"Podvojeni"

Poverovala sam ti kad si govorio da si lud, sve samo da se ne uvrediš od nepoverenja. Kad si govorio da si kreten, tim imenom sam te zvala, sve kako ti kažeš...Kada sam pročitala da na Google o tebi svašta piše, rekao si :"Laže Google". Dobro, laže...

Svaka moja noćna poruka u tvom sandučetu, bila je povod za uvek isto pitanje: "Hajde ja, ja ne spavam nikad, a što ti ne spavaš? Jel' ustaješ ujutru u pet, jel' vidiš koliki su ti podočnjaci? Ti se moraš smiriti, ti ne spavaš zbog mene".

"Spavaš li? 'Ajmo se gledati na viber. Ma, u šta imaš gledati, šta ću paliti kameru?"

Noć, čuje se samo moje kuckanje po telefonu i po koje auto sa ulice. Dok ti rešiš da li ja da spavam ili ne...Zora je, zoveš ponovo...Dva čoveka u jednom sukobljavaju se u odluci, hoćeš li me i sutra poznavati.

Voleti podvojenu ličnost...Nije dovoljno reći "dvoličan", jer je gore od toga. Voleti takvog ravno je životu sa strahom. Večita sumnja da će nešto potrajati, stalno iščekivanje da će se sve srušiti, da ćeš se predomisliti...U najvećj bliskosti, postojao je opravdani strah da će se desiti najgore udaljavanje. Iz najiskrenijeg osmeha prelazio si u depresivno stanje, iz najlepšeih reči u najgore izrečeno...Voleti tebe - nadanje da će moja ljubav prestati i da odgovori na pitanja više neće biti važni.