Priče u krug

Životinju je Bog stvorio da bi svaki čovek dobio priliku da upozna bezazleno prijateljstvo. Da shvati koliko je lepo brinuti o nekome bezuslovno, a taj neko će uzvratiti mnogo ljubavi. Oni nemaju inteligenciju kao mi, imaju toplinu i dobrotu koja nam je potrebna. Mi nemamo toliko bezazlenosti, dok su oni sasvim bezazleni. Duhovno se sa njima dopunjujemo, razumemo se, shvatamo lepotu prijateljstva svih živih bića. Mi smo u njihovim očima kao bogovi, ali oni nas umeju savršeno proceniti i shvatiti kakvi smo iznutra. Voleti životinju i pružati joj dobrotu, odlika je dobrog čoveka koji ne zna biti sebičan i okrutan. Lepota prirode jeste upozorenje da postoji Tvorac i da ništa nije samo od sebe nastalo. Ne može lepota cveta biti sama od sebe takva kakva jeste, ne može mirisati priroda sama od sebe, niti pahulja, koja se istopi za sekundu, imati savršen oblik, simetrije kakve samo mogu biti nečije delo. Postanak leptira, kada gusenica koju niko ne voli ni videti, prelazi u svoj konačni, pre...

"Jednog popodneva, kojeg se uvek sećam, uživao sam u šetnji sa prijateljem u Gradskom parku i recitovao poeziju. U tim godinama znao sam napamet cele knjige, od reči do reči. Jedna od njih je bila Geteov "Faust". Sunce je upravo zalazilo i podsećalo me na slavni pejzaž: Dan je pri kraju; ono, sve dalje sja, hita da drugi oživljava svet. Što me krila ne dignu sa tla, pa za njim, večno, da upravljam svoj let! Divnog li sna dok ono dole kreće! Kuda lete krila bestelesna, telesna krila vinuti se neće! Dok sam izgovarao ove reči pune nadahnuća, sevnu mi misao kao bljesak munje i u trenu mi se otkri istina. Štapom u pesku nacrtah dijagrame, koje sam šest godina kasnije pokazao prilikom obraćanja Američkom institutu elektroinženjera, a moj prijatelj ih odlično shvati. Prizori koje sam video bili su čudesno izoštreni i jasni i imali su čvrstoću metala ili kamena i to u takvoj meri da mu rekoh: Vidiš ovaj moj motor, ovde; gledaj kako ću sada da ga obrnem".  Ne umem da opišem...