Tamo gde se ''orlovi'' okupljaju

Manastir Mileševo kod Prijepolja na reci Mileševci. 

Raški po stilu, podigao ga kralj Stefan Vladislav Nemanjić  (1234—1243) u prvoj polovini 13. veka kao zadužbinu, a u njoj je i  sam sahranjen. Ovo je sve što smo naučili  i što je trebalo da znamo  о jednom od mnogobrojnih svetinja u Srbiji. A nismo nikada čuli  da je tamo možda rešenje tajne iz prošlosti, i to one prošlosti koja je obeležila istoriju u poslednjih 2000 godina. Možda onaj odgovor zbog kog su se vodili osvajački i verski ratovi, tajna zbog koje je katolička inkvizicija ubijala sve pred sobom, leži u umetničkom delu majstora koji je naučen da ga ovekoveči. Radi se o freskama na kojoj su Sveti Sava i Sveti Simeon, tačnije, zamonašeni župan Stefan Nemanja i  Rastko, ali i o Belom anđelu.

 

 

 

 

''Šta tačno vidite na ovoj slici?''

Оmiljena freska među Srbima. Sve što znamo o njoj jeste da se nalazi u manastiru Mileševo i da je nastala u 13.veku kao rad nepoznatih umetnika iz Grčke. U 16. veku je ''nestala'' jer je preko nje naslikana druga freska i tako  ostala u senci 4 veka. U 20. veku crkva  je obnovljena i ovo remek delo ponovo je ugledalo svetlost dana.

Freska predstavlja nedelju kada je mironosnicama saopšteno da je Isus vaskrsnuo.Tu se priča za vernike završava. Ali, možda je ovo i mnogo više od toga. Jer ako pogledate fresku drugim očima, ako zamislite da niste pripadnik bilo koje religije ili crkve, možete uočiti jedan detalj koji poprilično zbunjuje i da je celoj priči čudan ton. Pogledajte u grobnicu. Kažu da je to pokrov koj je Isus ostavio kada je napustio grobnicu. Ova slika je dinamična, kao da je preteča renesansi kada su rađene slike u pokretu, događaji koji podsećaju na snimke iz filma. Vidimo preplašene žene i anđela koji kao da je tek sleteo,I on, gleda u NAS, u posmatrača, ne u mironosnice, kojima je sopštio radosne vesti. On nama nešto govori. Kao da nije novozavetna priča, već poruka za budućnost.

 

I onda, da se vratimo na ono što najviše zbunjuje. Kada čovek, koji je bio pokriven, ustane,on zbaci sa sebe pokrivač. A ovde je u pokrovu i dalje nešto umotano.Grobnica nije prazna. Biće koje sedi na kamenu, ne obraća se mironosnicama već svim  posmatračima koji će stajati na istom mestu, kroz vekove.

Na ovu misteriju nadovezuje se druga, kao da je po zidovima oslikano neko tajno jevanđelje i čeka svoje vreme kada će se razotkriti. Sveti Sava liči na orla. Ako uveličate sliku i dobro se zagledate u crte lica, primetićete da ono neodoljivo podseća na lik ptice.Pogled mu je zamišljen,negde u daljini. Na levoj strani tela, negde  oko srca, leži knjiga, za koju bi svaki posmatrač rekao da je u Savinoj levoj ruci, ali ruka se bas i ne vidi. Orao je mitsko biće, postoji više verzija, a još nikada nismo došli do pravog odgovora. 

Orao  je dobro vidljiv na korici Savine knjige. Sa leve strane posmatrača, duž leve korice proteže se glava ponosnog orla, dok  ogromnim kljunom kao da će otvoriti sredinu knjige. Ono što je čudno u vezi knjige, jeste to da nam je okrenuta poleđina. Ili nam se ukazuje na poslednju stranu ili je pravo lice knjige umetnik sakrio. Sa naše desne strane, manje vidljiv, jeste orao-vojnik, mitsko biće, ptica koja stoji uspravno poput čoveka. On gleda na suprotnu stranu, negde u daljinu, baš kao i sam Sveti Sava. Ali iznenađenje nastaje kada se zagledate u sredinu. Pojavljuje se lik bradatog čoveka, koji podseća na one zagonetne likove Leonarda da Vinčija, kao što je Mona Liza i Jovan Krstitelj. Ako je lik između orlova Hrist, onda se sa celom zagonetkom može povezati njegova izjava, o mestu gde će se dogoditi smak ovakvog sveta ili drugi dolazak-

 

Citat je zapisan u Novom zavetu, na tri mesta.

 Jedno je Matej, 24.27. i 24. 28. "Kao  što munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, takav će biti dolazak sina čovečijeg.'' 

24.27. '' Jer gde je strvina (leš, telo) tamo će se orlovi okupiti''.

Ovde dolazimo do velikog pitanja, kako protumačiti jednu rečenicu, koliko je bukvalno shvatiti, i da li  je odgovor u grobnici koja nije prazna? Možda nam  anđeo govori u čemu je odgovor. Postoje teorije nekih istraživača da su Templari pronašli Hristovo telo ispod Slomonovog hrama  i da je Red uništen zbog te istine, opasne po crkvu. Orao može biti simbol za ponos i snagu, za visok let, ali i za nešto grabljivo i zastrašujuće. Ovde se ne radi i običnom orlu već dvoglavom. Kao dva tela u jednom, ili možda  ukazuje na dualizam, na dve duše. Odbačeno, prastaro učenje o postanku muškarca i žene, duša podeljena na dva dela i rođena dole, jedno kao muško, drugo kao žensko. Dvoglavi orao podseća i na zmaja  koji je simbol inteligencije Univerzuma, a na grbu naše države, ispod kanđži orla, smešten je ljiljan. Za simbol ljiljana vezano je isto ovo prastaro učenje o božanskoj ljubavi, jedna duša, dva tela, Postanje, i muško-žensko lice Boga stvoritelja. Sve to zajedno  bilo je učenje Nazarena i Esena, koji su kasnije dobili ime rani hrišćani i čije učenje je nastavio da širi verski pokret predvođen Marijom Magdalenom i njenom lozom koju je začela sa Hristom. Poznato je da se loza Nemanjića orodila sa familijom Anžujaca, preko Jelene Anžujske, i tako nastavili lozu Hristovu na ovim prostorima, ali nije nemoguće, da su Nemnjići Merovinzi i pre Jelene Anžujske.

 
Nikada se u Srbiji nije toliko polemisalo o nečijem poreklu, kao o  poreklu Stefana Nemanje, tačnije Nemanie. I nikada se istoričari nisu složili ko je on i odakle je došao. Ali se zna koje su simbole u njegovo vreme, i posle njega, vladari nosili. Pronađen je i sačuvan njegov  pečat,  u obliku zmije ili zmaja koji ujeda sebe za rep, što je poznato kao Uroborus ili Oroboros. Taj simbol su koristili Merovinzi. Ako zamislimo da je Nemanja preživeli Meroving, neće nam se činiti kao nemoguće. On je na zidu manastira Mileševo zagonetno prikazan, kao i Sava, podseća više na neko mitsko stvorenje. Liči na vodeno biće. A  legenda o pretku Merovinga, govori da je taj bio vodeno biće. Ne radi se bukvalno o nepoznatom stvorenju, može biti da je povezano sa uspomenom na zabranjeno i odbačeno učenje o Majci Boginji. Imala je više imena: Atiret- Ona Koja Hoda Po Moru, Stella Maris- Zvezda mora, Mer Maid- ljubav i more. Možda je voda simbol za našu zaboravljenu Majku.
Ono što zbunjuje jeste da Simeon drži u ruci nešto što liči na beli pokrov.Šta je ostalo u grobnici umotano, da li je to nešto doneto u Srbiju i povereno Nemanjićima? Ili je sve potpuno druga priča. Ako je Hrist uskrsnuo fizički, da li je moguće da onaj zamotuljak nije pokrov, niti je anđeo na grobu, već je kućica i u njoj beba? Kažu da anđeo sedi na odvaljenom kamenu od groba, ali nije baš tako, on sedi na nekoj kocki, koja nije mogla zatvoriti grobnicu, ne uklapa se.
Ako je ''strvina'' hrana orlovima, onda bi se moglo reći da je ''strvina'' reč ili za duhovnu hranu, ili nešto što ovde postoji u oko čega će se okupiti prosvetljene napredne duše. Neka je dvoglavi orao u pitanju u Hristovom citatu, prosvetljen čovek koji je uskladio sve. Ali oko koga bi se okupili ''orlovi'' i gde? Da li je moguće da je to mesto u Srbiji? Znači li da će se okupiti oko Hristovih potomaka?