октобар 2016 ~ Priče u krug

Drevna indijska priča

U svom romanu "Ko će suze da ti briše, kada te ne bude više?", Robin Šarma objavio je predivnu priču koja nosi veliku pouku i šalje značajnu poruku ljudima.

"Pre više hiljada godina smatralo se da je svako ko hoda zemljom bog. Međutim, ljudska rasa je zloupotrebila svoje neograničene moći, te je vrhovni bog odlučio da suštinu božanske moći sakrije tamo gde niko neće moći da je pronađe. Postavilo se pitanje - koje bi to mesto bilo? Njegov prvi savetnik je predložio mesto duboko pod zemljom. Na to, vrhovni bog je rekao: " Ne, naposletku će neko ipak kopati toliko duboko i pronaći će je." Drugi savetnik predložio je sledeće: "A da suštinu božanske moći smestimo na dno najdubljeg okeana?". Vrhovni bog je na to rekao: "Ne, na kraju će neko zaroniti toliko duboko i pronaći je." Treći savetnik je potom rekao: " A zašto je ne bismo sakrili na vrh najviše planine?" Vrhovni bog je na to rekao: "Ne, siguran sam da će na kraju neko ipak uspeti da se popne na najviši vrh i pronađe je."

Pošto je neko vreme razmišljao o tome, vrhovni bog je pronašao rešenje: " Postaviću izvor ljudske moći, potencijala i smisla, u srce svakog čoveka, žene i deteta na planeti, jer se nikada neće setiti da ga tamo potraže."

Postoje događaji o kojima često razgovaramo sa prijateljima i za koje smatramo da su sitnice, ali možda bi im trebali posvetiti više pažnje, jer ako se nešto dešava a nema objašnjenje, ne mora da znači da nema ni uzrok.

Ponavljanje istog sna

Mnogi od nas imali su ovo iskustvo. Sanjaš jedno isto mesto, i to po ko zna koji put, u snu ga se odlično sećaš, ali kada se probudiš ništa ti nije poznato. U snu ćeš reći: "Evo me, opet sam ovde!". Iste ulice, isti grad, ista raskrsnica, isti trotoar, isti park, ista planina, hotel, pešačke staze... Može nam se desiti da se setimo svakog detalja iz tog okruženja, ali ne znamo gde je to. Ako bi se desilo da jednog dana i u stvarnosti stignemo na jedno od tih mesta, onda bi takav san bio proročki, podsvest je videla gde ćemo stići i šta nam sleduje. U protivnom, nema objašnjenja.

Paraliza sna

Ovu neprijatnu pojavu pobeđujemo, mada je bolje nikada je ne doživeti. Telo se toliko opusti, kao da je obamrlo, onda se čovek nađe negde između jave i sna, pa ne može telo pomeriti, ne može podići glavu odmah, već posle više pokušaja. Za to kratko vreme, nastaje panika zbog nemoći, kroz misli ti prođe pitanje, šta ako ne možeš podići glavu...Ovo je nešto najstrašnije što se u snu čoveku može dogoditi. Nauka je navodno došla do nekih zaključaka, ali ne zvuče tako ubedljivo. Niko nije doneo ključ za rešenje, kako se osloboditi ove napasti.

Lucidni san

Ovo nije neprijatno, naprotiv, savršeno je i može nam pomoći da istražimo stvari koje nas interesuju. Sanjaš, i onda se i odjednom setiš da si u snu. Ako sanjaš nešto ružno, odmah ćeš to i pobediti, ako je san lep, možeš ga pretvoriti u događaj koji želiš. Samo je poteško ostati dugo u lucidnom snu, jer se lako probudimo kada se setimo gde smo.

Već viđeno

Nikada rešeno pitanje, bez obzira što su se mnogi trudili da ponude odgovor, od naučnika do ezoteriste. U krajnje bezazlenim situacijama, desi nam se da se identičan događaj već odigrao, prosto nam je poznato šta će naš sagovornik reći, ko će kakav pokret učiniti, ko će pored nas proći...I to nas toliko zbuni, da svaki put doživljavamo "već viđeno", sa istim uzbuđenjem kao da nam je prvi put.

Što je zapisano, desilo se

Imamo mnogo primera i dokaza, da ono što se napiše, ili snimi kao film, da se dogodi u stvarnosti. Mnogim piscima, dogodilo se ono o čemu su ranije pisali, desila im se sudbina njihovih glavnih junaka. Toliko je filmova snimljeno o događajim koji su se zaista dogodili. Setimo se "Top Liste Nadrealista" i njihove neslane šale koja nas je zabavljala, o podeli Sarajeva, i to neposredno pred sami rat.Postoje zastrašujući dokazi za nesvesna "predviđanja" i o rušenju kula u Njujorku.

Nikakvo čudo što se internetom sve više širi učenje o "zapisivanju ciljeva" ili onoga što želimo da nam se dogodi. Može se desiti da predvidimo nešto, ali nesvesno, može biti da nam se dogodi što zapišemo kao tvrdnju. Zvuči kao magija, ali nije bajka o pojavi "čarobni štapić" tek tako nastala. Taj čarobni štapić sigurno krije objašnenje koliko možemo biti kreatori, ali i opasni. Kolektivna vera u nešto, može dovesti i do katastrofe. Ako ćemo masovno iščekivati zemljotrese, poplave, Treći svetski rat, smak sveta, udar nebeskog tela u Zemlju...bolje zaboraviti na to.

Predosećaj u stomaku

Ovo može biti nepogrešivo. Često nam se desi da kažemo nekome, ili čujemo da nam neko uzbuđeno kaže "Imao/la sam osećaj u stomaku". Toliko sam puta bila ljuta na sebe jer sam tačno predosetila da se neke željene stvari neće odigrati, ali isto tako, taj predosećaj u stomaku dobro me može smiriti, kada osetim da je strah od nečega bezrazložan, ili kada osetim radost i podršku dobrog predosećaja.

Pričaš o nekome ili nečemu...

I taj neko se pojavi nakon dužeg vremena. Setimo se drage ili nedrage osobe koju nismo dugo vremena sreli i desi se iznenađenje- vidimo ga ili nas nazove, pošalje poruku. Setimo se nekog filma koji nismo odavno gledali i onda ga na nekoj tv stanici emituju, ili se prisetimo pesme koju smo nekada voleli i čujemo je na radiju, "ničim izazvana", pojavila se tek tako... Ili kažemo nekome:"Šta misliš kad bi...A kako bi bilo da...." I to se desi nakon što smo zaboravili šta smo bezveze rekli.