Priče u krug

Verovatno najteži potez koji donosimo, naročito ženska populacija. Potrebno je da nam se desi nešto nepodnošljivo ili da nam život postane monoton pa da disciplinujemo sebe. To u većem smislu znači ispuniti slobodno vreme. Samim tim, postajemo ispunjeniji i drugačiji tokom obaveza koje su nam posao ili rutina.  Manje televizije, više čitanja Nebitno da li je čitanje knjige ili članaka po internetu, bitno je čitati lepe teme. Jedan od najboljih primera su knjige Nore Roberts koja će vas odvesti u svet svojih likova za koje će te se vezati. Listanje lepih fotografija po internet stranicama umesto čitanje tračeva ili razgledanja tuđih profila, gde ko i kako pozira, gde je ko otišao pa se hvali, ko je slikao čašu alkohola na stolu. Umesto bezveze provedenog slobodnog vremena, čitanje lepih priča uneće u nas mir i lepa osećanja.  Foto: Bustle Ignorisati "stanje u zemlji" Sve što nam se govori i nudi, sve oko čega se stvara buka, sve može biti laž i varka....

Zagledana ispred sebe i u daljine u sebi, ostajem u sadašnjem trenutku gde je sve početak i sve odgovor. I odakle sam posmatrač gomile čiji deo nisam. Nešto se čudno dešava kada željno iščekujemo određeni period, situaciju ili dan. Po iskustvu znam da više ne smeš za nešto reći: " Jedva čekam!" Kako to, kada na sve treba gledati vedro i pozitivno? Otprilike je odgovor u sadašnjem trenutku. On želi da nas podseti na svoje postojanje i da samo njega imamo. I kada se nađemo u onome što jedva čekamo, verovatno ćemo i tada misliti o nečemu sutra i postavljati pitanja. Nešto od nas traži da budemo previše slobodni i opušteni, što mi ne smemo, jer se plašimo da će nam sve izmaći iz ruku. Nešto zahteva da verujemo u bajke i dopušta da budemo bačeni u ponor, jer onda moramo razmisliti šta nam se dešava i potražiti istinu. Foto:  https://www.serbianaart.rs/ Više ne pišem raspored ni za jedan naredni dan, ne planiram godinu kakva će biti, planiram samo sadašnji trenutak. O...

Ono što kad nas ima veliko poštovanje jeste bučno ponašanje pojedinaca, večiti osmeh, makar bio i lažan, i stalno isticanje koje privlači pažnju i simpatije. Dok su staloženi ljudi, koji manje pričaju, dobili večiti nadimak "tih i miran", ili što je još gore "nesposoban, tunjav". Još od ranog detinjstva prepoznaje se kakvo je čije urođeno ponašanje, da li će neko navodno biti lukav ili mnogo dobar. Kolektivna neprosvećenost, još uvek na ovim prostorima dominira, pa se deca ocenjuju na način kao što je to bilo i u vremenima naših predaka. Dete koje je manje glasno ili mršavo, usporeno, smatra se jadnim, pa samim tim i uticaj na to dete biće negativan. Od roditelja, koji mu tu u oči govore, da ništa od njega neće biti, do okoline. A kada odrastete, to  isto se proteže u svim periodima, bez obzira da li ste u dvadesetim, tridesetim godinama, ili stariji, sve dok ne stanete na put drugima. Foto:  https://www.pult24.info/ Sve dok slušamo komentare na račun svog...

  U mesto polemike o vakcini i ko će u Srbiji dobiti 100 evra, pokrenula bih peticiju o zabrani lova. Nedelja je, lovačke puške se ne čuju, dok je hor ptica neopisiv. Svakodnevno čujem fazane. Kuća mi je u prigradskom naselju gde smo okruženi baštama i njivama, pa mi je to itekako dobro došlo u ovim danima. Raditi u supermarketu za vreme vanrednog stanja, znači da moraš imati dobru zalihu živaca i snage protiv iscrpljenosti organizma. Nakon takve smene, pogled u zelenilo najbolji je lek. Korona je i dobre stvari donela. Zaposleni u maloprodaji ove godine su dostojanstveno dočekali Vaskrs. Prvi put za deset godina, bila sam na Veliku subotu kući, napravila kolač, ofarbala kosu i odmorila se. Tako da je i nedelja lepša bila nego ranije. U Kini zabrana na pse i mačke. Ne mrzim nijedan narod ali ko jede ove životinje za mene nije zdrave pameti. I za navodni  Praznik rada, po prvi put neće biti bačena tona smeća nakon izleta... Taj praznik najviše obeležavaju oni koji...

Kao da nisam odavde a osuđena da budem. Nema previše misli jer više nema tuđih. Samo  čujem svoje . Kao da odjednom osećam svoje postojanje. Ovih dana ja posmatram sebe. Znam ko je ona u čijem telu provodim ovaj zemaljski život. Bilo ih je puno ispred ovoga. Znam i ko je ova što piše.  Buđenje nije lako, a put pre njega gori je od svakog trnja. Manje bi bolelo da sam po ekserima gazila. Buđenje pakazuje sadašnji trenutak i kada sve ono juče izgleda kao drama iz koje se trgneš. Sada čujem sebe i čekam od sebe odgovor na pitanje koje se pri buđenju postavlja. "Šta dalje?" Stigla je ona sekunda sa sobom Da, ona nula o kojoj sam pisala dve godine ranije. Nula kojom sam bila obuzeta. Praznina iz koje nastaje sve.  Ja, ona druga Viša Ja, nula i sekunda sa sobom. Sve je iscenirana priča, čitava ekipa je tu. I pisac i reditelj, i glumci sa svim ulogama. Nešto mi govori da svaka drama traje do buđenja. Kada se glavna uloga probudi dolazi kraj sc...

A bun Bašmajo, Netkadaš šmoh Teteh malkutoh Nehvej sevjonoh Ajkano Bašmajo of baro Hav lan lahmo cunkonun javmonu Vošbuk lan havbain vahtohain Ulo telan i nesjuno Elo fason men bišu. Nekada davno, pokušavala sam da je naučim napamet, ali ovih dana vidim da je nisam imala dovoljno dobro zapisanu. Nadam se da je ova verzija dobra. U poslednjih mesec dana, jedna sam od onih koji rade pet dana u sedmici sa narodom, u gužvi. Postojao je strah prvih dana. Sada straha nema. Molitva dobija smisao.  Ispočetka mi je bila potrebna, naročito "Pastir dobri"( Psalm 23. i Psalm 91.) Sada osećam sjedinjenost o kojoj sam čitala godinama. Molitva postaje zadovoljstvo i najlepša meditacija. Shvatam koliko je to potrebno. I da smo naselili planetu da bi uživali u telesnim iskustvima ali je nešto krenulo po zlu. I da ga ne molimo tako što ćemo ga "vući za rukav " da nam se smiluje, već da probudimo deo njega u sebi. Nije lako, ali može da se to ostvar...

Ludilo kreće, uzima maha.  Ne napada, nije neizvesno ko će ga dobiti. Ono je izabrano. Ne mogu da verujem da ovo pišem. Dešava se kao što sam zamišljala u jesen i zimu 2018. dok sam pisala priču kako je svet oboleo od veštačkog ludila, tokom zime i proleća 2020. Verujem da je taj virus opasan ali ono što ide uz njega, još je gore. Jutros čitam da 18 zemalja još uvek odoleva virusu. Dok on u nekim zemljama mutira u ludilo. Ludilo je podmukli virus za koji niko neće tražiti vakc inu i lek. Podele u narodu, neshvatanje situacije, bezbroj informacija... Jedni padaju od posla, drugi se odmaraju, treći ne znaju da se smire, ne znaju ni knjigu pročitati, ne znaju smisliti bilo kakvo zadovoljstvo u ovom prinudnom odmoru. Političke podele do vrhunca došle, virus neslaganja oko svega. Marketi puni, pijace prazne, crkve prazne, i zvona su utihnula, a vernici se plaše i zaboravili šta su ikada u crkvi naučili.Stotine stručnjaka sada znaju sve, prosto se takmiče ko će izneti luđu tvrdnju....