su videli kako svetlosno telo obasjava okolinu i jako liči na fizičko telo. A zemaljsko telo dugo je čuvano i balsamovano u Kumranu, da bi kasnije bilo premešteno na istok.
Raspeće je pomoglo tako što je pomoglo narodu da probudi Hristosa u sebi. Kada se munjevitom brzinom pročulo da je Isus ustao iz mrtvih, ljudi su poverovali u njegovu duhovnu nauku i Eseni su rešili da to ne ruše. I to jeste bio glavni cilj.
Tema o Hristosu i njegovoj misiji na planeti, traje od njegovog povlačenja, odlaska, vaznesenja, kako god mi verovali. Na žalost, vekovima su se Hrišćani delili na loš način. Naročito od kada je Rim navodno priznao za religiju . Car Konstantin sazvao je crkvene vođe i jeretike, da bi glasali šta sme a šta je kažnjivo. Naravno, elita je glasala u većini i zauvek je zabranjeno, zaboravljeno i zanemareno izvorno učenje. Eseni su izbrisani iz bilo kakvog uticaja na vernike. Sva sloboda uma i duha nestala je, a mrak je pao, gušći nego ikada.
Največi zlikovci krili su se iza Hristovog imena. Najveća zla počinjena su u ime Hrista. Se te carevine i kraljevine bile su carstvo zla. Udruženi sa crkvenim vođama. Inkvizicija je najveće zlo u istoriji čovečanstva.
U Novom Zavetu sigurno jeste zabeleženo Hristovo učenje. Ali samo delić, onoliko koliko su procenili da je "stadu" dovoljno.
Eto nam odgovora šta je Antihrist
To može biti predstava o Isusu Hristu koji nam je predstavljen od 313. godine. Pravi učitelj zamenjen je crkvenom verzijom Hrista. Ostala je samo bela haljina na freskama. Samo su umetnici još ostali slobodnog uma, umeli su da zavaraju i da pošalju poruke kroz vreme. Odnos čovek - Bog iskomplikovan je namerno. Da bi čovek bio pokorni rob svetovnoj vlasti. Došlo je vreme svetaca kojima se Hrišćani klanjaju, došlo je vreme da se Isus pomalo zaboravi, pa i sasvim. Mnoštvo vladara koji su, navodno, bili pobožni, pa proglašeni svetiteljima. Bez obzira na sva nedela koja su počinili.
Isto tako, sve više bilo je tih koji su odlazili u manastir da se zamonaše, pa su proglašeni svetima. Uvažavalo se koliko su svetinja finansirali , ne kakvi su ljudi bili.
Mi smo duhovno kao ukleti i danas danju, jer nam je prošlost nerešena. A upravo je prošlost bila presudna za sav mentalitet ovog naroda. Srbi su pre Nemanjića imali religiju gde je dominiralo više bogova. Zvalo se Rodoverje i slavila se priroda, pa i bogovi vezani za nju. Bog Svarog bio je Bog Otac. Međutim, Stefan Nemanja nije to želeo u svojoj državi, paganska religija nije dolazila u obzir. I da bi se narod primirio, neki su običaji iz te religije ostavljeni. Najpre krsne slave, samo što su umesto paganskih bogova, nametnuti hrišćanski svetitelji. Tako je nastala narodna, hibridna vera. I danas dominira.
Istorija ili crkveni spisi, uporno govore da su se tada na tlu Srbije pojavili Bogumili, vrsta Hrišćana koja odbacuje zvanično učenje crkve. Mi imamo bolesni ponos u istoriji da je Nemanja istrebio Bogumile na stravičan način. I da je to u redu. Ne razmišljamo da se uopšte nije razlikovalo od inkvizitorskog kažnjavanja. Neko je te mirne i bezopasne ljude uništio. Oni su bili isto što i Katari u Francuskoj, tvrdili su da je njihovo učenje originalno Hristovo učenje. Verovatno nisu bili daleko od istine jer ih se Vatikan uplašio toliko da je izvršio genocid nad ovim narodom. Neko ih se uplašio i u Srbiji . Na prostoru Bosne i Hercegovine vladao je Kulin Ban koji je tu veru priznao kao svoju i zvaničnu. A postoje spisi koji ne potiču od srpskih istoričara, gde stoji podatak da je sestra Stefana Nemanje bila udata za Kulina Bana, te da je Nemanja i sam postao Bogumil. Priča se i o spisima iz Vatikana gde su optuživali Nemanju i pravoslavce da su Bogumili.
Ogromna zbrka, nigde odgovora.
Da li je tadašnji vladar ipak istrebio nevine ljude , pod pritiskom Vizantije ili Vatikana, ili je pokušavao da ih odbrani? Da li je neko drugi upao na ovu zemlju i izvršio genocid a da se to vešto krije?
Mi to ne znamo. Ono što istorija i crkva pišu, to je zastrašujuće.
Međutim, postojao je Rastko, osoba koja je pokušala nešto rešiti . On je putovao mnogo i sigurno je mnogo toga znao. Zabeležen je njegov boravak u Jerusalimu u vreme vladavine Krstaša. Rastko nije bio naivan i prost. Jednostavno je morao znati za svu iskrivljenu priču o Isusu Hristu. Morao je znati sve o Kumranu i Esenima. Morao je znati nešto o Isusovom životu u Kumranu. I mogao je njegovu priču da "ubaci" u priču o svom ocu.
Nastavak sledi...
Odraz 1
Nijedna poznata legenda ili mit nisu nastali zabave radi. Neko ih je izmislio kao pokriće za stvarnost koju nije mogao da objasni. Stvarnost koja neće biti prihvaćena. To se danas zove "fikcija".
U davnim vremenima sve je moralo biti drugačije. Pisac je postojao i njegovo znanje ili pretpostavke, koje nisu dostojne trenutne situacije ili istorije. Ali su postojale ličnosti koje treba uzdizati kroz te priče i sve će biti u redu. Međutim, te priče bile su tuđe.
I tako su nastale legende i mitovi, preteča fikcijama. Kada se pogleda njihova senka koju bacaju, kao tamni odraz, postavi se mnogo pitanja. I treba biti "van razuma" kako bi se došlo do nekih pretpostavki ili možda istine.
Kraljević Marko
Srpska istorija - niko nikada nije siguran šta je to, odakle počinje i šta se tu zaista dešavalo. I pre Nemanjića i posle njih. Što više nejasnoće, to je više sumnji. I sve što je nenormalno i nelogično, to je znak da je neko namerno pogrešio. Da bi ostavio poruku između redova, ispod slojeva.
Istorija kaže da se "junak" rodio kao Marko Mrnjavčević , oko 1335. godine. Krunisan 1370. ili 1371. Vladao na teritoriji Zapadne Makedonije, u Prilepu, ali bez uticaja na srpske velikaše koji ga nisu priznali za vladara. Ženjen sa Jelenom, koja ga je, navodno varala, pa za tim on nju varao sa Teodorom Branković. Da bi vratio svoju suprugu, morao je ljubavnicu Teodoru poslati Jeleninom ocu, Radoslavu Hlapenu. Ostavio je neke svoje zadužbine u Makedoniji, poginuo u Rovinama, 1395. Legenda ili istina, da se borio sa Despotom Stefanom Lazarevićem, rame uz rame. To junaštvo kao da je uzdiglo Marka koji je u istoriji bio slab vladar, skandalozan kada su žene u pitanju. I to ne može biti razlog da neko napiše epske junačke pesme o njemu kao o Marku Kraljeviću.
Marko i Ravijojla
Ravijojla - Ravi je učitelj na Hebrejskom
Ako je postojala, sigurno je bila u pitanju snažna ličnost, "veštica", magijašica, travarka, alhemičarka. Tajanstvena žena sa kojom je imao prisan odnos, i dobar i loš. Nisu mogli jedno bez drugoga, nešto ih je vezivalo.
Živela na planini Miroč. Planina je opevana kao mitološko mesto, dom vile i bašta bilja koje leči i oživljava mrtve. Preko 1300 vrsta lekovitog bilja postoji na Miroču. Rimljani su je zvali "Unum" - jedna jedina. U njihovo vreme tamo je postojalo lečilište.
Figura jedne žene je na oba grba Mrnjavčevića. Jedan prikaz ne uklapa se u njihovo vreme, nedoličan. Drugi prikaz je samo lik poput princeze ili kraljice. Postoje mišljenja da je to Ravijojla. Prosto je nemoguće da jedna kraljevska loza ima izmišljenu vilu na grbu. Ovi prikazi na grbu nemaju veze sa Ravijojlom. Epske pesme nisu pisane za njihovog života.
Koroglaš
Stara crkvica u selu Miloševo, u blizini Negotina. Pretpostavlja se da je zadužbina kralja Milutina početkom 14. veka.
Legenda postoji i beleži nikako bezazlene stvari. Govori se da je Marko ranjen na Rovinama i tako preplivao Dunav na konju Šarcu. Tamo je umro u blizini crkve Koroglaš i zakopan. Sa njim je zakopana i mapa do "blaga". Mapu mu je dala Ravijojla. Sve je to iscrtano na goveđoj koži sa simbolima vučje njuške, a kojom su bile obeležene šume u okolini Miloševa, pravougaonicima koji su znaci zdanja i kružićima koji predstavljaju grobove.
Kada sam pisala knjigu Elez, pre 10 godina, glavni cilj bili su Mileševac i Mileševo. Tražila sam i treći sličan naziv. To me je dovelo do crkvice koja zaista izgleda kao čuvar nečega. Meni ovo ne deluje kao mesto za molitvu.
Ko je Kraljević Marko
Postoji pesma o Marku gde on odlazi na svadbu Sibinjanin Janku, a ta istorijska ličnost je Janjoš Hunjadi. Za njega je zapisano da se rodio možda 1387. a možda i 1407. Što znači da nije mogao da druži sa Markom, vremenski nije moguće. Janjoš je vojnu karijeru započeo u službi Despota Stefana Lazarevića. Po legendi, on je sin Stefanov,vanbračni. A s obzirom da "ne znaju" u kom veku se rodio, još više zvuči da je legenda tačna. Odogovaralo bi 1407. Despotu je tada bilo 30 godina.
Kraljević nije prezime već titula. A jaku titulu u to vreme imao je Stefan Lazarević.
Opevani srpski junak, misteriozan, nadljuske snage i pun tajni. Takav je samo jedan mogao biti. A da se ne zapiše sve jer ne može istorija kod nas da kaže sve.
"Kraljević Marko" je Stefan Lazarević. Sakrili su ga iza slabašnog vladara, da se ne posumnja nikada. Za Stefana se vezuju priča da je na svome dvoru imao mnoge učitelje, od astrologa i alhemičara do književnika. Nikada nismo saznali sve njegove tajne. Za njega je zapisano da je gromada od čoveka, da su ga zvali Stefan Visoki, veliki, strašni borac u bitkama. Samo on je mogao imati mapu do nečega. I on je sigurno mogao poznavati ženu koja je poput opisane Ravijojle.
Stefan je mogao znati šta su njegovi preci po majci, Nemanjići, učinili za istoriju. Neka dva veka unazad zamaglili su sve oko sebe, osigurali svoju priču kroz vekove, kroz 1000 godina. A to je odraz tuđe priče.
Nastavak sledi...
Green – zelena i žuta kartica
U Novom Sadu, Green bsn donosi vam čaroliju prirode kroz ekološke, biljne proizvode koji prate vašu svakodnevicu. Naša misija je da vam pružimo najkvalitetnije proizvode koji neguju vašu kožu, telo i duh. Zeleno za zdraviji životU Novom Sadu, Green bsn donosi vam čaroliju prirode kroz ekološke, biljne proizvode koji prate vašu svakodnevicu. Naša misija je da vam pružimo najkvalitetnije proizvode koji neguju vašu kožu, telo i duh. Zeleno za zdraviji život!
Zašto izabrati ekološke proizvode?
Kvalitet i sigurnost: Naši proizvodi su napravljeni od pažljivo biranih biljaka, bez štetnih hemikalija. Vaša koža zaslužuje samo najbolje!
Prirodna nega: Uživajte u prirodnim čajevima koji jačaju imunitet, kao i u preparatima za ličnu higijenu koji čuvaju vašu kožu blistavom i zdravom.
Higijena doma: Očistite svoj dom bez brige o štetnim sastojcima. Naši ekološki proizvodi za higijenu kuće čine vaš prostor sigurnim za vas i vašu porodicu.
Značaj biljaka: Biljke su temelj našeg zdravlja. One ne samo da hrane naše telo, već i umiruju naš duh. Uživajte u blagodetima prirode sa Green bsn!
Pridružite se pokretu za zdraviji način života. Izaberite prirodno, jer vi zaslužujete najbolje!
Green bsn – Vaša ekološka oaza u Novom Sadu!
Za više detaljnih informacija o proizvodima možete pročitati na stranici https://slavicamijatovicpisac.rs/green-ekoloski-proizvodi/
Pridruži se našem timu u Green firmi!
Tražimo entuzijaste za mrežni marketing koji žele da postanu deo naše porodice posvećene ekološkim proizvodima! Ako voliš prirodu i želiš da promovišeš zdrav način života, ovo je prava prilika za tebe!
Kao član naše mreže, dobićeš:
– Zelenu karticu, koja ti omogućava pristup sniženim cenama na sve naše proizvode.
– Žutu karticu uz koju si aktivan saradnik
– Podršku i obuku od strane iskusnih članova tima.
– Mogućnost da izgradiš svoj biznis i ostvariš dodatne prihode.
Zašto se učlaniti?
– Pridruži se zajednici ljudi koji dele tvoju strast prema prirodi i zdravlju.
– Uživaj u osvajanju gratisa i popustima.
– Budi deo pokreta za očuvanje životne sredine i zdravlja. Prijavi se danas i započni svoju ekološku avanturu!
Za više informacija, kontaktiraj nas putem poruke, na stranici https://www.facebook.com/writer174/
Zajedno možemo učiniti svet boljim mestom!
Preuzmite svoj besplatni, digitalni katalog :
Knjiga Baštovan - prošlost i mi
Krenite na putovanje kroz vreme sa Kristinom, koja se suočava sa misterijama ljudskog porekla i duhovnosti.
U ovom emotivnom delu, otkrijte kako se jednostavna veza čoveka i Boga može preoblikovati u nešto duboko i značajno.
Otkrijte tajne polusrušenog hrama u Goroviču i sretnite Ješuu iz Nazareta.** Njegove vizije će vas voditi kroz ključne trenutke u njegovom životu. Pripremite se za mistične uvide i duhovna previranja.
** Javite mi se u inbox za više informacija. Preko stranice https://www.facebook.com/maj1823
Ne propustite priliku da postanete deo ove neobične priče koja će vam otvoriti oči i srce.
Cena knjige - 700 din.
Kako se vama čini veza između čoveka i Boga?
https://slavicamijatovicpisac.rs/books/
Otkrijte Tajne „Baštovana“!
Da li ste spremni da zaronite u dubine duhovnosti i mistike?
„Baštovan“ je priča koja je tu da vas povede na put kroz vreme i veru. U ovoj knjizi, Kristina Stanić suočava se sa svojom prošlošću i vraća se u rodno selo, gde je čekaju tajne i misterije mističnog hrama u Goroviču kraj Topole.
*Šta vas čeka unutar stranica?*
– Putovanje kroz vizije Ješue iz Nazareta
– Otkriće veze između čoveka i Boga bez nametnutih obaveza
– Neispričane priče iz umetnosti Nikole Pusena
– Dublje razumevanje korena hrišćanstva i uloge Esena
Ne propustite priliku da istražite ovu jedinstvenu i inspirativnu priču!
Naručivanje u inbox preko stranice na Fejsbuku: https://www.facebook.com/maj1823
Cena: 700 din.
https://slavicamijatovicpisac.rs/books/
