март 2016 ~ Priče u krug

"Hronovizor je mašina pomoću koje se mogu videti i čuti događaji iz prošlosti, ali i budući događaji, kao da gledate televizor. Tvorac je Pelegrin Erneti, benediktanski sveštenik."

Ovo je jedna od najčudnijih stvari koje se mogu pročitati na internetu, mada se o istom izumu pisalo i u štampanim medijima. Erneti, ( 1925.- 1994.), nije bio samo sveštenik, već filozof, muzikolog i ezoterista. U svojoj 16. godini otišao je u manastir San Giorgio Maggiore, u Veneciji, i tamo ostao do svoje smrti. Pedesetih godina prošlog veka, predvodio je grupu naučnika pomoću kojih je napravio mašinu, o kojoj se i danas priča. Ono što je privuklo najveću pažnju jeste njegova tvrdnja da je pomoću svog pronalaska gledao Hristovo raspeće, govor Napoleona Bonaparte, grčku tragediju Tijestes. Nakon toga, pojavili su se mnogi naučnici koji će osporavati sve njegove tvrdnje. Pojavila se i navodna fotografija "Hronovizora", ali on je negirao da je to u pitanju njegov izum.

Sve ostalo, što se ikada napisalo i pročulo o mogućoj vremenskoj mašini, liči na tračeve i pokušaj da se postojanje mašine dovede u pitanje. Navodno je postojao projekat "Pegaz", i to sedamdesetih godina, kada su pokušali da pomoću "Hronovizora" pogledaju u budućnost. Ali, pošto je mašina pogrešila, videli su neke događaje u Americi, koji se nisu dogodili, Vatikan je doneo odluku za njeno uništenje.

Misterija i dalje postoji. Ako je ovakva mašina ikada napravljena, verovatno nije uništena, bilo bi to isuviše naivno, niti je moguće da bi se iznelo u javnost ono što se pomoću nje zaista može videti ili postići.

Šta nam poručuju ovi likovi, vekovima se rapravlja. To su Leonardova dela, a on je ostao zagonetka jer je živeo i radio u vreme kada se rađala renesansa, za koju je njen idejni tvorac Lorenco Mediči, tvrdio da je to umetnost koja će da spase svet. Medičijevi su u tajnosti negovali jeretičko učenje i prenosili ga na umetnike koji su živeli u njihovom zamku. Leonardo da Vinči bio je jedan od tih učenika. Osnova učenja jeste jednostavnost vere, "božije carstvo u nama", o čemu se danas mnogo govori, i to na pravi način. Isus i Jovan su tvrdili da pogledamo u sebe, u deo božijeg carstva koji smo nasledili, a danas nam je jasno šta su hteli da kažu. Mi imamo u sebi ogroman potencijal koji ne znamo da iskoristimo, većina nas godinama pokušava to da dostigne, ali je teško zbog pogrešnog uticaja i vaspitavanja od kada smo se rodili. Ovi likovi su samo ljudi i to pravi ljudi. Njihov osmeh nije nikakva tajna ni misterija, već blaženstvo čoveka koji je svoj unutrašnji mir i moć tog carstva u sebi ispoljio, i koristi ga kao nepresušni izvor. Um i srce su usklađeni što je glavni cilj svake religije. Ovi ljudi su srećni i spokojni. Njihov osmeh je smiren i dobroćudan. I oči im se smeju, što je izazvalo tolika istraživanja naučnika širom sveta. Šta krije osmeh Mona Lize? Krije isto što i osmeh Jovana Krstitelja. Božije carstvo u sebi, čoveka koji odbija od sebe sve negativno, i smeje se onima koji će ga vekovima posmatrati i pokušavati da odgonetnu zagonetku koje nema. Sve je jednostavno, sva lepota je u jednostavnosti, ali ljudi su ograničeni i pokušavaju iskomplikovati, jer ne vide dalje od svog sivila.